Sledeći zadatak : “Videti”k2

Don Huan nije bio kod kuće kad sam tamo stigao
oko podne osmog novembra 1968. Nisam znao gde da
ga tražim i zato sam seo i čekao ga. Ne znam zašto, ali
odnekud sam bio siguran da će se uskoro vratiti kući.
Ubrzo potom don Huan je došao. Klimnuo mi je glavom.
Pozdravili smo se. Izgledao je umoran pa je legao
na asuru. Zevnuo je 2 – 3 puta.
Misao o viđenju opsedala me je pa sam odlučio da
opet pušim onu halucinogenu mešavinu. Bilo mi je veoma
teško da se na to rešim i zato sam hteo da još malo
o tome raspravljam.
»Želim da naučim da vidim, don Huane«, rekoh bez
uvijanja. »Ali, pravo da ti kažem, ne bih voleo ništa da
uzimam; ne želim da pušim onu tvoju mešavinu. Šta
misliš, da li bih ikako mogao naučiti da vidim bez nje?«
On sede, pogleda me, pa opet leže.
»Ne!« reče. »Moraćeš da se poslužiš dimom.«
»Ali rekao si da je samo malo trebalo pa da vidim
don Henara.«
»Hteo sam tim da kažem da se nešto u tebi žarilo
kao da zaista vidiš šta Henaro radi, ali ti si samo gledao.
U tebi očigledno postoji nešto što liči na viđenje, ali to
nije to; zatvoren si — nešto ti smeta i samo ti dim može
pomoći.«
»Zašto mora da se puši? Zašto čovek ne može sam
od sebe da nauči da vidi? Ja to želim svim srcem. Zar
to nije dovoljno?«
»Ne, nije. Videti nije tako prosto i samo ti dim može
dati brzinu koja ti je potrebna da za tren ugledaš
ovaj prolazni svet. Inače ćeš samo gledati.«
»Šta hoćeš da kažeš tim ,prolazni svet’?«
»Kad vidiš svet, on nije kakvim ga ti sada zamišljaš.
Prolazan je — kreće se i menja. Čovek bi se možda
mogao napregnuti pa i sam shvatiti taj prolazni
svet, ali to ti ne bi mnogo vredelo, zato što telo propada
od napora. Međutim, ako se uzme dim, telo se nikada
ne izlaže iscrpljenosti. Dim ti daje neophodnu brzinu
da shvatiš to brzo kretanje sveta, čuvajući pri tom
netaknuto svoje telo i snagu.«
»Dobro!« rekoh dramatično. »Ne želim više da okolišim.
Pušiću.«
On se nasmeja na to moje teatralno ponašanje.
»Prestani«, reče. »Ti se uvek zakačiš za nešto pogrešno.
Sad misliš da će te sama odluka da pušiš dovesti
dotle da vidiš. Ali tu je potrebno još mnogo štošta.
Uvek je za sve potrebno još mnogo štošta drugo.«
Rekavši to, on se uozbilji.
»Veoma sam pažljivo postupao s tobom i sve što
sam činio bilo je unapred smišljeno«, reče, »zato što
Meskalito želi da ti razumeš moje znanje, moju nauku.
Ali ja znam da neću imati vremena da ti prenesem
sve što bih želeo. Imaću vremena samo da te izvedem
na put u nadi da ćeš i sam tragati onako kako sam i ja
to činio u svoje vreme. Moram priznati da si nemarniji
a i tvrdoglaviji od mene. Ali tvoji pogledi su drukčiji
i ja ne mogu da predvidim u kome će se pravcu
kretati tvoj život.«
Njegov odmereni ton kao i nešto u njegovom držanju
izazvali su u meni jedno staro osećanje, neku mešavinu
straha, usamljenosti i iščekivanja.
»Uskoro ćemo znati na čemu si«, reče zagonetno.
Nije kazao ništa više. Posle nekog vremena on iziđe
iz kuće. Pošao sam i ja i stao pred njega, ne znajući
da li da sednem ili da iz kola iznesem neke pakete
koje sam mu doneo.
»Da li bi to bilo opasno?« upitah, tek koliko da nešto
kažem.
»Sve je opasno«, odgovori on.
Don Huan, izgleda, nije bio voljan da mi kaže ništa
više; pokupio je neke male zavežljaje koji su bili
nagomilani u jednom uglu i stavio ih u zembilj. Nisam
se ponudio da mu pomognem, jer sam znao da bi mi
on to rekao da je želeo. Posle toga je legao na svoju
asuru. Meni je rekao da se opustim i odmorim. Legao
sam i ja na svoju asuru i pokušao da spavam, ali nisam
bio umoran; prethodne večeri sam se zaustavio
u jednom motelu i spavao sam do podne, znajući da
su mi do don Huanove kuće potrebna samo 3 sata
vožnje. Ni on nije spavao. Iako je žmurio, zapazio sam
da mu se glava lako njiše u gotovo neprimetnom ritmičkom
kretanju. Pomislih da on to možda nešto baje
sam za sebe.
»Hajde da jedemo«, reče don Huan iznenada, i ja
se trgoh od njegova glasa. »Biće ti potrebna sva energija
kojom raspolažeš. Trebalo bi da budeš u formi.«
Skuvao je čorbu, ali ja nisam bio gladan.
Sutradan, 9. novembra, don Huan mi dopusti da pojedem
samo zalogaj hrane i naredi mi da se odmaram.
Izležavao sam se celo prepodne, ali nisam mogao da se
opustim. Nisam imao pojma šta je don Huan naumio i,
što je još gore, nisam znao ni šta sam ja naumio.
Sedeli smo pod njegovom ramadom oko 3 po podne.
Bio sam veoma gladan. Već sam nekoliko puta pomenuo
da bi trebalo da jedemo, ali on je to odbijao.
»Ti već 3 godine nisi spravljao svoju mešavinu«,
iznenada reče don Huan. »Moraćeš da pušiš moju, i zato
recimo da sam te trave skupio za tebe. Biće ti potrebno
samo malo toga. Ja ću jedanput da ti napunim
lulu. Ti ćeš popušiti sve što je u njoj, a posle i ostalo.
Onda će doći čuvar drugog sveta. Nemoj ništa da radiš,
samo ga posmatraj. Gledaj ga kako se kreće, motri na
sve što bude činio. Život će ti zavisiti od toga hoćeš li
dobro motriti na njega ili nećeš.«
Don Huan mi je ta uputstva izgovorio tako iznenadno
da ja nisam znao šta da kažem ili mislim. Trenutak-
dva sam mrmljao nešto nepovezano. Nisam mogao
da sredim misli. Na kraju mu postavih prvo pitanje
koje se jasno uobličilo u mojoj glavi: »Ko je taj čuvar?«
Don Huan jednostavno odbi da se upušta u razgovor,
ali ja sam bio suviše nervozan da bih prestao da
govorim pa sam kao očajnik navaljivao na njega da mi
kaže ko je taj čuvar.
»Videćeš«, reče nemarno. »On čuva onaj drugi svet.«
»Koji svet? Svet mrtvih?«
»Nije to svet mrtvih ni čega bilo drugog. To je prosto
drugi svet. Ne vredi da ti pričam o tome. Vidi ga
sam.«
Don Huan ode u kuću rekavši to. Ušao sam u njegovu
sobu prateći ga u stopu.
»Čekaj, čekaj, don Huane. Šta ćeš to sad da radiš?
«
Nije mi odgovorio. Izvadio je lulu iz jednog zavežljaja
i seo na asuru nasred sobe, gledajući me radoznalo.
Činilo mi se da očekuje moju saglasnost.
»Ti si budala«, reče tiho. »Ne plašiš se, samo kažeš
da se plašiš.«
Lagano je odmahivao glavom, a onda je uzeo vrećicu
s mešavinom za pušenje i napunio glavu lule.
»Plašim se, don Huane. Zaista se plašim.«
»Ne, to nije strah.«
Očajnički sam nastojao da dobijem u vremenu, pa
sam zapodenuo dugu priču o prirodi mojih osećanja.
Iskreno sam tvrdio da se plašim, ali on mi ukaza na to
da ne dahćem, i da moje srce ne bije brže nego obično.
Razmišljao sam neko vreme o tome što mi je rekao.
Nije bio u pravu; kod mene su postojale mnoge
fizičke manifestacije koje se obično povezuju sa strahom,
i ja sam bio očajan. Sve oko mene bilo je prožeto
osećanjem bliske smrtne opasnosti. Stomak mi je bio
uznemiren, a bio sam siguran i da sam pobledeo; ruke
su mi se obilno znojile, ali ipak sam u dubini duše
bio uveren da se ne plašim. Nije me obuzimalo ono
osećanje straha na koje sam bio navikao od kada znam
za sebe. Straha, koji je oduvek bio idiosinkratski moj,
nije sada bilo. Govorio sam hodajući gore-dole po sobi
pred don Huanom koji je sedeo na svojoj asuri i radoznalo
me gledao s lulom u ruci. Kad sam dobro sve
razmotrio, došao sam do zaključka da je to što osećam
umesto svog uobičajenog straha neko duboko nezadovoljstvo,
nelagodnost pri samoj pomisli na zbrku
koju izaziva uzimanje halucinogenih trava.
Don Huan pogleda u mene, a onda iza mene, škiljeći
kao da se muči da razazna nešto u daljini.
Hodao sam i dalje tamo-amo pred njim sve dok
mi nije energično zapovedio da sednem i da se opustim.
Sedeli smo mirno nekoliko minuta.
»Ne želiš da izgubiš svoju jasnoću, je li?« reče on
iznenada.
»To je živa istina, don Huane«, odgovorih.
On se nasrne ja, očito veoma zadovoljan.
»Jasnost, taj drugi neprijatelj čoveka od znanja,
nadnela se nad tobom.
»Ti se ne plašiš«, reče, umirujućim tonom, »ali sad
ne bih voleo da izgubiš svoju jasnoću, a pošto si budala,
ti to nazivaš strahom.«
Nasmeja se prigušeno.
»Donesi mi malo žara«, zapovedi on.
Njegov ton bio je pun dobrote i umirujući. Ustadoh,
ne razmišljajući, pa odoh iza kuće i uzeh s vatre
nešto malo žara, stavih ga na malu kamenu ploču i vratih
se u sobu.
»Dođi ovamo na trem«, doviknu mi don Huan glasno.
Stavio je asuru na ono mesto gde obično sedim. Ja
spustih žar pored njega, a on stade da duva da ga raspali.
Upravo sam hteo da sednem kad mi on reče da
sednem na drugo mesto, na desni kraj asure. Zatim
stavi malo žara u lulu i pruži mi je. Ja je uzeh. Bio
sam zapanjen snagom kojom me je don Huan vodio,
iako bez ijedne reči. Nisam mogao da smislim ništa
što bih želeo da mu kažem. Nisam više imao nikakvih
argumenata. Verovao sam da se više ne plašim, nego
da samo ne želim da izgubim svoju jasnoću.
»Puši, puši«, naredi mi on blagim tonom. »Samo
jednu lulu ovog puta.«
Vukao sam vazduh kroz lulu i čuo pucketanje kad
se mešavina zapalila. Odmah zatim osetio sam kako su
mi se usta i nos iznutra sledili. Kad sam povukao poslednji
dim, osetio sam da je celo moje telo iznutra obloženo
nekom čudnom hladnom toplotom.
Don Huan uze lulu od mene pa udari nekoliko puta
njenom glavom o svoj dlan da rastrese ono što je u
njoj. A onda, kao i uvek do tada, ovlaži prst pljuvačkom
pa njom protrlja unutrašnji deo glave.
Moje telo bilo je obamrlo, ali mogao sam da se
krećem. Promenio sam položaj da bih udobnije sedeo.
»Šta će sad biti?« upitah.
Dosta teško sam izgovorio te reči.
Don Huan pažljivo vrati lulu u futrolu pa je zavi
u jednu dugačku krpu. Onda sede uspravno, licem prema
meni. Vrtelo mi se u glavi; moji očni kapci spuštali
su se i protiv moje volje. Don Huan me energično prodrma
i zapovedi mi da ostanem budan. Reče da vrlo
dobro znam da ću umreti ako zaspim. Trgao sam se
na te reči. Palo mi je na um da don Huan to govori
samo zato da ne zaspim, ali odmah pomislih da je to,
možda, istina. Otvorih oči što sam više mogao i don
Huan se nasmeja na to. Reče da moram još malo da
pričekam, da treba stalno da držim otvorene oči i da
ću u jednom trenutku moći da vidim čuvara drugog
sveta.
Osetih kako mi celo telo obuzima veoma neprijatna
toplota; pokušah da promenim položaj, ali sad više
nisam mogao da se krećem. Želeo sam da razgovaram
s don Huanom, ali činilo mi se da su moje reči
zapretene negde tako duboko u meni da ne mogu da
ih izvučem. Onda se naglo spustih na svoju levu stranu
i primetih da sad s poda gledam u don Huana.
On se nagnu prema meni i šapatom mi zapovedi
da ne gledam u njega nego da netremice posmatram
jednu tačku na asuri, pravo pred mojim očima. Dodao
je da moram da je gledam jednim okom, levim, i da
ću, pre ili posle, videti čuvara.
Gledao sam netremice u to mesto koje mi je on
pokazao, ali ništa nisam video. Ipak, u jednom trenutku
sam primetio da mi je pred očima proleteo komarac.
Spustio se na asuru. Pratio sam njegove pokrete.
Prišao mi je sasvim blizu, toliko blizu da ga više nisam
mogao jasno videti. A onda, sasvim iznenada, učini mi
se da sam ustao. Bio je to toliko čudan osećaj da je o
njemu trebalo razmišljati malo više, ali za to sad nije
bilo vremena. Osećao sam se kao da gledam pravo, ali
nekako više iznad svog uobičajenog vidnog polja i to
što sam ugledao protreslo je i poslednji damar u meni.
Drukčije se ne može opisati taj emocionalni šok koji
sam doživeo. Pravo preda mnom, tu sasvim blizu, stajala
je džinovska, čudovišna životinja. Zaista pravo čudovište!
Nikada, ni u najmaštovitijim knjigama nisam
naišao ni na šta slično. Gledao sam u to potpuno zbunjen,
izbezumljen.
Prvo što sam uočio bila je veličina tog čudovišta;
ne znam zašto, ali pomislio sam da je visoko gotovo stotinu
stopa. Činilo se da stoji uspravno, mada nisam mogao
da shvatim kako stoji. Zatim sam primetio da ima
krila, dva kratka, široka krila. U tom trenutku postao
sam svestan da tu životinju posmatram kao da je to nešto
obično; drugim rečima, gledao sam je. Međutim, ja
je u stvari nisam mogao gledati onako kako sam navikao
da gledam. Shvatio sam da zapažam na njoj sad
ovo, sad ono, kao da je slika postajala jasnija što se
više pojedinosti dodavalo. Telo te životinje bilo je pokriveno
pramenjem crnih dlaka. Imala je dugu njušku
iz koje su curile sline. Oči su joj bile izbuljene i okrugle,
nalik na dve ogromne bele lopte.
Ona zatim poče da klepeće krilima. To nije bilo
slično lepršanju ptičijih krila, nego pre treptanje, vibraciono
podrhtavanje. To se ubrzavalo i životinja stade
da kruži preda mnom; nije letela, pre bi se moglo reći
da se klizala, zapanjujuće brzo i spretno, nekoliko palaca
iznad zemlje. Za trenutak sam se zaneo posmatrajući
je kako se kreće. Pomislih kako su njeni pokreti
ružni, ali su joj zato brzina i lakoća bili izvanredni.
Načinila je 2 kruga preda mnom, trepereći krilima,
i ono što joj je poput sluzi curilo iz gubice letelo je na
sve strane. Posle se okrenu i otkliza odatle neverovatnom
brzinom sve dok se nije izgubila u daljini. Netremice
sam zurio u pravcu kojim je otišla, jer ništa drugo
nisam ni mogao da činim. Obuze me veoma neobično
osećanje težine, i osetih da nisam kadar da sredim
misli. Nisam mogao da se pomaknem s mesta. Činilo
se kao da sam se tu zalepio.
Onda ugledah u daljini nešto slično oblaku, a odmah
zatim ona džinovska životinja je opet punom brzinom
kružila preda mnom. Njena krila su se sve više i
više približavala mojim očima dok me nisu udarila.
Osetio sam da su njena krila udarila u mene — bilo
koji deo mene koji se tu nalazio. Vrisnuh iz sveg glasa
od tako oštrog bola koji nikada ranije nisam osetio.
Sledeće čega se sećam bilo je to da sam sedeo na
asuri dok mi je don Huan trljao čelo. Trljao mi je mišice
i noge lišćem, a onda me odveo do kanala za navodnjavanje
iza kuće, svukao odeću s mene pa me potpuno
potopio u vodu, zatim me izvukao iz nje, pa opet
potopio, i to je ponovio više puta.
Dok sam ležao na plitkom dnu kanala, don Huan je
s vremena na vreme vukao uvis moju levu nogu i blago
me tapkao po tabanu. Posle kraćeg vremena mene
to poče da golica. On to primeti i reče da je sad sve
dobro. Obukao sam se pa se zajedno vratismo kući. Seo
sam opet na asuru i pokušao da govorim, ali sam osetio
da ne mogu da se koncentrišem na to što želim da
kažem, iako su mi misli bile sasvim jasne. Bio sam zapanjen
kad sam shvatio kolika je koncentracija potrebna
da bi se moglo govoriti. Primetio sam osim toga da
moram prestati da gledam u stvari oko sebe ako želim
nešto da kažem. Imao sam utisak da se nešto veoma
duboko u meni zamrsilo i kad sam hteo da govorim,
morao sam da izronim na površinu kao ronilac; morao
sam da se penjem uvis kao da me moje rođene reči
tamo vuku. Dvaput sam stigao dotle da kašljucanjem
pročistim grlo na sasvim običan način. Mogao sam tada
reći što god sam hteo, ali nisam. Bilo mi je milije da
ostanem i dalje na onoj čudnoj ravni tišine s koje sam
mogao samo da gledam. Činilo mi se da sam se sasvim
približio onome što je don Huan zvao »viđenjem« i bio
sam veoma srećan zbog toga.
Posle toga mi je don Huan dao čorbe i tortilje i
naredio mi da jedem. Mogao sam da jedem bez ikakve
teškoće, ne gubeći ono za što sam verovao da je moja
»moć viđenja«. Usredsređivao sam pogled na sve oko
sebe. Verovao sam da mogu da »vidim« sve, ali svet mi
se ipak, koliko sam mogao da procenim, činio isti. Upinjao
sam se da »vidim« sve dok se nije sasvim smrklo.
Umorio sam se naposletku, legao i zaspao.
Probudio sam se kad me don Huan pokrio ćebetom.
Glava me je bolela i bila mi je muka u stomaku.
Posle kraćeg vremena bilo mi je bolje i odspavao sam
do sledećeg dana.
Ujutro sam opet bio onaj stari ja. Upitao sam žudno
don Huana: »Šta je to bilo sa mnom?«
Don Huan se nasmeja stidljivo. »Pošao si da tražiš
čuvara i, naravno, našao si ga«, reče.
»Ali šta je to, don Huane?«
»Čuvar, domar, stražar drugog sveta«, nabrajao je
don Huan poslovno.
Želeo sam potanko da mu ispričam kakva je bila
ta čudovišna, ružna životinja, ali on nije obraćao pažnju
na taj moj pokušaj i rekao je da nisam doživeo
ništa naročito, i da je to moglo svakome da se desi.
Rekoh mu da me čuvar prenerazio toliko da zaista
još nisam kadar da o njemu razmišljam.
Don Huan se nasmeja šaleći se na račun onoga što
je nazvao mojom urođenom preteranom sklonošću ka
dramatizovanju.
»To — ma šta to bilo — ozledilo me je«, rekoh.
»Bilo je isto toliko stvarno koliko smo stvarni ti i ja.«
»Razume se da je bilo stvarno. Ozledilo te toliko
da te to zabolelo, je li?«
Što sam se više sećao onoga što sam doživeo, sve
sam se više uzbuđivao. Don Huan mi reče da se smirim.
Onda me upita da li sam se zaista uplašio od toga; naročito
je naglasio reč »zaista«.
»Skamenio sam se«, rekoh. »Još se nikad u životu
nisam tako užasno uplašio.«
»Ne trućaj«, reče on, smejući se. »Nisi se plašio.«
»Kunem ti se«, rekoh s iskrenim žarom, »da bih otrčao
kao lud odavde da sam samo mogao da se pomaknem.
«
Njemu je to bilo toliko smešno da se nasmejao iz
sveg glasa.
»Zašto sam morao da vidim to čudovište, don Huane?
«
On se uozbilji, gledajući me.
»To je bio čuvar«, reče. »Ako želiš da vidiš, moraš
savladati čuvara.«
»Ali kako ću ga savladati, don Huane? Visok je
možda stotinak stopa.«
Don Huan se na to smejao toliko da su mu suze
tekle niz obraze.
»Zašto mi ne dopustiš da ti ispričam šta sam video
da ne bi bilo nesporazuma?« rekoh.
»Ako će te to usrećiti, hajde, pričaj mi.«
Ispričao sam mu sve čega sam mogao da se setim,
ali se njegovo raspoloženje nije zbog toga promenilo.
»Pa dobro, to nije ništa novo«, rekao je s osmehom.
»Ali kako misliš da savladam tu grdosiju? Čime?«
On malo oćuta, a onda se okrenu prema meni i reče:
»Nisi se ti plašio, ne ozbiljno. Bio si povređen, ali
ne uplašen.«
Zavalio se i naslonio na neke zavežljaje digavši ruke
iza glave. Mislio sam da više neće govoriti o tome.
»Znaš«, reče iznenada gledajući u krov ramade,
»svaki čovek može da vidi čuvara. A čuvar je ponekad,
i za ponekog od nas, stravična zver visoka do neba. Ti
si imao sreće — za tebe je njegova visina bila samo
stotinak stopa. A tajna je ipak jednostavna.«
Oćutao je malo, a onda pevušio neku meksičku
pesmu.
»Čuvar drugog sveta je komarac«, reče lagano, kao
da odmerava dejstvo svojih reči.
»Molim?«
»Čuvar drugog sveta je komarac«, ponovo on. »To
što si ti juče video bio je komarac, i taj će te mali komarac
držati na odstojanju sve dok ga ne savladaš.«
U prvi mah nisam mogao da poverujem don Huanu,
ali kad sam se setio svoje vizije od samog početka,
morao sam priznati da sam u jednom trenutku gledao
u komarca, i da je odmah zatim došlo do neke vrste fatamorgane
pa sam tada gledao u onu životinju.
»Ali kako je komarac mogao da me ozledi, don
Huane?« upitah, iskreno zaprepašćen.
»Nije tebe ozledio komarac«, odgovori on, »nego
čuvar drugog sveta. Možda ćeš jednog dana biti dovoljno
hrabar da ga savladaš. Ali sada još ne; sad je to zver
visoka stotinu stopa kojoj sline cure iz gubice. No besmisleno
je razgovarati o tome. Stajati pred njom nije
nikakav podvig, i zato ako želiš više da saznaš o njoj,
nađi opet čuvara.«
Posle 2 dana, 11. novembra, opet sam pušio don
Huanovu mešavinu.
Zamolio sam don Huana da mi dopusti da je još
jednom pušim da bih našao čuvara. Nisam ga to zamolio
tek tako, iznebuha, već posle dugog razmišljanja.
Moja radoznalost u pogledu čuvara bila je neuporedivo
veća od mog straha i nelagodnosti zbog gubljenja jasnoće.
Postupak je bio isti. Don Huan je jednom napunio
glavu lule i kad sam sve popušio, očistio je i sklonio.
Dejstvo je ovog puta bilo znatno sporije; kad je
počela da me hvata laka vrtoglavica, don Huan mi je
prišao i pomogao da legnem na svoju levu stranu; pri
tom je rukama držao moju glavu. Rekao mi je da ispružim
noge i da se opustim, a zatim mi je pomogao da
desnu ruku stavim ispred svog tela, u visini grudi. Okrenuo
mi je ruku tako da sam dlanom pritiskivao asuru,
oslonjen svom težinom o nju. Nisam činio ništa ni da
bih mu pomogao ni smetao, jer nisam znao šta čini.
Sedeo je preda mnom i rekao mi da se ni za šta
ne brinem. Kazao mi je da će čuvar doći i da sam na
odličnom mestu s koga ću ga videti. Kazao mi je, uzgred,
i to da čuvar može da nanese veliki bol, ali da
postoji jedan način da se on otkloni. Dodao je da me
je pre 2 dana naterao da sednem kad je procenio
da mi je dosta toga. Upro je prstom u moju desnicu
i rekao da ju je namerno tako namestio da bih mogao
njom da se poslužim kao polugom da ustanem kad god
to zaželim.

k15

Kad je završio s tim objašnjenjem, moje je telo
već bilo sasvim obamrlo. Hteo sam da mu skrenem pažnju
da neću moći da se dignem zato što više ne vladam
svojim mišićima. Pokušao sam to da izgovorim ali nisam
mogao. Izgleda da me je on, ipak, preduhitrio, jer
mi je objasnio da je tu glavno volja. Podsećao me na
ono kad sam, pre toliko godina, prvi put pušio gljive.
Tada sam pao na pod pa opet skočio na noge zahvaljujući
onome što je on tada nazvao mojom »voljom«;
rekao je da sam se »mislima podigao«. Dodao je da je
to i jedini način na koji se može ustati.
To što je govorio nije mi ništa vredelo zato što se
nisam sećao šta sam radio pre toliko godina. Obuzelo
me duboko očajanje i ja sklopih oči.
Don Huan me zgrabi za kosu, snažno mi prodrma
glavu i energično zapovedi da ne zatvaram oči. A ja —
ne samo što sam otvorio oči nego sam učinio i nešto
što mi je izgledalo fantastično. Rekao sam: »Ne znam
kako sam tada ustao.«
Trgnuo sam se. Ritam mojih reči bio je veoma spor,
ali to je nesumnjivo ipak bio moj glas, mada sam zaista
samo minut pre toga verovao da ne mogu da govorim.
Pogledah u don Huana. On okrenu lice u stranu
pa se nasmeja.
»Nisam ja to kazao«, rekoh.
Opet sam se trgnuo od svog glasa. Bilo mi je veoma
prijatno. Govoriti u tim okolnostima postalo je veoma
zabavno. Hteo sam da zamolim don Huana da mi
objasni kako ja to govorim, ali videh da opet ne mogu
da izustim ni reči. Silno sam se mučio da glasno iskažem
svoje misli, ali sve uzalud. Odustao sam od toga
i tog časa sam gotovo nesvesno rekao: »Ko to govori,
ko govori?«
Na to pitanje don Huan se smejao toliko da je u
jednom trenutku pao postrance.
Izgleda da sam mogao da kažem jednostavne stvari,
pod uslovom da tačno znam šta želim da kažem.
»Govorim li ja, govorim li?« upitah.
Don Huan mi na to reče da će izići napolje i leći
ispod ramade ako ne prestanem da se izmotavam, i da
će me ostaviti samoga da se i dalje tako izmotavam.
»Ja se ne izmotavam«, rekoh.
To sam sasvim ozbiljno rekao. Moje su misli bile
veoma jasne, ali mi je telo bilo obamrlo — nisam ga
osećao. Ništa me nije gušilo, kao jedanput davno u sličnoj
prilici; bilo mi je prijatno zato što ništa nisam osećao;
nisam nimalo vladao svojim voljnim sistemom, a
ipak sam mogao da govorim. Tada mi pade na um ovo:
kad već mogu da govorim, onda verovatno mogu i da
ustanem, kao što je rekao don Huan.
»Ustaj«, rekoh na engleskom i za tren oka sam bio
na nogama.
Don Huan sumnjičavo odmahnu glavom pa iziđe iz
kuće.
»Don Huane!« viknuh triput.
On se vrati.
»Spusti me na zemlju«, zamolih ga.
»Spusti se sam«, odvrati on. »Izgleda da se sasvim
dobro snalaziš.«
Ja rekoh: »Lezi!« i odjednom više nisam video sobu.
Ništa nisam mogao da vidim. Malo zatim soba i don
Huan vratiše se u moje vidno polje. Pomislih kako sam
verovatno legao licem prema zemlji pa me on zgrabio
za kosu i odigao mi glavu.
»Hvala ti«, rekoh veoma lagano monotonim glasom.
»Nema na čemu«, odgovori on imitirajući podrugljivo
moj glas, a onda opet udari u smeh.
Posle toga uze neko lišće i stade da mi trlja mišice
i stopala.
»Šta to radiš?« upitah.
»Trljam te«, reče imitirajući moj mučni monotoni
glas.
On se previjao od smeha. Oči su mu bile sjajne a
pogled veoma blagonaklon. Bio mi je drag. Osećao sam
da je don Huan pun razumevanja, pravičan i komičan.
Nisam mogao s njim da se smejem, ali voleo bih da
sam mogao. Odjednom se opet osetih razdraganim pa
se nasmejah; ali moj smeh je tako stravično zvučao
da je don Huan od njega ustuknuo.
»Biće bolje da te odvedeni do kanala, inače ćeš se
ubiti tim svojim ludiranjem«, reče.
Podiže me na noge i povede da hodam po sobi. Malo-
pomalo počeo sam da osećam svoje noge, pa ruke,
i najzad i celo telo. Moje uši samo što nisu prsnule od
nekog čudnog pritiska. To je bilo slično onome kad
čoveku utrne ruka ili noga. Osećao sam užasnu težinu
u zadnjem delu vrata i na temenu, ispod kože.
Don Huan me žurno odvede do jarka iza kuće i gurnu
me u vodu, potpuno odevenog. Pod dejstvom hladne
vode onaj pritisak i bol postepeno su opadali dok
se nisu sasvim izgubili.
Kad smo se vratili u kuću, presvukao sam se, i opet
sam osetio onu istu izdvojenost, istu želju da budem
na miru. Primetio sam, međutim, da ovog puta to nije
bila posledica jasnoće uma ni sposobnosti za koncentraciju;
naprotiv, sada je posredi bila neka melanholija i
telesni zamor. Na kraju sam zaspao.
12. novembar 1968.
Jutros smo don Huan i ja otišli u obližnja brda da skupljamo
neke biljke. Išli smo oko 6 milja po dozlaboga
džombastom terenu. Veoma sam se zamorio. Seli
smo, na moj predlog, da se odmorimo, i on zapodenu
razgovor rekavši da je zadovoljan mojim napredovanjem.
»Znam da sam onda ja govorio«, rekoh, »ali u tom
trenutku mogao sam se zakleti da to neko drugi govori.
«
»Ti si govorio, naravno«, reče on.
»Kako to da nisam mogao sebe da poznam?«
»To ti je zbog dejstva dimčića. Čovek može da govori
a da to i ne primeti, ili može da prevali hiljade
milja pa da ni to ne primeti. Tako se može prolaziti i
kroz razne stvari. Dimčić ti otkloni telo i onda si slobodan,
kao vetar, čak slobodniji od vetra, jer njega može
da zaustavi stena, zid, ili planina. Dimčić ti daje slobodu
vazduha, možda čak i veću, jer se vazduh može
zatvoriti u grobnicu i tu može postati ustajao, dok uz
pomoć dimčića ne možeš biti ni zatvoren, ni zaustavljen.
«
Don Huanove reči izazvale su u meni neko prijatno
raspoloženje, ali i sumnju, a zatim veliku nelagodnost,
čak osećanje neke neodređene krivice.
»Znači sve se to može činiti, don Huane?«
»A šta ti misliš? Više bi voleo da misliš da si lud,
je li?« odbrusi on.
»Pa — znaš, tebi je lako da sve to prihvataš. Za
mene je to nemogućno.«
»Nije lako ni za mene. Nisam povlašteniji od tebe.
Te stvari podjednako teško mogu da prihvatim ja kao
i bilo ko drugi.«
»Ali tebi je to blisko, don Huane.«
»Jeste, ali me skupo staje. Morao sam da se borim,
možda i više nego što ćeš se ti ikada boriti. Ti imaš
čudnu osobinu da sve navedeš da radi za tebe. Nemaš
pojma koliko sam ja morao da se mučim da bih postigao
ono što si ti juče učinio. Imaš nešto što ti mnogo
pomaže. Nema drugog objašnjenja za način na koji ti
učiš o tajnim silama. Ranije si to učinio s Meskalitom,
a sada sa dimčićem. Trebalo bi ozbiljno da misliš na
to kako si veoma obdaren, a sve drugo da ostaviš po
strani.«
»Kad ti govoriš, to izgleda tako lako, a u stvari nije.
Ja sam rastrzan, raspolućen.«
»Uskoro ćeš opet biti ceo. Moraš pre svega da vodiš
računa o svom telu. Suviše si debeo. To nisam hteo
ranije da ti kažem. Uvek treba pustiti ljude da rade ono
što moraju da rade. Godinama nisi dolazio ovamo. Ali
ja sam ti rekao da ćeš se vratiti, i vratio si se. Isto je
bilo i sa mnom. Napustio sam sve ovo punih 5 i po
godina.«
»Zašto si to učinio, don Huane?«
»Iz istog razloga iz koga i ti. Nije mi se dopalo.«
»A zašto si se tome vratio?«
»Iz istog razloga iz koga si se i ti vratio, jer se
drukčije ne može živeti.«
Te njegove reči ostavile su snažan utisak na mene,
jer i ja sam sebe uhvatio kako mislim da se, možda,
drukčije i ne bi moglo živeti. Nikad to nikome nisam
rekao, ali don Huan je to sasvim tačno pretpostavljao.
Posle veoma duge pauze upitao sam ga: »Šta sam
ja to juče učinio, don Huane?«
»Ustao si kad si to zaželeo.«
»Ali ja ne znam kako sam to izveo.«
»Potrebno je dosta vremena da se ta tehnika usavrši.
Najvažnije je ipak to da znaš kako se to radi.«
»Ali ja to ne znam. Stvar je upravo u tome, zaista
ne znam.«
»Znaš, naravno.«
»Uveravam te, don Huane, kunem ti se…«
Nije mi dopustio da završim rečenicu; ustao je i
udaljio se.
Docnije smo opet razgovarali o čuvaru drugog sveta.
»Ako bih verovao da je sve ono što sam doživeo
zbilja istina«, rekoh, »onda je čuvar neko džinovsko
stvorenje koje može da nanese neverovatan fizički bol;
a kad bih verovao da čovek može da snagom sopstvene
volje prevali ogromno rastojanje, onda bi bilo logično
zaključiti da mogu isto tako snagom svoje volje da prisilim
čudovište da se izgubi. Je li to tačno?«
»Ne sasvim«, reče on. »Voljom ne možeš odagnati
čuvara. Ali tvoja volja ga može sprečiti da ti naudi. Naravno,
ako to postigneš, tebi je put otvoren. Možeš, u
stvari, da prođeš pored čuvara i on tad ne može baš
ništa, ne može čak ni besomučno da leti tamo-amo.«
»Kako to mogu da postignem?«
»Znaš ti već kako. Sada ti je potrebna samo
praksa.«
Rekao sam mu da se među nama pojavio nesporazum
koji potiče otuda što nas dvojica različito gledamo
na svet. Rekoh mu da za mene »znati« nešto znači da
sam potpuno svestan onoga što radim i da sam kadar
da to što znam ponovim kad god zaželim, dok u ovom
slučaju niti sam svestan onoga što sam učinio pod uticajem
dima, niti bih to mogao ponoviti čak i kad bi
mi se o glavi radilo.
Don Huan me radoznalo gledao. Činilo mi se da se
zabavlja slušajući me. Skinuo je šešir i češkao se po
slepoočnicama kao što čini uvek kad želi da ostavi utisak
da je tobože zbunjen.
»Ti zbilja umeš da govoriš a da ništa ne kažeš, je
li?« reče smejući se. »Rekao sam ti već, moraš imati
nepokolebljivu nameru ako želiš da postaneš čovek od
znanja. Ali ti, izgleda, imaš nepokolebljivu nameru da
sam sebe zbunjuješ zagonetkama. Insistiraš da objasniš
sve kao da se sav ovaj svet sastoji od stvari koje se
mogu objasniti. Sad si se suočio sa čuvarom i sa problemom
kretanja pomoću sopstvene volje. Da li si ikada
pomislio na to da se samo malo stvari na ovom svetu
može objasniti na tvoj način? Kad kažem da se čuvar
zaista isprečio preda te i da te je mogao sravniti sa
zemljom, znam šta govorim. Kad kažem da čovek može
da se kreće snagom svoje volje, i tada znam šta govorim.
Hteo sam da te naučim, malo-pomalo, kako treba
da se krećeš, a onda sam video da ti to već umeš,
mada to poričeš.«
»Ali ja zaista ne znam kako se to radi«, bunio
sam se.
»Znaš, budalo«, reče strogo pa se nasmeja. »To me
podseća na ono vreme kad je neko stavio onog dečaka
Hulija na kombajn; on je znao kako se njime rukuje,
iako to nikada ranije nije radio.«
»Znam šta hoćeš da kažeš, don Huane, ali ja ipak
osećam da to više ne bih umeo da izvedem, zato što ne
znam sigurno šta sam radio.«
»Lažni čarobnjak pokušava da za sve na ovom svetu
nađe objašnjenja u koja nije siguran«, reče, »i tako
je sve to crna magija. A ni ti nisi bolji. I ti želiš sve da
objasniš na svoj način, iako ni ti nisi siguran u svoja
objašnjenja.«

Don Huan me iznenada upita da li ću se o vikendu
vratiti kući. Rekoh mu da sam naumio da pođem u ponedeljak
ujutro. Sedeli smo pod njegovom ramadom
oko podne, u subotu, 18. januara 1969, i odmarali se
posle duge šetnje po okolnim brdima. Don Huan ustade
i ode u kuću. Ubrzo potom pozva me unutra. Sedeo
je nasred sobe i stavio moju asuru na pod nasuprot
svojoj. Pokretom ruke ponudi me da sednem pa bez
ijedne reči izvadi lulu iz krpe u koju je bila zavijena,
izvuče je iz navlake, napuni glavu lule svojom mešavinom
za pušenje pa je zapali. Doneo je već bio u sobu
i zemljanu posudu punu užarenog ugljevlja.
Nije me pitao želim li da pušim. Samo mi je pružio
lulu i rekao da uvlačim dim. Nisam oklevao. Don
Huan je, izgleda, tačno ocenio moje raspoloženje; mora
da mu je bilo jasno kolika je moja radoznalost u pogledu
čuvara. Nije mu bilo potrebno da me nagovara;
žudno sam popušio ćelu lulu.
Moje reakcije bile su sasvim iste kao i prvi put.
I don Huan se ponašao gotovo isto kao onda. Međutim,
ovog puta mi nije pomogao da namestim ruku već mi
je samo rekao da to sam učinim, da se desnom rukom
naslonim na asuru i da legnem na levu stranu. Dodao
je da će mi oslonac za dizanje biti bolji ako šaku stisnem
u pesnicu.
Stisnuo sam šaku desne ruke u pesnicu, zato što mi
je to bilo lakše nego da ležim pritiskujući dlanom pod
svom svojom težinom. Nisam bio pospan; bilo mi je
veoma toplo neko vreme, a onda nisam više ništa
osećao.
Don Huan leže na bok, licem prema meni; desnom
rukom podupro je glavu naslanjajući se na lakat. Sve
je bilo savršeno mirno, čak i moje telo koje je tada već
izgubilo osećaj dodira. Bio sam veoma zadovoljan.
»Lepo je«, rekoh.
Don Huan hitro ustade.
»Ne počinji s tim glupostima«, reče energično. »Ne
govori. Izgubićeš svu energiju ako budeš govorio i onda
će te čuvar smrviti kao što bi ti zgazio komarca.«
To poredenje mu se sigurno učinilo smešno, jer je
počeo da se smeje, a onda je naglo prestao.
»Ne govori, molim te, ne govori«, reče s ozbiljnim
izrazom lica.
»Nisam hteo ništa ni da kažem«, rekoh, i zaista
nisam ni to hteo da kažem.
Don Huan ustade. Video sam da se uputio u zadnji
deo kuće. Ubrzo zatim primetih da je na moju asuru
sleteo komarac i to me ispuni strepnjom kakvu do tada
još nisam doživeo. Razdraganost, bol i strah bili su
izmešani u meni. Bio sam potpuno svestan da će se
pred mojim očima ukazati nešto vanzemaljsko; komarac
koji čuva drugi svet. Smešna misao; htedoh glasno
da se nasmejem, ah onda shvatih da mi ta razdraganost
odvlači pažnju i da ću zato propustiti onu fazu preobražaja
koju sam želeo sebi da razjasnim. Kad sam prošli
put hteo da vidim tog komarca, gledao sam ga prvo levim
okom, a zatim sam osetio da sam ustao i da ga gledam
s oba oka, ali ne znam kako je do toga došlo.
Video sam komarca kako leti po asuri pred mojim
očima i shvatio da ga gledam s oba oka. Prišao mi je
sasvim blizu. U jednom trenutku nisam ga više mogao
videti s oba oka pa sam ga gledao samo levim okom
koje je bilo u položaju paralelnom sa podom. Čim sam
promenio fokus, osetio sam da sam promenio i položaj
tela i da sad stojim sasvim uspravno i da gledam u neverovatno
veliku životinju. Bila je blistavo crna. Spreda
je bila pokrivena dugom, crnom, nekako sumnjivom
dlakom, koja je ličila na bodlje što se probijaju kroz
pukotine između glatke, sjajne krljušti. Ta dlaka je u
stvari bila raspoređena u pramenje. Telo te životinje
bilo je masivno, debelo i okruglo. Njena krila bila su
široka i kratka u poređenju s dužinom njenog tela. Imala
je dva bela, izbuljena oka i dugu njušku. Ovog puta
je ličila više na aligatora. Činilo mi se da ima duge uši,
ili možda rogove, i da balavi.
Napregnuo sam se da je gledam netremice, a onda
mi je postalo sasvim jasno da ja ne gledam u nju onako
kako obično gledam u predmete oko sebe. Kroz glavu
mi prođe čudna misao; dok sam gledao u čuvarevo
telo, učinilo mi se da svaki njegov deo živi nezavisno
od ostalih, onako kao što žive oči ljudi. Tada sam prvi
put u životu shvatio da su oči onaj deo čoveka po kome
vidim da li je neko živ ili nije. Čuvar je, međutim, imao
»milion očiju«.
Učini mi se da sam se toga dobro setio. Pre tog
doživljaja razmišljao sam o poređenjima pomoću kojih
bi se mogle opisati deformacije zahvaljujući kojima
jedan komarac postaje džinovska zver; u jedan mah mi
se učinilo da bi se to moglo prilično tačno uporediti sa
»gledanjem u insekta kroz uveličavajuće mikroskopsko
sočivo«. Ali nije tako. Izgleda da je gledanje u čuvara
nešto mnogo složenije od gledanja u uveličanog insekta.
Čuvar poče da leprša preda mnom. U jednom trenutku
zastade i ja osetih da gleda u mene. Primetih
tada da ne proizvodi nikakav šum. Čuvareva igra bila
je bešumna. Ono što je bilo zastrašujuće bio je njegov
izgled: njegove izbuljene oči, grozna usta, njegovo balavljenje,
ona sumnjiva dlaka i, više od svega ostalog,
njegova neverovatna veličina. Posmatrao sam veoma
pažljivo kako pokreće krila, kako njima sasvim nečujno
treperi. Posmatrao sam ga kako se kliza po podu kao
kakav monumentalni klizač na ledu.
Dok sam gledao u tog košmarnog stvora pred sobom,
bilo mi je u stvari prijatno. Zaista sam poverovao
da sam otkrio tajnu kako ću ga savladati. Pomislih da
je čuvar samo pokretna slika na nemom ekranu; ne
može mi naneti nikakvo zlo, nego on samo izgleda zastrašujuće.
Čuvar je mirno stajao, licem okrenut meni; odjednom
zaleprša krilima i okrenu se. Njegova su leđa ličila
na oklop sjajnih boja; taj oklop mi je svojim sjajem
zasenio oči, ali od njegove boje mi se smučilo — to je
bila boja koju ja ne podnosim. Čuvar ostade još neko
vreme tako, leđima okrenut prema meni, a onda zaleprša
krilima pa se opet izgubi otklizavši u daljinu.
Našao sam se pred veoma čudnom dilemom. Iskreno
sam verovao da sam ga savladao tim što sam shvatio
da on samo predstavlja sliku gneva. To moje uverenje
poteklo je možda otuda što je don Huan uporno
ponavljao da ja znam više nego što sam voljan da priznam.
U svakom slučaju, smatrao sam da sam savladao
čuvara i da mi više ništa ne stoji na putu. Ali nisam
znao šta sad treba dalje da činim. Don Huan mi nije
rekao šta treba da radim u ovakvom slučaju. Htedoh da
se okrenem i pogledam iza sebe, ali nisam mogao da se
pokrenem. S druge strane, video sam vrlo dobro gotovo
celo polje koje se preda mnom pružalo u obimu od
180 stepeni. A to što sam video bio je magličast, bledožut
horizont; izgledalo je kao da je to neko gasovi to stanje.
Boja limuna je jednolično pokrivala sve što sam
mogao da vidim. Činilo mi se da se nalazim na nekoj
visoravni punoj sumpornih isparenja.
Odjednom se čuvar opet pojavi na jednoj tački horizonta.
Načinio je širok krug pre nego što je stao pred
mene; njegova gubica bila je širom otvorena, kao kakva
ogromna špilja; u njoj nije bilo zuba. Čudovište je
jedan časak treperilo krilima, a onda je nasrnulo na
mene. Jurnulo je na mene kao bik, i njegova ogromna
krila zamahnula su prema mojim očima. Vrisnuh od
bola, a onda poleteh uvis, ili bolje reći sam se izbacih
naviše, i poleteh iznad čuvara, iznad žućkastog platoa,
u jedan drugi svet, u svet ljudi, i tada videh da sam se
odjednom obreo nasred don Huanove sobe.
19. januar 1969.
»Zaista sam mislio da sam savladao čuvara«, rekoh don
Huanu.
»Šališ se, sigurno«, odgovori on.
Don Huan mi nije rekao ni reči od jučerašnjeg dana,
a meni to nije smetalo. Bio sam se zaneo nečim nalik
na sanjarenje i opet sam osetio da bih video kad bih
intenzivno gledao. Ali nisam video ništa što bi bilo drukčije
od već poznatog. Međutim, zahvaljujući tome što
nisam govorio, ja sam se sasvim opustio.
Don Huan je zahtevao da mu po redu ispričam sve
što sam doživeo, naročito ga je zanimala boja čuvarevih
leđa. Kad sam mu na to odgovorio, uzdahnuo je i
izgledao ozbiljno zabrinut.
»Imaš sreće što su čuvareva leđa bila obojena«, reče
s ozbiljnim izrazom lica. »Da se boja nalazila na
prednjem delu njegovog tela ili, što bi bilo još gore,
na njegovoj glavi, ti bi sad već bio mrtav. Više nikada
ne smeš pokušavati da vidiš čuvara. Tvojoj prirodi ne
odgovara da pređeš onu visoravan, mada sam bio ubeđen
da ćeš ti to moći. Ali ne govorimo sad više o tome.
To je bio samo jedan od mnogih puteva.«
Zapazio sam da je u don Huanovom glasu bilo nešto
neuobičajeno teško.
»Šta će mi se desiti ako opet pokušam da vidim
čuvara?«
»Čuvar će te odneti«, odgovori on. »Zgrabiće te gubicom
pa će te odneti na onu visoravan i tamo će te
zauvek ostaviti. Očito je čuvar znao da to ne odgovara
tvojoj prirodi i upozorio te da se više ne mešaš u to.«
»Šta misliš, kako je to čuvar znao?«
Don Huan me sad dugo gledao, ne skrećući pogleda.
Pokušao je nešto da kaže, ali je odustao kao da nije
mogao da nađe prave reči.
»Uvek nasednem kad me nešto pitaš«, reče s osmehom.
»Nisi ozbiljno mislio kad si me to pitao, je li?«
Negodovao sam i opet rekao da se čudim otkuda
je čuvar znao kakva je moja priroda.
Don Huanove oči čudno su blesnule kad je kazao:
»A ti čuvaru nisi baš ništa rekao o svojoj prirodi, je li?«
Njegov ton bio je tako komično ozbiljan da smo se
obojica nasmejali. Ali ubrzo potom je rekao da čuvar,
budući da pazi na svet i stražari nad njim, zna mnoge
tajne koje brujo može da deli s njim.
»To je jedan od načina na koje brujo dospe do toga
da vidi, reče on. »Ali to neće biti tvoj domen pa
zato o tome nema smisla ni razgovarati.«
»Može li se čuvar videti samo ako se puši ona mešavina?
« upitah.
»Ne. Možeš ga videti i bez pušenja. Ima na desetine
ljudi koji ga tako mogu videti. Ali ja više volim
dim zato što je on eifkasan i manje opasan za čoveka.
Ako pokušaš da čuvara vidiš bez pomoći dima, može
ti biti teško da se posle otrgneš od njega. U tvom slučaju,
na primer, jasno je da te čuvar upozoravao kad
ti je okrenuo leđa da bi mogao da vidiš boju koja ti
je neprijatelj. Onda je otišao, ali kada se vratio, ti si
još bio tu i on je nasrnuo na tebe. Međutim, bio si spreman
pa si skočio. Dimčić ti je obezbedio potrebnu zaštitu;
da si u taj svet otišao bez njegove pomoći, ne bi
se mogao istrgnuti iz čuvarevih kandža.«
»A zašto?«
»Tvoji bi pokreti bili suviše spori. Da bi u tom svetu
ostao živ, moraš biti brz kao munja. Ja sam pogrešio
što sam izišao iz sobe, ali nisam želeo da i dalje govoriš.
Mnogo si pričljiv pa brbljaš čak i kad sam to ne
želiš. Da sam bio pored tebe, ja bih ti podigao glavu.
Ali ti si sam skočio i to je bolje, no ja se ipak ne bih
više izlagao takvoj opasnosti; sa čuvarom se nije šaliti.

k8

3 meseca je don Huan sistematski izbegavao da govori
o čuvaru. Posetio sam ga 4 puta tokom tih
meseci; svaki put me slao da mu donesem ovo ili ono,
ili da svršavam neke njegove poslove, a kad bih to obavio,
jednostavno bi mi rekao da idem svojoj kući. Kad
sam četvrti put bio u njegovoj kući, 24. aprila 1969. godine,
najzad sam se našao s njim oči u oči kad smo posle
večere sedeli kraj njegove zemljane peći. Rekao sam
mu da se čudno i neprilično ponaša prema meni; ja sam
spreman da učim, a on čak ne želi da budem u njegovoj
blizini. Morao sam dobro da se namučim da bih
savladao svoju averziju prema halucinogenim gljivama
i osećao sam, kao što je i on sam rekao, da nemam
vremena za gubljenje.
Don Huan je strpljivo saslušao moje prigovore.
»Suviše si slab«, reče. »Žuriš kad treba da čekaš,
ali čekaš kad treba da žuriš. Suviše razmišljaš.
Sad misliš da nemaš vremena za gubljenje, a nije tako
davno bilo ono vreme kad više nisi hteo da pušiš. Tvoj
život je suviše razlabavljen; nisi dovoljno čvrst za susret
sa dimčićem. Ja odgovaram za tebe i ne želim da
umreš kao prava budala.«
Bilo mi je neprijatno.
»Šta treba da radim, don Huane? Veoma sam nestrpljiv.
«
»Živi kao ratnik! To sam ti već rekao; ratnik preuzima
odgovornost za svoje postupke, čak i za one najbcznačajnije.
Ti svoje misli sprovodiš u delo, a to ne
valja. Nisi imao uspeha kod čuvara zbog svojih misli.«
»Kako to nisam imao uspeha, don Huane?«
»Ti o svemu misliš. Mislio si i o čuvaru i zato nisi
mogao da ga savladaš.
»Prvo moraš da živiš kao ratnik. Mislim da to vrlo
dobro razumeš.«
Zaustih da nešto kažem u svoju odbranu, ali on mi
rukom dade znak da ćutim.
»Tvoj život je prilično gusto spleten«, produži. »Gušći
je, u stvari, od života Pablita i Nestora, Henarovih
učenika, a oni ipak vide, dok ti ne vidiš. Tvoj život je
gušći i od Elihijevog, a on će, verovatno, ipak videti pre
tebe. To mi ne ide u glavu. Ne ide čak ni Henaru. Činio
si poslušno sve što sam ti govorio. Sve čemu je mene
učio moj dobrotvor, u prvoj fazi učenja, sve sam ja to
preneo tebi. Pravila su tačna, koraci se ne smeju menjati.
Činio si sve što je trebalo učiniti — a ipak ne
vidiš. Međutim na one koji vide, kao Henaro, ostavljaš
utisak kao da vidiš. I ja se na to oslonim pa nasednem.
Ti se uvek okreneš naopako i ponašaš se kao budala
koja ne vidi — a to je, razume se, tačno u tvom
slučaju.«
Don Huanove reči duboko su me ražalostile. Ne
znam zašto mi je došlo da plačem. Počeh da govorim o
svom detinjstvu i tada me zapljusnu talas sažaljenja
nad samim sobom. Don Huan me za trenutak pogleda
pa odvrati pogled od mene. Bio je to prodoran pogled.
Osetio sam da me zaista zgrabio očima. Imao sam utisak
da su me dva prsta blago uhvatila i u predelu solarnog
pleksusa osetio sam čudan nemir, nešto kao
svrab, neki prijatan očaj. Postadoh svestan svog tela u
predelu trbuha. Osetih njegovu toplotu. Nisam više mogao
razumno da govorim nego sam mumlao, a onda sasvim
ućutao.
»Možda je posredi obećanje«, reče don Huan posle
duge pauze.
»Molim?«
»Obećanje koje si nekada davno nekome dao.«
»Kakvo obećanje?«
»Možda ti to meni možeš reći. Sećaš se, je li?«
»Ne sećam se.«
»Obećao si jedanput nešto veoma važno. Pomislio
sam da te možda to obećanje sprečava da vidiš.«
»Ne znam o čemu govoriš.«
»Govorim o obećanju koje si dao! Moraš ga se
setiti.«
»Ne znam šta sam to obećao, don Huane, zašto mi
ti to ne kažeš?«
»Ne, ništa ne bi vredelo kad bih ti ja to rekao.«
»Je li to nešto što sam sam sebi obećao?«
Za trenutak pomislih da on možda aludira na moju
odluku da odustanem od dalje obuke.
»Nije. To je nešto što se davno desilo«, reče on.
Smejao sam se jer sam bio siguran da se don Huan
poigrava sa mnom. Osetih se kao nestaško. Obradovao
sam se što mogu da nasamarim don Huana, koji, u to
sam bio uveren, zna o tom navodnom obećanju isto tako
malo kao i ja. Bio sam siguran da nagađa nasumce
i da pokušava da improvizuje. Oduševila me ideja da
mu ugodim.
»Je li to nešto što sam obećao svome dedi?«
»Nije«, reče, a oči mu blesnuše. »Nisi to obećao ni
svojoj bakici.«
Tako je smešno naglasio reč »bakica« da sam se nasmejao.
Pomislih da mi don Huan namešta neku klopku,
ali bio sam raspoložen da s tim idem do kraja. Stadoh
da nabrajam sve one kojima sam mogao da obećam
nešto veoma važno. Na sve je davao odrečan odgovor.
Onda skrenu razgovor na moje detinjstvo.
»Zašto je tvoje detinjstvo bilo tužno?« upita me
s ozbiljnim izrazom lica.
Odgovorih mu da moje detinjstvo nije u stvari bilo
tužno, ali možda je bilo relativno teško.
»Svako tako misli«, reče, gledajući me opet. »I ja
sam bio veoma nesrećan i uplašen kad sam bio dete.
Teško je biti indijansko dete, veoma teško. Ali uspomena
na to vreme više nema značaja za mene; važno
je samo da je to detinjstvo bilo teško. Prestao sam da
mislim o tome kako je moj život težak čak i pre nego
što sam naučio da vidim.«
»Ni ja ne mislim na svoje detinjstvo.«
»Zašto te onda ono žalosti? Zašto ti se plače?«
»Ne znam. Kad mislim na sebe kao dete, možda žalim
i sebe i sve druge ljude. Osećam se bespomoćan i
tužan.«
Gledao me je netremice i ja sam u predelu oko trbuha
osetio kao da su me tu blago uhvatila 2 prsta.
Pogledah u stranu pa onda u njega. On je gledao u daljinu,
iza mene; oči su mu bile zamagljene, pogled necentriran.
»To je obećanje iz tvog detinjstva«, reče posle kraće
pauze.
»Šta sam obećao?«
Nije mi odgovorio. Oči su mu bile sklopljene. Nesvesno
se nasmeših; znao sam da opipava tražeći put
po mraku; međutim, sad više nisam bio toliko raspoložen
da mu ugađam.
»Bio sam mršavo dete«, produži on, »i uvek sam
bio uplašen.«
»I ja«, rekoh.
»Ono što mi se najviše urezalo u pamćenje bio je
užas i tuga kad su meksički vojnici ubili moju majku«,
tiho reče kao da mu je ta uspomena još i sada bolna.
»Ona je bila siromašna i skromna Indijanka. Možda je
i bolje što se njen život tada završio. I ja sam želeo da
me ubiju pored nje, zato što sam bio dete. Ali vojnici
su me podigli i istukli. Kad sam rukama stegao majčino
telo, bičem su me udarali po prstima i polomili su
ih. Nisam osetio nikakav bol, ali više nisam mogao ništa
da hvatam prstima, i oni su me onda odvukli odatle.«
Ućutao je. Oči su mu i dalje bile zatvorene i ja
sam sada primetio da njegove usne lako podrhtavaju.
Teška tuga poče da me plavi. Slike iz mog detinjstva
navreše mi u sećanje.
»Koliko ti je tada bilo godina, don Huane?« upitah,
tek koliko da zavaram svoju tugu.
»7, možda. To j e bilo vreme velikih ratova plemena
Jaki. Meksički vojnici banuli su iznenada u našu
kuću baš kad je majka nešto kuvala. Ona je bila bespomoćna
žena. Ubili su je tek tako — bez ikakvog razloga.
Svejedno je, u stvari, što je tako umrla, to ništa
ne menja, ali meni nije bilo svejedno. Ne bih, ipak,
znao da kažem zašto, ali tako je. Mislio sam da su mi
i oca ubili, ali nisu. On je bio ranjen. Posle su nas potrpali
u vagone kao stoku i zatvorili vrata. Danima su
nas držali tu u mraku, kao životinje. Održavali su nas
u životu komadićima hrane koju su s vremena na vreme
ubacivali u vagon.
»Moj otac je u tom vagonu umro od rana. Bulaznio
je od bola i vatre i jednako mi ponavljao da ja moram
ostati živ. To mi je govorio sve do poslednjeg časa
svog života.
»Ljudi su se brinuli o meni; hranili su me; jedna
stara vidarica namestila je polomljene kosti na mojim
rukama. Kao što vidiš, ostao sam živ. Život za mene nije
bio ni dobar ni loš; bio je težak. Život je težak, a za
dete je ponekad pravi pakao.«
Dugo nismo razgovarali. Možda je i čitav sat protekao
u potpunoj tišini. U meni se sve zbrkalo. Bio sam
neraspoložen, mada ne bih mogao reći zašto. Osećao
sam grižu savesti. Malo pre toga bio sam voljan da ugađam
don Huanu, ali on je odjednom svojom iskrenom
pričom sve to tumbe okrenuo. Ispričao ju je prosto i
sažeto tako da je ona čudno delovala na mene. Pomisao
na dete koje je izloženo bolu uvek me je duboko dirala.
U jednom trenutku je saosećanje prema don Huanu
izazvalo u meni odvratnost prema samom sebi. Ja sam
hvatao beleške kao da je don Huanov život samo jedan
od mnogih kliničkih slučajeva. Baš u trenutku kad sam
hteo da pocepam svoje beleške, don Huan me nožnim
palcem gurnu po listu da privuče moju pažnju. Reče da
»vidi« svetlost nasilja oko mene pa se pita da nisam
možda naumio da ga bijem. Njegov smeh me čudesno
razgalio. Dodao je da sam sklon praskanju i nasilju,
ali da u stvari nisam loš i da je to nasilje najčešće upereno
prema meni samome.
»U pravu si, don Huane«, rekoh.
»Naravno«, odgovori on smejući se.
Podsticao me je da govorim o svom detinjstvu. Počeh
da mu pričam o godinama straha i usamljenosti i
upustih se u opisivanje onoga što sam smatrao svojom
teškom borbom da se održim u životu i da »sačuvan
svoj duh«.
Dugo sam govorio. On me ozbiljno slušao. Onda
me, u jednom trenutku, njegove oči opet »uhvatiše« i
ja ućutah. Trenutak zatim reče da me niko nikada nije
ponizio i da zato nisam podlac.
»Ti još nisi doživeo poraz«, dodade on.
Ponovio je to četiri-pet puta tako da sam morao da
ga upitam šta želi time da kaže. Objasnio mi je da je
doživljavanje poraza jedino što je neizbežno u životu.
Ljudi su ili pobednici ili pobeđeni i prema tome postaju
tlačitelji ili žrtve. Ta dva »stanja« preovlađuju sve dok
čovek ne »vidi«, a kad dođe dotle da »vidi«, onda se
rasprše iluzije o pobedi, porazu, ili patnji. Dodao je da
treba da naučim da »vidim« dok sam pobednik, kako
bih otklonio mogućnost da ikada steknem uspomenu na
neko poniženje.
Pobunio sam se rekavši da nisam ni tada, niti sam
ikada u bilo čemu bio pobednik i dodao da je moj život
poraz pre nego bilo šta drugo.
On se nasmeja i baci šešir na pod.
»Ako je tvoj život takav poraz, onda zgazi moj šešir
«, čikao me je, u šali.
Iskreno sam i dalje ostao pri svome. Don Huan se
uozbilji i zakilji. Rekao je kako verujem da je moj život
poraz iz drugih razloga, a ne zbog samog poraza.
Onda me veoma hitro i sasvim neočekivano uhvati za
glavu pritiskujući moje slepoočnice svojim dlanovima.
Njegov pogled postade plahovit dok me je gledao. Ja od
straha nesvesno duboko uzdahnuh. On pusti moju glavu
pa se nasloni na zid gledajući me i dalje. Sve je te
pokrete izveo tako brzo da sam ja, u času kad se on
opustio i zavalio naslanjajući se udobno na zid, tek upola
uvukao vazduh u onom uzdahu. Bio sam ošamućen,
osećao se nelagodno.
»Ja vidim jednog malog dečaka kako plače«, reče
don Huan malo zatim.
Ponovio je to više puta kao da ja nisam razumeo.
Imao sam utisak da on to govori o meni kao o malom
dečaku koji plače, pa zato nisam obraćao naročitu
pažnju.
»Hej!« uzviknu on, zahtevajući od mene punu koncentraciju.
»Ja vidim malog dečaka kako plače.«
Upitah ga jesam li ja taj dečak, i on reče da nisam.
Zatim sam ga pitao da li on to vidi neki prizor iz mog
života, ili je to, možda, neka njegova uspomena. Nije
mi odgovorio.
»Vidim malog dečaka«, rekao je opet, »i on plače,
plače.«
»Da li poznajem tog dečaka?«
»Poznaješ.«
»Je li to moj sinčić?«
»Nije.«
»Da li on sada plače?«
»Da, sada plače«, reče s pouzdanjem.
Pomislih da se don Huanu ukazala vizija nekog dečaka
koga poznajem i koji tada, u tom trenutku, plače.
Navedoh imena sve dece koju poznajem, ali on reče da
ta deca nisu ni u kakvoj vezi s mojim obećanjem, dok
je ono dete koje plače veoma važno za to obećanje.
Don Huanove reci učiniše mi se nerazumne. Rekao
je prvo da sam u detinjstvu nekome nešto obećao, a
onda da je dete koje u tom času plače veoma važno za
to moje obećanje. Rekao sam mu da tu nema logike.
On mirno ponovi da »vidi« mališana koji u tom trenutku
plače, i da je taj dečkić povređen.
Trudio sam se svim silama da te njegove reči nekako
sistematski sredim, ali nisam mogao da ih dovedem
u vezu ni sa čim čega sam bio svestan.
»Predajem se«, rekoh, »zato što ne mogu da se setim
da sam dao neko važno obećanje bilo kome, a ponajmanje
nekom detetu.«
On opet zaškilji očima i reče da je to dete koje baš
u tom trenutku plače jedno dete iz mog detinjstva.
»On je bio dete u mom detinjstvu i sada još plače?
« upitah ga.
»On je dete koje sada plače«, ponovi on uporno.
»Shvataš li ti šta govoriš, don Huane?«
»Shvatam.«
»Tu nema logike. Kako on može da bude dete sada
ako je bio dete kad i ja?«
»On je dete i sada plače«, reče on tvrdoglavo.
»Objasni mi to, don Huane.«
»Ne. Ti to moraš meni objasniti.«
Ni za šta na svetu nisam mogao da se setim na šta
cilja.
»On plače! Plače!« govorio je don Huan i dalje tonom
koji hipnotiše. »I on te sada grli. Povređen je! Povređen!
I gleda u tebe. Osećaš li već njegov pogled? On
kleči i grli te. Mlađi je od tebe. Dotrčao je do tebe. Ali
njegova ruka je slomljena. Osećaš li njegovu ruku? Taj
mališan ima nos kao dugmence. Da. To je nos nalik na
dugme.«
Meni tada poče da zuji u ušima i ja više nisam osećao
da sam u don Huanovoj kući. Reči »nos kao dugme
« smesta su me prebacile u jedan prizor iz mog detinjstva.
Poznavao sam jednog dečaka s nosem kao dugme!
Don Huan je zašao u jedan od najskrovitijih kutova
moga života. Znao sam sad o kome on to obećanju
govori. Obuze me ushićenje, pa očajanje i strahopoštovanje
prema don Huanu zbog njegovog izvanrednog
podviga. Kako je, do đavola, mogao znati za dečaka s
nosem poput dugmeta iz mog detinjstva? Uspomena koju
je don Huan oživeo toliko me uzbudila da me sećanje
prenelo u vreme kad sam imao 8 godina. Moja
majka nas je napustila dve godine pre toga i ja sam
proveo najgroznije godine svog života idući od jedne
majčine sestre do druge; one su savesno obavljale dužnost
majčinih zamenica i svaka od njih se po 2 meseca
starala o meni. Sve su te tetke imale brojne sopstvene
porodice, i bez obzira na to koliko su se brinule
o meni i trudile da me zaštite, ja sam morao da se borim
sa dvadeset dvoje njihove dece. Njihova surovost
bila je ponekad zaista čudna. Osećao sam da sam okružen
neprijateljima, i u teškim godinama koje su tada
nastale vodio sam očajnički i gadan rat s njima. Na kraju
pošlo mi je za rukom, ni sam ne znam kako, da pokorim
sve svoje rođake. Zaista sam ih pobedio. Nisam
više imao ozbiljnih takmaca. Međutim, ja to nisam znao,
niti sam umeo da obustavim svoj rat koji se logično
preneo i na školski teren.
Đaci u učionicama seoskih škola koje sam pohađao
bili su izmešani, tako da su oni iz prvog razreda bili
odvojeni od đaka iz trećeg samo prostorom između klupa.
Tu sam se upoznao s onim mališanom pljosnata nosa
koga su zadirkivali davši mu nadimak »Dugmetaš«.
Išao je u prvi razred. Ja sam ga zadirkivao onako, bez
ikakve naročite namere, ali on me je, izgleda, voleo bez
obzira na sve što sam mu činio. Pratio me svuda pa
čak nije odao da sam ja kriv za neke izgrede koje nastavnici
nisu mogli da razjasne. A ja sam ga ipak zadirkivao.
Jednog dana sam se namerno spotakao o jednu
tešku uspravno postavljenu školsku tablu i ona je pala
na njega; klupa u kojoj je sedeo malo je ublažila udarac,
ali tabla je ipak slomila njegovu ključnu kost. Pao
je. Pomogao sam mu da ustane i video strah i bol u
njegovim očima dok me gledao i držao se za mene. Šok
od toga što ga vidim razdiranog bolom, s osakaćenom
rukom, bio je toliki da ga nisam mogao podneti. Godinama
sam se mučki borio sa svojim rođacima i pobedio
sam ih; savladao sam svoje neprijatelje; osećao sam
se zadovoljan i snažan sve dok slika tog uplakanog mališe
s nosem kao dugme nije uništila moje pobede. Tog
časa napustio sam bitku. Odlučio sam da kako znam i
umem nikada više ne pobedim u borbi. Mislio sam da
će morati da mu odseku ruku i zavetovao sam se da
više nikada, ako se mališan izleči, neću odneti nijednu
pobedu. Odrekao sam se pobeda njega radi. Tako sam
to tada shvatio.
Don Huan je otvorio gnojnu ranu u mom životu.
Vrtelo mi se u glavi, bio sam preneražen. Ophrva me
talas teške tuge i ja joj se predadoh. Osećao sam na
plećima svu težinu svojih postupaka. Uspomena na tog
mališana s nosem poput dugmeta, koji se zvao Hoakin,
tako me silno ražalostila da sam zaplakao. Rekoh
don Huanu koliko mi je žao tog dečaka, tog malog Hoakina,
koji nikada nije ništa imao, pa ni novca za lekara,
dečaka čija ruka nije nikada nameštena kako treba.
A sve što sam zauzvrat mogao da mu dam bile su detinjaste
pobede. Silno sam se stideo.
»Smiri se, šašavko« ,reče don Huan zapovedničkim
tonom. »Dao si mu dosta. Tvoje pobede su bile snažne
i bile su tvoje. Dosta si dao. Sad moraš da promeniš
obećanje.«
»Kako da ga promenim? Da samo tako kažem?«
»Takvo obećanje ne može se tek tako promeniti.
Možda ćeš uskoro saznati kako treba da ga promeniš.
Tada ćeš možda čak i progledati.«
»Možeš li da mi daš neki savet, don Huane?«
»Moraš strpljivo da čekaš, znajući da čekaš, i znajući
šta čekaš. Tako ratnici postupaju. A ako je reč o
tome da treba da ispuniš svoje obećanje, onda moraš
biti svestan da ga ispunjavaš. Zatim će doći vreme kad
će tvoje čekanje već biti stvar prošlosti i tada više nećeš
morati da održiš reč. Ništa ti ne možeš učiniti za
život tog mališana. Samo on može da te oslobodi obećanja.
«
»Ali kako on to može?«
»Na taj način što će naučiti da ništa više ne želi.
Dokle god bude mislio da je žrtva, život će mu biti pakao.
A dokle god i ti budeš tako mislio, vezivaće te obećanje
koje si dao. Razlog naše nesreće je želja. Ali kad
bismo naučili da se odreknemo svih želja, onda bi nam
i ono najmanje što dobijemo bilo pravi dar. Smiri se
poklonio si Hoakinu lep dar. Biti siromašan ili oskudevati
samo je ideja, a to je i mržnja, glad i bol.«
»Ne mogu to iskreno da poverujem, don Huane.
Kako glad i bol mogu da budu samo ideje?«
»Za mene su to sada samo ideje. To je sve što znam.
Toliko sam postigao. Sposobnost da to učinimo je sve
što imamo da bismo se suprotstavili silama života,
znaš; bez te moći mi smo smeće, prah na vetru.«
»Ne sumnjam da si ti to postigao, don Huane, ali
kako bi to mogao da učini običan čovek kao što sam ja
ili mali Hoakin?«
»Naše je da se kao pojedinci opiremo silama svog
života. To sam ti već bezbroj puta rekao: samo ratnik
može da se održi u životu. Ratnik je svestan da čeka
i zna šta čeka, i dok čeka, on ništa ne želi tako da mu
je sve što dobije, pa makar to bilo i nešto najbeznačajnije,
više nego što može da primi. Ako mu je potrebno
da jede, snaći će se, zato što nije gladan; ako ga zaboli
neki deo tela, naći će način da bol ublaži, zato što on
ne pati. Biti gladan ili osećati bol znači da se čovek
opustio i da više nije ratnik; ako se to desi, uništiće ga
sile bola i gladi.«
Želeo sam da i dalje s njim raspravljam o tome, ali
sam odustao shvativši da raspravljanjem podižem branu
kojom sebe štitim od poražavajuće snage don Huanovog
izvanrednog podviga koji me je dirnuo tako duboko
i silno. Otkud je znao? Pomislih da sam mu možda
u jednom od onih mojih dubokih stanja ne-obične
stvarnosti sam ispričao tu priču o mališanu s nosem
poput dugmeta. Ne sećam se da sam mu to ispričao,
ali razumljivo je što se u takvim okolnostima ne mogu
svega setiti.
»Otkuda si znao za to moje obećanje, don Huane?«
»Video sam ga.«
»Jesi li ga video kad sam uzimao Meskalito, ili kad
sam pušio tvoju mešavinu?«
»Video sam ga sada. Danas.«
»Jesi li video sve to?«
»Eto, opet ti. Rekao sam ti već, ne vredi pričati o
tome kako je to kad vidiš. To nije ništa.«
Više nisam insistirao. Emocionalno sam to prihvatio.
»I ja sam se jednom zavetovao«, iznenada reče don
Huan.
Trgoh se od njegova glasa.
»Obećao sam ocu da ću svoj život posvetiti tome
da uništim njegove ubice. Godinama sam u sebi nosio
to obećanje. Sada je ono izmenjeno. Više mi nije stalo
do toga da uništim bilo koga. Ne mrzim Meksikance.
Ne mrzim nikoga. Iskustvom sam saznao da su bezbrojne
staze kojima čovek u životu hodi sve podjednake.
Tlačitelji i potlačeni na kraju se sretnu i jedino što je
u tom životu značajno jeste upravo to što je i za jedne
i za druge suviše kratak. Danas sam tužan, ali ne zato
što su mi majka i otac umrli onako kako su umrli; tužan
sam zato što su bili Indijanci. Živeli su kao Indijanci
i umrli kao Indijanci, a da nikada nisu saznali da
su pre svega ljudi.«

k5

Opet sam posetio don Huana 30. maja 1969. i otvoreno
mu odmah rekao kako bih želeo da još jednom pokušam
da »vidim«. On odrečno odmahnu glavom i nasmeja
se, a ja se osetih pobuđen da negodujem. Rekao
mi je da moram biti strpljiv i da to nije pogodno vreme,
ali ja sam tvrdoglavo ponavljao da sam spreman.
Izgleda da ga to moje navaljivanje nije naljutilo. Pokušao
je ipak da pređe na razgovor o nečemu drugom.
Međutim, ja nisam popuštao i zamolio sam ga da mi
kaže šta treba da činim da bih savladao svoje nestrpljenje.
»Moraš se ponašati kao ratnik«, reče.
»Kako?«
»Čovek se nauči da se ponaša kao ratnik kad tako
postupa, a ne priča.«
»Rekao si jednom prilikom da ratnik misli na svoju
smrt. Ja stalno mislim na nju, ali to očigledno nije
dovoljno.«
Izgleda da ga je to nerviralo, jer je nestrpljivo coknuo
usnama. Rekoh mu da nisam želeo da ga naljutim
i da sam spreman da se vratim u Los Anđeles ako mu
nisam potreban tu u kući. Don Huan me blago potapša
po leđima i reče da se on na mene nikada ne ljuti; prosto
je smatrao da ja već znam šta znači biti ratnik.
»Šta da činim da bih živeo kao ratnik?« upitah.
On skide šešir i počeša se po slepoočnicama. Pogleda
me netremice pa se nasmeši.
»Ti voliš da ti se sve baš doslovce kaže, je li?«
»Moj mozak tako radi.«
»A ne mora tako.«
»Ne znam kako bih se mogao promeniti. Zato te i
molim da mi tačno kažeš šta da radim da bih živeo kao
ratnik; kad bih to znao, nekako bih našao način da prema
tome podesim svoje ponašanje.«
Moje su mu se reči morale učiniti smešne, jer se
smejao dok me je opet tapšao po leđima.
Imao sam utisak da je samo malo trebalo pa da
mi kaže da odem, i zato hitro sedoh na asuru nasuprot
njemu i produžih s pitanjima. Želeo sam da znam zašto
moram da čekam.
Objasnio mi je da postoji mogućnost da opet sretnem
čuvara čak i ako ga ne budem tražio, ako budem i
dalje tako nesređeno pokušavao da »vidim« pre nego
što mi »zacele rane« stečene u borbi sa čuvarom. Don
Huan me uvaravao da niko u tom položaju ne bi mogao
da preživi takav susret.
»Moraš potpuno da zaboraviš čuvara pre nego što
se ponovo upustiš u pokušaj da vidiš«, reče mi on.
»Kako iko može da zaboravi čuvara?«
»Ratnik mora da upotrebi svoju volju i strpljenje
da bi zaboravio. U stvari, ratnik raspolaže samo svojom
voljom i strpljenjem i njima gradi sve što želi.«
»Ali ja nisam ratnik.«
»Počeo si da učiš nauku čarobnjaka. Nemaš više
vremena za povlačenje ni za kajanje. Imaš samo vremena
da živiš kao ratnik i da se trudiš da stekneš strpljenje
i čvrstu volju, hteo ti to ili ne hteo.«
»Kako se ratnik trudi za to?«
Don Huan je dugo razmišljao pre nego što je odgovorio.
»Mislim da se o tome ne može uopšte govoriti«, reče
naposletku. »Naročito ne o volji. Volja je nešto sasvim
izuzetno. To se zbiva tajanstveno. Ne može se nikako
objasniti kako se čovek njom služi, osim što se može
reći da se pomoću nje postižu zapanjujući rezultati.
Možda je prvo od svega što čovek treba da čini to da
postane svestan da može razvijati svoju volju. Ratnik
to zna, pa čeka i dalje na to. Ratniku to, međutim, ne pada
teško; on zna da čeka na svoju volju.
»Moj dobrotvor mi je rekao da je ratnik svestan
da čeka i da zna na šta čeka. I ti si svestan da čekaš.
Bio si sa mnom godinama, a ipak ne znaš na šta čekaš.
Običnom čoveku je veoma teško ako ne i nemogućno
da zna na šta čeka. Ali ratniku je to jasno; on zna da
čeka na svoju volju.«
»Šta je u stvari volja? Je li to odlučnost slična onoj
koju tvoj unuk Lusio ima kad je naumio da nekako dođe
do motocikla?«
»Nije«, reče don Huan tiho i nasmeja se. »To nije
volja. Lusio samo sebi ugađa. Volja je nešto drugo, nešto
veoma jasno i snažno što upravlja našim postupcima.
Volja je nešto čime se čovek služi, na primer, da
dobije bitku koju bi po svim normalnim procenama
morao da izgubi.«
»Onda je volja bez sumnje ono što mi nazivamo
hrabrošću«, rekoh.
»Nije. Hrabrost je nešto drugo. Hrabri ljudi su oni
na koje se možeš osloniti, plemeniti ljudi uvek okruženi
onima koji se sjate oko njih i dive im se, ali veoma
je malo hrabrih koji imaju volju. To su obično neustrašivi
ljudi koji su skloni da izvode smele podvige — one
koji se razumom mogu shvatiti; najčešće je hrabar čovek
zastrašujući i ljudi ga se boje. S druge strane, volja
je u vezi sa zapanjujućim postupcima koji nisu u
skladu sa našim uobičajenim zdravim razumom.«
»Je li volja vlast koju možemo imati nad sobom
samim?« upitah.
»Moglo bi se reći da je to neka vrsta kontrole.«
»Misliš li da bih mogao da vežbam svoju volju na
taj način što bih se odricao izvesnih stvari?«
»Kao na primer da više ne postavljaš pitanja?«
ubaci on.
Rekao je to tako šaljivim tonom da sam morao prestati
da pišem kako bih pogledao u njega. Obojica se
nasmejasmo.
»Ne«, reče on. »Odricanje je opet jedan vid ugađanja
sebi i ja ti to nikako ne bih preporučio. Zato ti dopuštam
da me pitaš što god hoćeš. Kad bih ti rekao da
me više ništa ne pitaš, tvoja volja bi mogla da se izvitoperi
od uzdržavanja. Popuštanje sebi putem odricanja
je daleko najgore; to nas navodi da poverujemo kako
činimo bogzna šta, dok smo u stvari usredsređeni na sebe
same. Volja o kojoj ti ja govorim nije u tome da prestaneš
s pitanjima. Volja je moć. I, budući moć, ona se
mora kontrolisati i uskladiti, a za to treba vremena. Ja
to znam i zato imam strpljenja s tobom. Kad sam bio
u tvojim godinama, i ja sam bio impulzivan kao ti. Ali
promenio sam se. Naša volja dejstvuje uprkos našem
popuštanju sebi. Tvoja volja, na primer, već otvara jednu
pukotinu, malo-pomalo.«
»O kakvoj pukotini govoriš?«
»U svima nama postoji jedna pukotina, kao ono meko
mesto na dečjem temenu koje s godinama očvrsne;
međutim, ova pukotina se sve više širi što čovek više
razvija svoju volju.«
»Gde se nalazi ta pukotina?«
»Na onom mestu gde su i svetleća vlakna«, reče
upirući prstom u donji deo svog trbuha.
»Kakva je ona? Čemu služi?«
»To je jedan otvor kroz koji volja može da izbije
napolje kao strela.«
»Je li volja predmet? Ili, možda, slična kakvom
predmetu?«
»Nije. To sam ti rekao samo zato da lakše razumeš.
Ono što čarobnjak naziva voljom jeste moć koja
se nalazi u nama. To nije ni misao, ni predmet, ni želja.
Prestati s pitanjima ne predstavlja volju, jer je zato potrebno
i misliti i želeti. Volja je ono što te može dovesti
do uspeha onda kad ti misao kaže da si poražen. Volja
te čini nepovredivim. Volja je ono što čarobnjak šalje
kroz zid, kroz prostor, pa čak i na mesec, ako mu
se prohte.«
Više nisam imao šta da ga pitam. Bio sam umoran
i prilično napet. Plašio sam se da će mi don Huan reći
da se vratim kući i to me je nerviralo.
»Hajdemo u brda«, naglo reče, pa ustade.
Na putu je opet govorio o volji i smejao se mom
očajanju što ne mogu da hvatam beleške.
Opisao mi je volju kao silu koja predstavlja pravu
vezu između ljudi i sveta. Veoma brižljivo je nastojao
da utvrdi da je svet ono što opažamo, bez obzira na koji
ga mi način opažali. Don Huan je tvrdio da »opažati
svet« predstavlja proces poimanja svega što nam se
prikaže. Ovo specijalno »opažanje« vrši se pomoću naših
čula i volje.
Pitao sam ga da li je volja šesto čulo. Odgovorio je
da bi se pre moglo reći da je to odnos između nas i opažajnog
sveta.
Predložio sam mu da zastanemo kako bih to zabeležio.
Nasmejao se i produžio da korača.
Nije mi te večeri rekao da idem kući, već je sledećeg
jutra posle doručka sam potegao razgovor o volji.
»Vi voljom nazivate čvrst karakter i snažnu ličnost
«, reče. »Za čarobnjaka je volja nešto drugo: sila
koja izvire iz čoveka i vezuje se za spoljni svet. Ona izlazi
iz stomaka, tačno odavde, s mesta gde se nalaze svetleća
vlakna.«
Protrljao je svoj pupak da bi mi pokazao to mesto.
»Kažem da izlazi odavde zato što je čovek može osetiti
kako tu izlazi.«
»Zašto to nazivaš voljom?«
»Ja to ne nazivam ničim. Moj dobrotvor je to nazivao
voljom, i drugi ljudi od znanja to tako zovu.«
»Juče si rekao da se svet može opaziti čulima, ali
i voljom. Kako je to mogućno?«
»Običan čovek može da ,hvata’ predmete na ovom
svetu samo rukama, očima, ili ušima, ali čarobnjak može
da ih uhvati i nosem, jezikom, ili voljom, naročito
voljom. Ne mogu ti zaista opisati kako se to radi, ali
ni ti, na primer, ne možeš meni opisati kako čuješ. Ja
slučajno mogu i da čujem pa zato možemo da razgovaramo
o tome što čujemo, ali ne i kako čujemo. Čarobnjak
se služi voljom da bi opažao svet. Ali to opažanje
nije isto kao kad čuješ. Kad gledamo u svet, ili kad ga
čujemo, imamo utisak da je on tu oko nas i da je stvaran.
Međutim, kad svet opažamo voljom, svesni smo da
on nije ,tu oko nas’ ni ,stvaran’ kao što mi uobražavamo.
«
»Je li volja isto što i viđenje?«
»Nije. Volja je sila, moć. Viđenje nije sila; pre bi
se moglo reći da se tako prodire kroz stvari. Čarobnjak
može da ima veoma snažnu volju, a da ipak ne vidi, što
znači da samo čovek od znanja opaža svet svojini čulima,
svojom voljom, a isto tako i tim što vidi.«
Rekao sam mu da mi sad nije baš nimalo jasno kako
treba da se poslužim voljom da bih zaboravio čuvara.
Izgleda da su ga te reči i moja zbunjenost razveselili.
»Kazao sam ti da se u tvojoj glavi napravi zbrka
čim progovoriš«, reče kroz smeh. »Ali sad bar znaš da
čekaš na svoju volju. Još ne znaš šta je to ni kako ti
se to može desiti. Zato pažljivo motri na sve što činiš.
Ono što ti može pomoći da razviješ svoju volju nalazi
se među malim stvarima koje činiš.«
Don Huan nije bio kod kuće celo jutro; vratio se
rano po podne sa svežnjem suvog bilja. Pozvao me mahnuvši
mi glavom da mu pomognem i onda smo zajedno
ćutke radili razvrstavajući te biljke. Kad smo završili,
seli smo da se odmorimo i on mi se dobronamerno
osmehnuo.
Rekao sam mu veoma ozbiljno da sam čitao svoje
beleške i da i pored toga još ne razumem šta znači biti
ratnik ni šta je volja.
»Volja nije ideja«, reče on.
Tada mi je prvi put tog dana nešto rekao.
Posle duže pauze produžio je: »Ti i ja smo različiti.
Naše prirode nisu slične. Ti si po prirodi žešći od mene.
Kad sam ja bio u tvojim godinama, nisam bio naprasit
nego podmukao; ti si sušta suprotnost meni. Moj
dobrotvor je bio kao ti; on bi bio savršeno podesan da
bude tvoj učitelj. Bio je veliki čarobnjak ali nije video,
ne onako kako vidimo ja ili Henaro. Ja razumem svet
i živim rukovodeći se tim što vidim. Moj dobrotvor je
međutim, morao da živi kao ratnik. Ako čovek vidi, onda
ne mora da živi kao ratnik, ni kao bilo šta drugo,
jer može sve da vidi onako kako jeste pa prema tome
da upravlja svojim životom. Ali, čini mi se da ti, s obžirom
na svoju prirodu, nećeš nikada naučiti da vidiš;
ako tako bude, moraćeš ceo život da proživiš kao ratnik.
»Moj dobrotvor je govorio da čovek, kad se jednom
otisne u carstvo magije, vremenom postane svestan
toga da je zauvek napustio običan svet; da je znanje
odista nešto strašno; da sredstva i načini običnog
života više nisu zaštita koja ga čuva, i da mora da živi
novim životom ako želi da opstane. Prvo što u tom trenutku
treba da učini je to da poželi da postane ratnik,
a to je veoma važan korak i odluka. Zastrašujuća priroda
znanja je takva da mu ne preostaje ništa drugo do
da postane ratnik.
»U vreme kad znanje postane nešto tako zastrašujuće,
čovek isto tako uviđa da je smrt njegov nezamenljivi
drug koji zajedno s njim sedi na asuri. Svaki delić
znanja koji postane moć sadrži smrt kao svoju glavnu
snagu. Smrt daje onaj poslednji finiš, i sve što
smrt dodirne postaje moć.
»Čovek koji pođe putevima magije suočava se s opasnošću
neodložnog uništenja na svakoj okuci tako da
neminovno postaje veoma svestan smrti. Bez te svesti
o smrti on bi bio samo običan čovek koji se bavi običnim
poslovima. Nedostajala bi mu ona snaga, ona koncentracija
koja je nužna da bi se čovekov obični boravak
na zemlji preobrazio u magijsku moć.
»Tako, da bi bio ratnik, čovek mora pre svega, i
opravdano, da bude veoma svestan svoje smrti. Ali, kad
bismo se brinuli zbog smrti, svi bismo se usredsredili
na sebe, a to bi bilo porazno. I zato je sledeće što čovek
mora imati da bi bio ratnik, osećanje da je izdvojen
od svega ostalog. Tada pomisao na smrt koja nas može
zadesiti svakog trenutka umesto da nas potpuno obuzme
izaziva u nama ravnodušnost.«
Don Huan ućuta i pogleda me. Činilo mi se da čeka
da sad ja nešto kažem.
»Razumeš li?« upita.
»Razumeo sam to što je rekao, ali nisam mogao da
shvatim kako se može postići to osećanje izdvojenosti.
Rekoh mu da sam sa stanovišta svog šegrtovanja kod
njega već doživeo taj trenutak kad znanje postaje nešto
zastrašujuće. Mogu isto tako iskreno da kažem da
za mene obične premise svakodnevnog života više nisu
nikakav oslonac. I želim, ili možda je bolje reći da mi
je više potrebno nego što želim, da postanem ratnik i
živim kao ratnik.
»Sad se moraš izdvojiti«, reče.
»Od čega?«
»Izdvojiti se od svega.«
»To nije mogućno. Ne želim da živim kao pustinjak.
«
»Biti pustinjak znači popuštati sebi, i ja na to nisam
ni mislio. Pustinjak nije izdvojen, jer je on svesno
i namerno odlučio da bude pustinjak.
»Samo pomisao na smrt pomaže čoveku da se dovoljno
izdvoji tako da onda ne može ničemu više da
se prepusti. Samo pomisao na smrt čini čoveka dovoljno
izdvojenim da ne može sebi ništa da uskrati. Ali takav
čovek ne čezne ni za čim, jer je stekao tihu strast
za životom i za svim što je u vezi sa životom. On zna
da mu je smrt za petama i da mu neće dopustiti da se
ni za šta čvrsto veže, pa će zato okusiti sve ali bez žudnje.
»Tako izdvojen čovek koji zna da se ne može odupreti
smrti, ima samo jedan oslonac: snagu svoje odluke.
On mora potpuno da shvati da je odgovoran za ono
za šta se opredelio, i kad je jednom doneo odluku, više
nema vremena za kajanje ni prebacivanje. Njegove odluke
su konačne, prosto zato što mu smrt ne dopušta da
se za bilo šta veže.
»I tako, svestan svoje smrti, s tom izdvojenošću i
snagom svoje odluke, ratnik strateški organizuje svoj
život. Vodi ga saznanje o sopstvenoj smrti čineći ga istovremeno
izdvojenim i veselim; snaga njegove konačne
odluke osposobljava ga da bira ne žaleći ni za čim i
to što izabere uvek je najbolje sa strategijske tačke gledišta;
i tako sve što mora on izvršava sa zadovoljstvom
i s radosnom efikasnošću.
»Kad se neko tako ponaša, za njega se s pravom
može reći da je ratnik i da je stekao strpljenje!«
Don Huan me pitao imam li šta da mu kažem na
to, a ja odgovorih da bi za taj zadatak koji mi je opisao
bio potreban ceo život. Rekao mi je da se suviše
bunim pred njim, ali da i pored toga znam da se ponašam,
ili bar pokušavam da se ponašam, kao ratnik u
svom svakodnevnom životu.
»Imaš dosta dobre kandže«, reče mi smejući se.
»Pokaži mi ih s vremena na vreme. To je dobra vežba.«
Načinih pokret imitirajući kandže i zarežah, a on
se nasmeja. Onda kašljucanjem pročisti grlo pa produži
da govori.
»Kad ratnik stekne strpljenje, na dobrom je putu
da stekne i volju. On ume da čeka. Njegova smrt sedi
na asuri do njega i njih dvoje su prijatelji. Njegova
smrt ga savetuje, na tajanstven način, kako treba da
bira, da se opredeljuje i kako da živi strateški. I ratnik
čeka! Rekao bih da on čeka bez ikakve nervoze zato što
zna da čeka na svoju volju, i jednog lepog dana pođe
mu za rukom da izvede nešto što je normalno sasvim
neizvodljivo. Može se čak desiti i to da sam nije ni svestan
svog podviga. Ali kako će on i dalje izvoditi nemoguće
podvige, ili će mu se stalno događati normalno
nemoguće stvari, on postaje svestan da se pojavila jedna
nova sila. Sila koja izvire iz njegovog tela dok on
ide dalje putem znanja. To u početku liči na svrab po
trbuhu, ili na neko mesto tu koje peče a ničim se ne
može smiriti, onda počinje da boli i da mnogo smeta.
Ponekad su bol i to osećanje nelagodnosti tako veliki
da ratnik mesecima pati od grčeva; što su ti grčevi gori,
to bolje po njega. Veliki bol uvek najavljuje lepu
moć.
»Kad ti grčevi prestanu, ratnik primeti da čudno
oseća stvari oko sebe. Primećuje da sve što želi zaista
može da dotakne pipkom koji izlazi neposredno iznad
ili ispod njegovog pupka. Taj pipak je volja, a u času
kad on postane sposoban da njom hvata predmete oko
sebe, može se s pravom reći da je ratnik prerastao u
čarobnjaka i da je stekao volju.«
Don Huan ućuta i meni se učini da očekuje moj
komentar ili neko pitanje. Nisam imao šta da mu kažem.
Veoma me zabrinulo to što ratnik mora da oseti
bol i da pati od grčeva, ali bilo mi je neprijatno da ga
pitam da li i ja moram proći kroz sve to. Upitao sam
ga najzad, posle duže pauze, i on se nasmeja kao da je
i očekivao to pitanje. Reče da bol nije baš neophodan;
on ga, na primer, nikad nije osetio i kod njega se volja
prosto odjednom pojavila.
»Bio sam u brdima jednog dana«, poče on, »i naleteo
sam na pumu, ženku; bila je velika i gladna. Ja potirčah,
a ona za mnom. Popeh se na jednu stenu, a ona
stade na 2 – 3 koraka od mene, spremna za skok. Bacao
sam kamenje na nju. Režala je i ustremila se da
nasrne na mene. U tom trenutku je moja volja potpuno
izbila iz mene i ja sam pomoću nje zaustavio pumu
pre nego što je skočila na mene. Milovao sam je svojom
voljom. Zaista sam joj njome protrljao sise. Gledala
me je snenim očima i zatim legla, a ja sam kao vetar
odjurio odatle da joj umaknem pre nego što je prođe ta
omamljenost.«
Don Huan načini veoma smešan pokret imitirajući
čoveka koji trči da spase glavu, i pri tom pritiskuje šešir
da mu ne padne.
Rekoh mu da mi nije prijatna pomisao da me očekuju
samo pume i grčevi ako želim da steknem volju.
»Moj dobrotvor je bio veoma moćan čarobnjak«,
produži on. »Bio je ratnik, od glave do pete. Uspeo je
da svoju volju fantastično razvije. Ali može se postići
i više od toga; čovek može naučiti da vidi. Kad nauči
da vidi, on više ne mora da živi kao ratnik. Kad nauči
da vidi, čovek postaje sve zato što više nije ništa. On
tako reći iščezne iako je i dalje tu. Čini mi se da je to
vreme kad čovek može da postane što god zaželi i da
dobije sve što poželi. Ali on ne želi ništa i umesto da
se s ljudima poigrava kao sa igračkama, on ih presreće
negde na po puta njihove ludosti. Oni se razlikuju samo
po tome što čovek koji vidi može da kontroliše svoju
ludost, dok drugi ljudi to ne mogu. Čovek koji vidi
više nema aktivnog interesa za druge ljude. Viđenje ga
je već sasvim odvojilo od svega onoga što je ranije poznavao
i znao.«
»Ježim se već pri samoj pomisli da se odvojim od
svega što znam«, rekoh.
»Šališ se, zacelo! Trebalo bi da se naježiš pri pomisli
da nemaš da se nadaš ničemu drugom do da ćeš
ceo svoj vek provesti radeći ono što si i dosad uvek
radio. Pomisli na čoveka koji seje žito iz godine u godinu
sve dok se ne premori i ne ostari toliko da mu je
teško i da ustane, pa leži pred kućom kao stari pas.
Njegove misli i osećanja, ono najbolje u njemu, i dalje
se besciljno vrte oko onog jedinoga što je u životu činio
— oko sejanja žita. Za mene je to najstrašnije rasipanje
čovekovog života.
»Mi smo ljudi i suđeno nam je da učimo i da budemo
bačeni u nezamišljive nove svetove.«
»Da li za nas zaista postoje neki novi svetovi?« upitah
šaleći se pomalo.
»Ništa mi još nismo iscrpli, budalo«, odgovori on
energično. »Viđenje je za besprekorne ljude. Očeliči sada
svoj duh, postani ratnik, nauči da vidiš, i onda ćeš
uvideti da za naše oči postoji bezbroj novih svetova.

k3

Kad sam posvršavao don Huanove poslove, on mi nije
rekao da idem kao što je inače činio u poslednje vreme.
Rekao mi je da mogu još da ostanem, i sledećeg
dana, 28. juna 1969, pred samo podne rekao mi je da
ću opet pušiti.
»Hoću li opet pokušati da vidim čuvara?«
»Ne, to ne dolazi u obzir. Ovo je nešto drugo.«
Don Huan mirno napuni lulu mešavinom, zapali je,
pa mi pruži. Nisam se nimalo plašio. Odmah sam osetio
da mi je prijatno i da sam pospan. Kad sam popušio
sve što je bilo u luli, don Huan je skloni i pomože
mi da ustanem. Do tog časa sedeli smo na asurama nasred
njegove sobe, jedan prema drugom. Rekao je da
ćemo malo prošetati i podsticao me da hodam, lako me
gurajući. Načinih jedan korak ali me noge izdadoše.
Nisam osetio nikakav bol kad sam kolenima tresnuo o
pod. Don Huan me držao za mišicu i pomogao mi da
opet stanem na noge.
»Moraš da hodaš«, reče, »isto kao što si onda ustao.
Moraš se poslužiti svojom voljom.«
Činilo mi se da sam se zalepio za zemlju. Pokušah
da zakoračim desnom nogom i zamalo ne padoh. Don
Huan me uhvatio pod pazuho pridržavajući me za desnu
mišicu i blago me gurnuo napred, ali noge me nisu
držale i ja bih tresnuo na lice da me don Huan nije ponovo
uhvatio za mišicu i ublažio moj pad. Držao me je
ispod desne miške, postavivši me tako da sam se naslanjao
na njega. Nisam osećao ništa, ali bio sam siguran
da moja glava počiva na njegovom ramenu, jer sam sobu
video iskosa. Vukao me u tom položaju po tremu.
Obišli smo ga dvaput na moju veliku muku; na kraju
sam mu, po svoj prilici, postao suviše težak, i on me
spustio na zemlju. Znao je da ne može da me pokrene.
To je bilo nekako kao da je jedan deo mene svesno želeo
da postane težak kao tuč. Don Huan nije sad ni
pokušavao da me podigne. Gledao me jedan trenutak;
ja sam ležao na leđima, licem okrenut prema njemu.
Pokušah da mu se osmehnem, i on na to prasnu u smeh,
zatim se saže i pljesnu me po trbuhu. Osetio sam nešto
veoma čudno. Nije to bilo ni prijatno ni bolno, niti bih
to mogao da opišem ikako drukčije nego kao da se u
meni nešto trglo. Don Huan odmah poče da me gura,
valjajući me po podu. Ništa nisam osećao; pretpostavljao
sam da me valja zato što sam trem video svaki
čas drukčije, zavisno od tog okretanja. Kad me don Huan
doveo u položaj koji je želeo, hteo je da se odmakne.
»Ustaj!« zapovedi mi on. »Ustani kao što si i pre
neki dan ustao. Ne mazi se. Znaš kako treba da ustaneš.
I sad ustaj!«
Napregnuo sam se da se setim šta sam to radio
prošli put, ali nisam mogao jasno da mislim, činilo mi
se da moje misli imaju sopstvenu volju i da mi se opiru
ma koliko se trudio da ovladam njima. Konačno mi
pade na um da ću se sigurno dići ako sam sebi kažem
»ustaj«, kao što sam govorio i ranije. Rekoh »Ustaj!«
glasno i jasno, ali ništa ne bi.
Don Huan me gledao s neprikrivenim nezadovoljstvom,
a onda me zaobiđe pošavši prema vratima. Ja
sam ležao na svojoj levoj strani i dobro sam video sve
pred kućom; leđima sam bio okrenut vratima, pa kad
me on zaobišao, odmah sam pretpostavio da je ušao
u kuću.
»Don Huane!« zovnuh ga glasno, ali on ne odgovori.
Obuze me silno osećanje nemoći i očajanja. Želeo
sam da ustanem. Ponavljao sam sebi ono »ustaj«, neprestano,
kao da je to čarobna reč koja će me pokrenuti.
Ali ništa nije bilo. Ponet nezadovoljstvom, dobih
neki napad besa. Zeleo sam da udaram glavom o pod i
plačem. Doživeo sam veoma mučne trenutke u kojima
sam želeo da se krećem ili da govorim, a nisam mogao
ni jedno ni drugo. Bio sam zaista nepomičan, paralisan.
»Don Huane, pomozi mi!« najzad sam mogao da
viknem.
Don Huan se vrati i sede preda me smejući se. Reče
da sam postao histeričan i da to što u tom trenutku
osećam, pa ma šta to bilo, uopšte nije važno. Odiže
mi glavu s poda i reče, gledajući me pravo u oči, da ja
u stvari imam napad lažnog straha. Pozva me da se
smirim.
»Tvoj život postaje komplikovan«, reče. »Oslobodi
se toga zbog čega si besan, pa ma šta to bilo. Ostani
mirno da ležiš ovde i sredi se.«
Spustio mi je glavu na zemlju. Prekoračio me je i
ja sam video samo kako se njegove sandale vuku po
zemlji dok se udaljavao od mene.
Moj prvi impuls bio je da se opet nerviram, ali nisam
mogao da skupim dovoljno energije za to. I umesto
nervaranja, odjednom sam osetio kako me obuzima
neko blaženo spokojstvo, i bilo mi je veoma prijatno.
Znao sam sada zašto je moj život komplikovan. Zbog
mog sinčića. Više od svega na svetu želeo sam da mu
budem dobar otac. Bila mi je draga pomisao da ću ja
formirati njegov karakter, da ću s njim putovati i pešačiti
i da ću ga učiti »kako treba da živi«, a u isti mah
sam se grozio pomisli da ću ga prisiljavati da živi onako
kako ja živim, a to je upravo ono što ću morati da
učinim, bilo silom bilo veštim argumentima i nagradama,
što sve zajedno nazivamo razumevanjem.
»Moram ga pustiti da ode«, mislio sam. »Ne smem
se grčevito držati za njega. Moram mu dati slobodu.«
Te misli me duboko ožalostiše i ja zaplakah. Suze
su mi navirale na oči i moj pogled na trem bio je zamagljen.
Odjednom osetih neodoljivu želju da ustanem
i potražim don Huana da bih mu objasnio to za svog
sinčića; i prvo čega sam potom bio svestan bilo je da
iz uspravnog položaja gledam u trem. Okrenuh se licem
prema kući i videh da don Huan stoji preda mnom. Izgleda
da je on za sve to vreme stajao tu iza mene.
Iako nisam osećao da koračam, mora da sam hodao,
jer sam se kretao. Don Huan mi priđe smešeći se
i pridrža me za pazuha. Njegovo lice bilo je sasvim blizu
moga.
»Dobro, dobro si to uradio«, reče hrabreći me.
U tom trenutku postao sam svestan da se baš tu
događa nešto neobično. Prvo mi se učinilo da se samo
prisećam nečega što se desilo pre više godina. Davno
jednom video sam don Huanovo lice sasvim izbliza; bilo
je to kad sam popušio njegovu mešavinu i tada mi
je izgledalo da je don Huanovo lice pod vodom. Bilo
je ogromno, svetlelo je i kretalo se. Ta slika zadržala
se tako kratko da nisam imao vremena da je bolje zagledam.
Ali ovog puta don Huan me držao i njegovo lice
bilo je samo jednu stopu udaljeno od moga tako da
sam imao vremena da ga pažljivo posmatram. Kad sam
ustao i okrenuo se, jasno sam video don Huana; isto je
tako bilo jasno da mi je »onaj don Huan koga poznajem
« prišao i pridržao me. Ali kad sam usredsredio pogled
na njegovo lice, nisam video don Huana onakvog
kako ga obično vidim; umesto njega, pred mojim očima
se pojavio jedan veliki predmet. Znao sam da je to
don Huanovo lice, ali to saznanje nije bilo posledica
moga opažaja, nego pre moj logičan zaključak; naposletku,
moje pamćenje je potvrdilo da me je trenutak
pre toga »onaj don Huan koga poznajem« držao za oba
pazuha. Prema tome, taj čudni, svetleći predmet preda
mnom mora biti don Huanovo lice; u ovome predmetu
bilo je nešto poznato, ali on nimalo nije ličio na ono
što bih nazvao don Huanovim »pravim« licem. To što
sam sad gledao bilo je nešto okruglo što je svetlelo samo
od sebe. Svaki deo toga se kretao. Primetio sam da
tu postoji talasast, ritmičan tok; izgledalo je kao da je
taj tok zatvoren sam u sebi, da nikad ne prelazi preko
svojih granica, a ipak se po svakom pojedinom deliću
tog predmeta pred mojim očima slivalo kretanje. Pade
mi tad na um da to život teče. To je u stvari bilo toliko
živo da sam se zaneo prateći to kretanje. Bilo je to
neko treperenje koje me je hipnotisalo. Zadubljivao sam
se u to posmatranje sve više i više, dok na kraju više
nisam mogao da kažem kakva je to pojava pred mojim
očima.
Odjednom me nešto protrese; taj svetleći predmet
se zamuti kao da ga je nešto prodrmalo, zatim izgubi
onaj sjaj i postade čvrsto i mesnato. Sad sam opet gledao
u don Huanovo poznato crnpurasto lice. Spokojno
se smešio. To njegovo »pravo« lice ugledao sam samo
za trenutak, a onda je ono opet počelo da svetli, da šija
i da se preliva. To nije bila svetlost onakva na kakvu
sam navikao, nije to čak bio ni sjaj, nego kretanje, neverovatno
brzo treperenje nečega Taj svetleći predmet
poče opet da poskakuje gore-dole i to prekide njegov
talasasti kontinuitet. Njegov sjaj je slabio ukoliko se
on drmao, sve dok to opet nije postalo »čvrsto« lice don
Huana, onakvo kakvog ga viđam svaki dan. U tom trenutku
nejasno osetih da me don Huan drmusa i da mi
nešto govori. Nisam razumeo šta kaže, ali on me i dalje
drmusao i ja sam ga na kraju čuo.
»Ne zuri u mene. Ne zuri u mene«, ponavljao je
stalno. »Skreni pogled. Skreni pogled. Skini oči s mene.«
To drmanje mog tela prisililo me je, izgleda, da
više ne gledam tako čvrsto u njega; čini se da nisam
video onaj svetleći predmet onda kad nisam netremice
zurio u don Huana. Kad sam skrenuo pogled s njegovog
lica i pogledao ga iskosa, krajičkom oka, mogao
sam da ga vidim, tako reći, u čvrstom stanju. Drugim
rečima, mogao sam da vidim osobu koja ima 3 dimenzije;
ne gledajući, u stvari, u njega, mogao sam da vidim
celo njegovo telo, ali kad bih usredsredio pogled
na njegovo lice, ono bi tog trenutka postalo svetleće
telo.
»Ne gledaj uopšte u mene«, reče don Huan ozbiljno.
Skrenuh pogled i zagledah se u zemlju.
»Ne gledaj dugo ni u šta«, zapovedi mi don Huan,
pa se skloni u stranu da bi mi pomogao da hodam.
Nisam osećao svoje korake, niti znam kako sam
hodao, ali uz pomoć don Huana koji me pridržavao ispod
pazuha, otišao sam zajedno s njim čak iza kuće.
Zastali smo kod kanala za navodnjavanje.
»Gledaj sad u vodu«, naredi mi don Huan.
Gledao sam u vodu ali nisam mogao dugo da izdržim.
Kretanje vodene struje nekako mi je smetalo. Don
Huan mi je i dalje kao u šali govorio da se poslužim
svojom »moći upornog gledanja«, ali ja nisam mogao
da se koncentrišem. Još jednom se dobro zagledah u
don Huanovo lice, ali onaj sjaj se više nije video.
Osetih sad nešto čudno, neprijatno u telu, kao da
mi je utrnula ruka ili noga; mišići mojih nogu počeše
da se trzaju. Don Huan me gurnu u vodu i ja se sručih
na dno kanala. Izgleda da me je držao za desnu ruku
kad me gurnuo, i kad sam tresnuo o plitko dno, on me
opet izvukao napolje.
Bilo mi je potrebno mnogo vremena da sasvim dođem
sebi. Kad smo posle nekoliko sati stigli njegovoj
kući, zamolio sam ga da mi objasni to što sam doživeo.
Dok sam oblačio suvu odeću, uzbuđeno sam mu pričao
šta sam video, ali on je celu tu moju priču odbacio
rekavši da ona ne sadrži ništa značajno.
»Vrlo važno!« reče, rugajući mi se. »Video se nešto
sjajno, pa šta!«
Uporno sam ga molio da mi to objasni, ali on ustade
i reče da mora nekuda da ide. Bilo je već gotovo 5
po podne.
Sutradan sam opet insistirao na razgovoru o tom mom
izuzetnom doživljaju.
»Jesam li ja video, don Huane?« upitao sam ga.
Ćutao je, smeškajući se tajanstveno, kad sam navaljivao
na njega da mi odgovori.
»Recimo da je videti nešto poput toga«, rekao je
naposletku. »Zurio si u moje lice i video ga kako svetli,
ali to je i dalje bilo moje lice. Dešava se ponekad da
dimčić navede čoveka da tako zuri u nešto. Nije to ništa
naročito.«
»Ali po čemu se viđenje razlikuje od toga?«
»Kad jednom progledaš i vidiš, onda ti više ništa
na svetu nije poznato. Sve je novo. Sve što se dešava,
nije se desilo nikada ranije. Svet je neverovatan!«
»Zašto kažeš da je neverovatan, don Huane? Po
čemu je neverovatan?«
»Ništa više ne poznaješ. Sve u što gledaš rastače
se u ništavilo. Ti juče nisi video. Zurio si u moje lice
i, zato što me voliš, primetio da ono svetli. Ja nisam
bio čudovišan kao čuvar, već sam ti bio lep i zanimljiv.
Ali ti me nisi video. Ja se pred tobom nisam rastočio u
ništavilo. Ali ipak si dosta postigao. Načinio si prvi korak
prema viđenju. Jedina je nevolja u tome što si usredsredio
pogled na mene — a ako je već o tome reč,
onda je za tebe bolje što sam to bio ja a ne čuvar. U
oba slučaja ti si podlegao i nisi video.«
»Da li predmeti iščezavaju? Kako prelaze u ništavilo?
«
»Ne iščezavaju. Ne gube se, ako si na to mislio;
prosto nisu više ništa, iako su i dalje tu.«
»Kako je to mogućno, don Huane?«
»Đavo da te nosi, ti bi samo govorio!« uzviknu don
Huan s ozbiljnim izrazom lica. »Mislim da smo pogrešili
s onim tvojim obećanjem. Možda si ti u stvari obećao
da nikada, nikada nećeš prestati da govoriš.«
Don Huanov ton je bio strog, a izraz lica brižan.
Htedoh da se nasmejem, ali se nisam usudio. Verovao
sam da je don Huan ozbiljan, ali nije bio. On poče da
se smeje. Rekao sam mu da sam veoma nervozan ako
ne mogu da govorim.
»Hajde onda da prošetamo«, reče.
Odvede me do jednog kanjona u podnožju brda.
Išli smo otprilike jedan sat. Malo smo se odmorili a onda
me on poveo kroz pustinjski čestar do jedne rupe
s vodom, to jest do mesta gde se, kako on reče, pod
zemljom nalazi voda. To mesto bilo je suvo kao i zemlja
svuda unaokolo.
»Sedi na sredinu te rupe s vodom«, zapovedi mi on.
Poslušan ga i sedoh.
»Hoćeš li i ti sesti ovde?« upitah ga.
Video sam kako sebi priprema mesto na kome će
sedeti, dvadesetak stopa udaljeno od rupe s vodom; tu
će moći da se nasloni na stenu u brdu.
Rekao je da će me odatle posmatrati. Sedeo sam
s kolenima uz grudi. On popravi moj položaj i reče mi
da svoju levu nogu podvučem i sednem na nju, a da
desnu savijem tako da mi koleno bude okrenuto naviše.
Desnu ruku treba da držim uza se, oslonjenu prstima
o zemlju, a levu da stavim ukoso preko grudi. Rekao
mi je da se okrenem licem prema njemu i da tu ostanem
opušten ali ne i »napušten«. Posle toga izvadi iz
svoje duvankese neki beličast tanak konopac koji je po
obliku ličio na veliku omču. Stavio je to uže oko svog
vrata i vukao ga levom rukom sve dok se nije zateglo.
Onda je desnom rukom okinuo po toj napetoj struni i
ja čuh mutan, treperav zvuk.
On popusti uže, pogleda me i reče mi da viknem
jednu naročitu reč ako osetim da nešto nasrće na mene
dok on bude okidao po toj struni.
Upitah ga šta bi to trebalo da nasrne na mene a
on mi reče da ćutim. Dade mi rukom znak da će početi,
ali ne poče nego me upozori na još nešto. Ako nešto
počne da mi se približava veoma preteći, treba da
zauzmem »borbeni stav« koji sam od njega naučio pre
više godina — a taj »stav« se sastojao u tome da igram,
udarajući vrhom leve noge o zemlju, dok se istovremeno
snažno pljeskam po desnoj butini. To je deo
odbrambene tehnike kojom se valja služiti samo u krajnjem
očajanju ili opasnosti.
Za trenutak me obuze ozbiljan strah. Želeo sam da
ga pitam zašto smo u stvari došli na to mesto, ali nisam
imao vremena jer on poče da okida onu strunu.
Činio je to u pravilnim razmacima od dvadesetak sekundi.
Primetio sam da je sve više zatezao strunu što
ju je duže okidao. Jasno sam video kako mu vrat i desna
ruka drhte od napora. Zvuk je sad postao jasniji i
ja zapazih da on prilikom svakog okidanja strune uzvikne
nekako naročito. Taj kombinovani zvuk zategnute
strune i ljudskog glasa odzvanjao je zloslutno, vanzemaljski.
Nisam osetio da mi se bilo šta približava, ali prizor
don Huana koji se napreže, i taj sablasni zvuk koji
je poticao od njega doveli su me u stanje slično transu.
Don Huan malo opusti strunu i pogleda me. Dok
je okidao po njoj, bio je meni okrenut leđima, a licem
prema jugoistoku kao i ja, a kad se opuštao, onda se
okretao prema meni.
»Ne gledaj u mene kad sviram«, reče, »ali nemoj
ni da zatvaraš oči, i to ni za šta na svetu. Gledaj u zemlju
pred sobom i slušaj.«
Zateže opet strunu i poče da svira. Gledao sam u
zemlju i svu svoju pažnju usredsredio na zvuk koji je
on proizvodio. Još nikad u životu nisam tako nešto čuo.
Veoma sam se uplašio. Taj jezivi zvuk ispunio je
uski kanjon i počeo da odjekuje. U stvari zvuk koji je
proizvodio don Huan vraćao mi se kao odjek odbijajući
se o stene klanca. I don Huan je to morao primetiti
jer je još više zategao strunu. Iako je ton sad bio
viši, učini mi se da je odjek slabiji, a onda kao da je
dolazio samo sa jednog mesta, iz jugoistočnog pravca.
Don Huan je postepeno popuštao strunu sve dok
nisam čuo kad je poslednji put tupo zabrujala. Vratio
je sad taj konopac u svoju kesu i pošao prema meni.
Pomogao mi je da ustanem. Primetio sam da su se mišići
mojih ruku i nogu ukočili i postali tvrdi kao kamen.
Bukvalno sam se sav kupao u znoju. Nisam ni
znao da sam se toliko znojio. Kapi znoja slivale su mi
se u oči i pekle me.
Don Huan me odvukao s tog mesta. Pokušao sam
nešto da kažem, ali on mi stavi ruku na usta.
Umesto da se vratimo putem kojim smo došli, don
Huan me povede drugim, zaobilaznim. Popesmo se uz
planinu i stigosmo u neka brda veoma daleko od ulaska
u kanjon.
Išli smo njegovoj kući u mrtvom muku. Kad smo
lamo stigli, već je bio mrak. Htedoh opet da progovorim
ali don Huan mi ponovo poklopi usta svojom šakom.
Nismo ništa večerali niti smo zapalili petrolejku.
Don Huan prenese moju asuru u svoju sobu pa mi bradom
pokaza na nju. Taj pokret sam shvatio kao njegovu
naredbu da legnem i spavam.
»Znam tačno šta treba da uradiš«, reče mi don Huan
čim sam se sledećeg jutra probudio. »S tim ćeš danas
početi. Nemaš mnogo vremena, znaš.«
Posle veoma duge, neprijatne pauze osetih da moram
nešto da ga pitam. »Šta si me to naterao da radim
juče u kanjonu?«
Don Huan se kikotao kao dete.
»Samo sam ispitivao duha one rupe s vodom«, odgovori.
»Tu vrstu duha treba ispitivati kad u rupi nema
vode i kad se duh povukao u planinu. Juče sam ga,
moglo bi se reći, probudio iz sna. Ali on se nije naljutio
i pokazao je na tvoj srećni pravac. Njegov glas se
odatle čuo.« Don Huan pokaza put jugoistoka.
»Kakva je ono struna na kojoj si svirao, don Huane?
«
»Njom se hvataju duhovi.«
»Mogu li da je vidim?«
»Ne možeš. Ali ja ću ti napraviti drugu. Ili, još
bolje, napravićeš je ti sam za sebe jednog dana, kad
naučiš da vidiš.«
»Od čega je?«
»Moja je od divljeg vepra. Kad je stekneš, videćeš
da je živa i da te može naučiti da proizvodiš razne tonove
koji su njoj dragi. Vremenom ćeš tu svoju strunu
za hvatanje duhova tako dobro upoznati da ćete zajedno
moći da proizvodite veoma moćne zvuke.«
»Zašto si vodio mene da tražiš duha iz onog skrivenog
izvora, don Huane?«
»To ćeš uskoro saznati.«
Oko 11.30 sedeli smo pod njegovom ramadom gde je
pripremao lulu koju je trebalo ja da popušim.
Rekao mi je da ustanem kad mi je telo bilo potpuno
obamrlo, i ja sam lako ustao. Pomogao mi je da hodam
po tremu. Iznenadila me je vlast koju sam imao
nad svojim telom; dvaput sam čak sam prošetao oko
ramade. Don Huan je bio pored mene, ali me nije ni
vodio ni pridržavao. Onda me uzeo za ruku i odveo do
kanala za navodnjavanje. Rekao mi je da sednem na
rub nasipa i naredio mi da gledam u vodu i da ne mislim
ni na šta drugo.
Pokušao sam da usredsredim pogled na vodu, ali
me njeno kretanje dekoncentrisalo. Moje misli i oči počeše
da lutaju po drugim predmetima u mojoj neposrednoj
blizini. Don Huan mi je gurao glavu gore-dole
i opet mi zapovedio da gledam u vodu i da ne mislim
ni na šta drugo. Rekao mi je da je teško gledati u vodu
koja se kreće, ali da moram i dalje da pokušavam. Pokušao
sam tri puta, ali svaki put bi nešto drugo odvuklo
moju pažnju. Don Huan mi je svaki put strpljivo
drmao glavu. Najzad sam primetio da su mi se i misli
i pogled usredsredili na vodu; uprkos kretanju vode,
udubio sam se gledajući je kako teče. Voda se malo promenila.
Činilo se da je postala teža i dobila ujednačenu
sivkastozelenu boju. Mogao sam da pratim male talase
na površini dok se kretala. Ti talasići su bili veoma
oštri. A onda mi se odjednom učini da ne gledam
u vodenu masu koja se kreće nego u sliku vode; to
preda mnom bilo je zamrznuti deo vodenog toka. Nabori
na površini vode bili su nepomični. Mogao sam da
ili sve redom posmatram 1 po 1. Onda su postali
zelenkasto fosforescentni i iz njih se dizala neka
zelena magla. Ta magla se širila i prodirala u nabore
na površini vode i dok se tako kretala, njena zelena
boja bivala je sve sjajnija da bi se na kraju pretvorila
u zasenjujuće zračenje koje je sve obuhvatilo.
Ne znam koliko sam ostao kod kanala. Don Huan
me nije prekidao. Bio sam utopljen u tu zelenu sjajnu
maglu. Osećao sam je svuda oko sebe. Smirivala me je.
Ništa nisam mislio, ni osećao. Jedino sam nekako spokojno
bio svestan tog blistavog, umirujućeg zelenila.
Prvo čega sam posle toga postao svestan bilo je da
mi je veoma hladno i da sam sav vlažan. Postepeno
sam shvatio da sam potopljen u kanalu. U jednom trenutku
voda mi je ušla u nozdrve; progutao sam je i
zakašljao se. Nešto me neprestano dražilo u nosu tako
da sam više puta kihnuo. Ustao sam i kihnuo tako snažno
i glasno da sam i prdnuo. Don Huan pljesnu rukama
i nasmeja se.
»Ako neko prdi, živ je«, reče.
Dade mi znak da pođem za njim pa zajedno odosmo
njegovoj kući.
Naumio sam da ćutim. Očekivao sam odnekud da
ću biti mrzovoljan, nezainteresovan, ali u stvari nisam
bio ni umoran ni tužan. Naprotiv, bio sam živahan i
veoma hitro sam se presvukao. Onda počeh da zviždim.
Don Huan me pogleda radoznalo pa se tobože iznenadi,
širom otvori oči i zinu. To je bilo veoma smešno i ja
se nasmejah, a to potraj a duže nego što je bilo potrebno.
»Ti se raspadaš«, reče, pa se i sam slatko nasmeja.
Objasnio sam mu kako ne želim da se naviknem
na to da budem turoban posle pušenja njegove mešavine.
Rekao sam mu da sam, kad me on izvukao iz kanala,
i kad sam pokušavao da se sretnem sa čuvarom,
bio uveren da mogu da »vidim« ako budem dovoljno
dugo gledao u stvari oko sebe.
»Viđenje nije nešto što možeš postići gledanjem ili
ćutanjem«, reče on. »To je tehnika koju treba naučiti.
Ili je to, možda, tehnika koju neki od nas već znaju.«
Gledao me je tako kao da je tim pogledom hteo
da kaže kako sam ja jedan od tih koji tu tehniku već
znaju.
»Imaš li dovoljno snage za hodanje?« upita me.
Rekoh mu da se dobro osećam, i to je bila istina.
Nisam bio gladan, iako celog tog dana nisam ništa jeo.
Don Huan stavi malo hleba i suvog mesa u ranac, pruži
ga meni da ga nosim, pa mi glavom dade znak da
pođem za njim.
»Kuda ćemo?« upitah.
On pokaza u brda lakim pokretom glave. Išli smo
prema onom istom kanjonu u kome je bila rupa za
vodu, ali nismo ušli u njega. Don Huan se popeo na
stene, desno od nas, na samom ulazu u tesnac. Peli
smo se uzbrdo. Sunce je već gotovo dodirivalo horizont.
Dan je bio blag, ah meni je bilo toplo i gušio sam se.
Teško sam disao.
Don Huan je bio dobro odmakao ispred mene pa
je morao da zastane i da me sačeka. Reče da sam u
veoma lošoj fizičkoj kondiciji i da zato, možda, nije
pametno da idemo dalje. Pustio me da se odmorim otprilike
1 sat. Izabrao je gladak kamen kružnog obika
i kazao mi da legnem na njega. Namestio me sam
pokazavši mi kako treba da ležim. Rekao mi je da ispružim
ruke i noge i da ih pustim da vise labavo. Leđa
su mi bila lako izvijena a vrat opušten tako da je i moja
glava visila izvan kamena. Ostavio me da u tom položaju
ležim petnaestak minuta. Onda mi reče da otkrijem
deo oko trbuha. Brižljivo je odabrao neke grane
i lišće i nagomilao ih po mom golom trbuhu. Toplota
je smesta prostrujala kroz moje telo. Don Huan me onda
uhvati za noge pa poče da me okreće i stade tek
kad je moja glava bila okrenuta prema jugoistoku.
»Hajde sad da pozovemo duha iz onog izvora«, reče.
Pokušah da okrenem glavu da bih ga video. On me
snažno držao za kosu i rekao da se nalazim u veoma
ranljivom položaju i užasno slabom telesnom stanju
te da zato moram da ćutim i da se ne mičem. Dodade
da je sve one naročite grane naslagao na moj trbuh da
bi me zaštitio i da će ostati pored mene u slučaju da
ne budem kadar da se sam čuvam.
Stajao je više mog temena i ja sam ga mogao videti
kad prevrnem oči. Uzeo je onu svoju strunu, zategao
je i ja sam tada shvatio da ga gledam na taj način
što sam oči gotovo sasvim izvrnuo ka čelu. On me
čvrknu člancima prstiju po glavi i naredi mi da gledam
u nebo, da ne zatvaram oči i da usredsredim pažnju na
zvuk. Dodao je, kao da se naknadno setio, da treba bez
ikakva ustezanja da uzviknem onu reč koju sam od
njega naučio, ako osetim da nešto nasrće na mene.
Don Huan i njegov »duholovac« počeše s dubokim
tonom na lako zategnutoj struni. On je polako zatezao
strunu sve više i više i ja sam u početku čuo neko brujanje,
a zatim sasvim jasno i odjek koji je stalno dopirao
sa jugoistoka. Napetost je rasla. Don Huan i njegov
»duholovac« bili su savršeno usklađeni. Ta struna
je proizvodila prvo dubok ton, a don Huan ga je pojačavao
sve dotle dok to ne bi postao prodoran krik, urlik.
Vrhunac je bio jeziv vrisak kakav do tada nikad
nisam mogao ni da zamislim.
Taj zvuk se orio po brdima i odjekivao vraćajući
nam se. Činilo mi se da se vraća direktno meni. Osećao i
sam da treba nešto da preduzmem u vezi sa svojom telesnom
temperaturom. Pre nego što je don Huan počeo
da doziva »duha«, bilo mi je toplo i dobro, ali kad su
ti njegovi zvuci dostigli vrhunac, meni je bilo veoma
hladno; nisam mogao da se savladam da ne cvokoćem
i zaista mi se činilo da se nešto ustremilo na mene. U
jednom trenutku primetih da se nebo stuštilo. Do tog
časa nisam primećivao nebo iako sam gledao u njega.
Odjednom me obuze užasna panika i uzviknuh onu reč
koju sam naučio od don Huana.
Don Huan odmah poče da smanjuje napetost svoje
strune i onih jezivih krikova, ali od toga mi nije bilo
nimalo lakše.
»Pokrij uši«, zapovedi mi don Huan šapatom.
Pokrio sam ih rukama. Posle nekoliko minuta don
Huan sasvim prestade s okidanjem strune i stade pored
mene. Kad je s mog trbuha skinuo granje i lišće,
pomogao mi je da ustanem, a onda je sve to pažljivo
položio na kamen na kome sam ležao. Potpalio je tu
gomilu, i dok je to gorelo, on mi je trljao stomak drugim
lišćem koje je izvadio iz svoje torbice.
Pokrio mi je usta šakom kad sam hteo da mu kažem
da me glava užasno boli.
Ostali smo tu sve dok lišće nije izgorelo. Tada se
već bilo dobro smrklo. Sišli smo nizbrdo i meni je bila
muka u stomaku.
Dok smo išli pored kanala, don Huan reče da sam dosta
uradio i da ne treba više tu da se zadržavam. Zamolio
sam ga da mi objasni šta je taj duh iz rupe s vodom,
ali on mi rukom dade znak da ćutim. Reče da
ćemo drugom prilikom razgovarati o tome, a onda namerno
pređe na drugu temu i dade mi poduže objašnjenje
o »viđenju«. Rekao sam mu da je šteta što ne
mogu da pišem u mraku. Izgledao je vrlo zadovoljan
i rekao mi je da ja najčešće ne obraćam pažnju na ono
što on želi da mi kaže zato što sam čvrsto rešen da sve
zapisujem.
Govorio je o »viđenju« kao o procesu nezavisnom
od saveznika i magijske veštine. Čarobnjak je čovek koji
može da zapoveda savezniku i može tako da manipuliše
njegovom moći u svoju korist, ali to što on zapoveda
savezniku ne znači da može i da »vidi«. Podsetio
sam ga da mi je ranije govorio da je nemogućno »videti
« ako čovek nema saveznika. Don Huan mi sasvim
mirno odgovori da je došao do zaključka da čovek može
da »vidi« iako ne zapoveda savezniku. Reče da ne
razume zašto bi to bilo nemogućno, pošto »viđenje«
nije ni u kakvoj vezi s manipulativnom tehnikom maije
koja služi samo za to da deluje na druge ljude.
Tehnika »viđenja«, s druge strane, ne utiče na čoveka
ni u kom pogledu.
Moje su misli bile veoma jasne. Nisam bio ni umoran
ni pospan, niti me je više stomak mučio dok sam
išao sa don Huanom. Bio sam veoma gladan, pa sam
navalio na jelo kad smo stigli njegovoj kući.
Zamolio sam ga posle da mi kaže nešto više o tehnici
viđenja. Osmehnuo mi se široko i rekao da sam
sad opet onaj stari ja.
»Kako to da tehnika viđenja nema nikakvog dejstva
na druge ljude?« pitao sam ga.
»To sam ti već rekao«, odgovori on. »Videti ne znači
biti čarobnjak. Ali to lako može da dovede do zbrke
zato što onaj ko vidi može za tren oka da nauči da
manipuliše saveznikom pa tako može postati i čarobnjak.
S druge strane, čovek može da savlada izvesnu
tehniku da bi zapovedao savezniku i tako postao čarobnjak,
a da ipak nikada ne nauči da vidi.
»Osim toga, viđenje je suprotno magiji. Viđenje
pomaže čoveku da shvati koliko je sve beznačajno.«
»A šta je to beznačajno, don Huane?«
»Beznačajno je sve na ovom svetu.«
Posle toga više nismo razgovarali. Osećao sam da
sam se opustio i nisam više ni želeo da govorim. Ležao
sam poleđuške na asuri. Vetrovka mi je služila kao
jastuk. Bilo mi je prijatno, bio sam zadovoljan i satima
sam pisao beleške pri svetlosti petrolejke.
Don Huan iznenada opet progovori.
»Danas si bio vrlo dobar«, reče. »Dobro si se ponašao
kod vode. Izvorski duh te voli i zato ti je mnogo
pomogao.«
Tada mi pade na um da sam zaboravio da mu ispričam
šta sam doživeo. Počeh da mu opisujem kako sam
video vodu, ali on mi ne dopusti da produžim. Reče
da zna kako sam video zelenu maglu.
Morao sam da ga pitam: »Otkud to znaš, don
Huane?«
»Video sam te.«
»Šta sam radio?«
»Ništa, samo si sedeo, zurio u vodu i najzad opazio
zelenu izmaglicu.«
»Znači li to da sam video?«
»Ne, ali bio si sasvim blizu toga. Sad si već sasvim
blizu.«
To me je veoma uzbudilo. Želeo sam da saznam nešto
više o tome. On se smejao i šalio na račun te moje
žarke želje. Rekao je da svako može da opazi tu zelenu
maglu, jer je ona kao čuvar; ona je nešto što je neminovno
tu, pa prema tome nije nikakvo veliko čudo
ako je čovek opazi.
»Kad sam rekao da si bio dobar, mislio sam na
to da se nisi uzvrpoljio kao kad si video čuvara«, reče.
»Da si bio nemiran, ja bih morao da ti drmusam glavu
i da te vratim. Kad god čovek ode u tu zelenu maglu,
njegov dobrotvor mora da ostane pored njega za slučaj
da ona počne da ga hvata u svoju zamku. Možeš sam
da iskočiš iz čuvarevog dometa, ali se ne možeš sam
istrgnuti iz kandži zelene magle, bar ne u početku. Docnije
ćeš možda naučiti kako se to radi. A sad ćemo
pokušati da nađemo nešto drugo.«
»Šta ćemo to pokušati da nađemo?«
»Da li možeš da vidiš vodu.«
»Kako ću znati da sam je video, ili da je u tom
trenutku vidim?«
»Znaćeš. Kod tebe nastane zbrka u glavi samo kad
govoriš.«

k1

Kad sam sređivao svoje beleške, naišao sam na razna
pitanja.
»Da li je zelena magla, poput čuvara, nešto što čovek
mora da savlada da bi video?« upitao sam don Huana
čim smo seli pod njegovu ramadu 8. avgusta 1969.
»Jeste. Sve se mora savladati«, odgovori on.
»Kako mogu da savladam tu zelenu maglu?«
»Isto kao što je trebalo da savladaš i čuvara —
tako što bi ih pustio da pređu u ništavilo.«
»Šta bi trebalo da činim?«
»Ništa. Za tebe je zelena magla nešto mnogo lakše
od čuvara. Izvorski duh te voli, dok je s druge strane
sasvim jasno da tvojoj prirodi ne odgovara da se nosiš
sa čuvarom. Ti u stvari nikada nisi ni video čuvara.«
»Možda zato što mi se nije svideo. Šta bi se desilo
kad bih sreo čuvara koji mi se dopada? Sigurno ima
ljudi koji bi čuvara, kakvog sam ja video, smatrali lepim.
Da li bi ga oni savladali zato što im se sviđa?«
»Ne bi! Ti još ne razumeš. Nije važno da li se tebi
čuvar sviđa ili ne sviđa. Dokle god budeš osećao nešto
prema njemu, čuvar će ostati isti: čudovišan, lep, ili
nekakav drukčiji. Međutim, ako ti prema njemu ne osećaš
ništa, on će preći u ništavilo iako će i dalje biti tu
pred tobom.«
Pomisao da bi se nešto tako ogromno kao što je
Čuvar moglo pretvoriti u ništavilo, a ipak biti tu pred
mojim očima, izgledala je potpuno besmislena. Smatrao
sam da je to jedna od alogičnih premisa don Huanove
nauke. S druge strane, verovao sam da bi mi on
to mogao objasniti kad bi želeo. Uporno sam ga zapitkivao
šta želi tim da kaže.
»Ti si mislio da je čuvar nešto što poznaješ, eto to
sam hteo da kažem.«
»Ali ja nisam mislio da je to nešto što poznajem.«
»Mislio si da je ružan. Njegova veličina te uplašila.
To je čudovište. Svi ti pojmovi su ti poznati. Prema tome,
čuvar je za tebe uvek bio nešto što znaš, a dokle
god je on nešto što poznaješ ti ga ne vidiš. Već sam ti
rekao da čuvar mora da pređe u ništavilo a da ipak stoji
tu pred tobom. On mora da bude tu, a da istovremeno
ne bude ništa.«
»Kako to može biti, don Huane? To što kažeš apsurdno
je.«
»Jeste. Ali to znači videti. O tome se u stvari uopšte
ne može govoriti. Videti, kao što sam ti već rekao,
uči se samo na taj način što vidiš.
»Ti, rekao bih, nemaš nikakvih teškoća što se tiče
vode. Pre neki dan je samo još malo trebalo pa da ga
vidiš. Voda je tvoj ,ključ’. Sad treba samo da usavršiš
tehniku viđenja. Imaš veoma jakog pomoćnika u izvorskom
duhu.«
»I to je jedno od onih pitanja koja me muče, don
Huane.«
»Može te mučiti bog te pita koliko pitanja, ali mi o
izvorskom duhu ne možemo razgovarati na ovom mestu.
U stvari bolje je o tome nikako i ne govoriti. Nikako,
inače će te izvorski duh uhvatiti u svoju klopku i
onda ti više niko živi ne može pomoći. Zato sad ćuti i
misli na nešto drugo.«
Oko 10 sati sledećeg jutra don Huan izvuče svoju
lulu iz navlake, napuni je mešavinom, onda mi je dade
i reče da je odnesem do potoka. Nekako sam raskopčao
košulju, iako sam sa obe ruke držao lulu koju
sam potom stavio u nedra i čvrsto držao. Don Huan je
nosio dve asure i plitku posudu sa žarom. Dan je bio
topao. Sedeli smo na asuri u hladu onižih borića pokraj
samog potoka. Don Huan stavi malo žara u lulu i
naredi mi da pušim. Nisam se ni plašio niti sam bio
razdragan. Sećam se da sam prilikom drugog pokušaja
da »vidim« čuvara, pošto mi je don Huan objasnio njegovu
prirodu, bio obuzet neobičnim čuđenjem i strahopoštovanjem.
Ali ovog puta, i pored toga što mi je don
Huan rekao da se može desiti da zaista »vidim« vodu,
nisam bio emocionalno angažovan — bio sam prosto
radoznao.
Don Huan mi je dao da popušim dvaput više mešavine
nego što sam pušio prilikom ranijih pokušaja.
U određenom trenutku nagnuo se prema meni i prišapnuo
mi je na desno uvo da će me naučiti kako ću se
kretati pomoću vode. Osećao sam da je njegovo lice sasvim
blizu i činilo mi se da su njegove usne bile pored
samog mog uva. Kazao mi je da ne zurim u vodu nego
da usredsredim pogled na njenu površinu i da netremice
gledam u nju sve dok se voda ne pretvori u zelenu
maglu. Ponavljao je neprestano da svu svoju pažnju
moram da usredsredim na maglu sve dok ne dođem
dotle da ne vidim ništa drugo osim nje.
»Gledaj u vodu pred sobom«, čuh njegove reči, »ali
ne dopusti da te njen žubor povuče na bilo koju stranu.
Ako dopustiš da te žubor reke odvuče, može se
desiti da te ja više nikada ne nađem i da ne budem
u stanju da te vratim. A sad utono u zelenu maglu i
slušaj moj glas.«
Čuo sam ga i razumeo neobično jasno. Zagledah se
netremice u vodu, i osetih neko sasvim izuzetno telesno
zadovoljstvo; kao da me nešto češkalo; bio sam neobjašnjivo
srećan. Dugo sam zurio u vodu, ali zelenu maglu
nisam video. Osećao sam da bi moj pogled mogao
svakog časa da skrene na drugu stranu pa sam se upinjao
da gledam u vodu, sve dok nisam izgubio vlast
nad svojim očima; mora da sam ih zatvorio, trepnuo,
ili prosto više nisam mogao da usredsredim pogled, tek
voda je upravo u tom trenutku stala; prestala je da se
kreće. Ličila je na sliku. Nabori na njenoj površini bili
su nepomični. Onda voda poče da se penuša; to je izgledalo
kao da je gazirana i da se mehurići u njoj rasprskavaju.
Za trenutak sam video to penušanje kao
lagano širenje zelene materije. To je bila nečujna eksplozija;
voda se rasprsnula i pri tom pretvorila u blistavu
zelenu izmaglicu koja se širila sve dok me nije
opkolila sa svih strana.
Lebdeo sam u njoj sve dok jedan oštar, dug, piskav
zvuk nije sve uzdrmao; učini mi se da se tada magla
stisnula u površinu vode kakva ona obično izgleda.
Taj piskavi zvuk bio je glas don Huana koji mi je vikao
u uvo »Heeeej!« Zapovedio mi je da pazim na njegov
glas i da se vratim u maglu pa da tamo čekam dok
me on ne pozove. Odgovorio sam mu »O.K.« na engleskom
i čuo njegov smeh sličan kokodakanju.
»Ne govori, molim te«, reče. »I nemoj mi više govoriti
to tvoje O.K.«
Čuo sam ga vrlo dobro. Njegov glas je bio melodičan
i zvučao, više od svega, prijateljski. Znao sam to
i bez ikakvog razmišljanja; to je bilo moje čvrsto uverenje,
koga sam za časak bio svestan, a onda je brzo
prošlo.
Don Huan mi zapovedi da svu pažnju usredsredim
na maglu, ali da joj se ne prepuštam. Ponavljao je jednako
da se ratnik ne prepušta ničemu, pa čak ni svojoj
smrti. Utonuo sam opet u maglu i primetio da to uopšte
nije magla, ili bar da nije ono što ja smatram maglom.
Taj fenomen magle sastojao se od sićušnih mehurića,
nekakvih sitnih okruglih predmeta koji bi lebdeći
dospeli u moje vidno polje, a onda se isto tako
izgubili iz njega. Posmatrao sam njihovo kretanje neko
vreme, a onda je moju pažnju odjednom privukao neki
jak šum koji je dopirao iz daljine, i ja više nisam mogao
da usredsredim svoj pogled ni da vidim te majušne
mehuriće. Video sam jedino neku amorfnu zelenu
svetlost sličnu magli. Ćuo sam opet taj glasni šum, trgnuo
sam se, i od toga se magla smesta raspršila i ja
odjednom postadoh svestan da gledam u vodu kanala
za navodnjavanje. Onda opet čuh onaj zvuk, ali sad iz
mnogo veće blizine; bio je to don Huanov glas. Upozoravao
me je da pazim samo na njega, jer mi je njegov
glas jedini vodič. Naredio mi je da gledam u nasip kanala
i u rastinje pravo pred sobom. Video sam tu neku
trsku i prostor na kome nije bilo trske. Bio je to jedan
mali zaliv, mesto na kome don Huan ulazi u kanal
i zahvata vodu kofom. Posle nekoliko trenutaka don
Huan mi zapovedi da se vratim u maglu i ponovi da
moram da pazim na njegov glas, jer će me on voditi i
upućivati kako treba da se krećem; kad vidim jedan od
onih mehurića, reče mi da treba da sednem na njega
i da se pustim da me on nosi.
Poslušao sam ga; odmah me okružila zelena magla,
a onda sam ugledao i one mehuriće. Čuo sam opet don
Huanov glas kao veoma neobično, strašno tutnjanje.
Čim sam to čuo, više nisam mogao da vidim mehuriće.
»Popni se na jedan od tih mehura«, čuh ga gde mi
govori.
Upinjao sam se da i dalje vidim te zelene mehure,
ali da i njegov glas čujem. Ne znam koliko je vremena
prošlo u tom naporu, tek odjednom primetih da mogu
i njega da slušam, i da gledam mehure koji su prolazili
lebdeći pored mene i gubili se iz mog vidnog polja. Don
Huanov glas me i dalje podsticao da pođem za jednim
od njih i da se popnem na njega.
Pitao sam se kako bi to trebalo da izvedem pa aulomatski
izgovorili reč »kako«. Osetio sam da je ta reč
potekla negde veoma duboko iz mene, i da je, kad je
izbila na površinu, i mene povukla za sobom. Ta reč
bila je kao bova koja je izronila iz moje dubine. Čuo
sam sebe kad sam rekao »kako« i to je zvučalo kao da
pas urla. Don Huan zaurla u odgovor, takođe kao pas,
a onda zakevta kao kojot i nasmeja se. Meni se to učini
veoma smešno pa se i ja nasmejah.
Don Huan mi sad veoma staloženo reče da dopustim
sebi da se vežem za neki od tih mehura na taj
način što ću ga pratiti.
»Vrati se opet«, reče mi. »Idi u maglu! Idi u maglu!
«
Vratio sam se i primetio da se mehurići sad sporije
kreću i da su narasli tako da su sad ličili na lopte
za košarku. Postali su doista tako veliki i spori da sam
mogao dobro da zagledam svaki pojedini među njima.
To u stvari i nisu bili mehuri, bar ne kao oni od sapunice,
ili baloni, ili bilo kakav loptast iznutra šupalj
predmet. Nisu bili šuplji, ali u njima je ipak bilo nešto.
Nisu bili ni okrugli, iako sam se mogao zakleti, kad sam
ih prvi put primetio, da su okrugli; slika koja mi se
tada nametnula bila je »mehurići«. Gledao sam ih sad
kao kroz prozor, to jest, prozorski okvir mi nije dopuštao
da ih pratim pogledom, nego sam ih mogao gledati
samo kad uđu u moje vidno polje i dok iz njega
ne iziđu.
Kad sam prestao da ih vidim kao mehurove, mogao
sam da ih pratim; dok sam ih pratio, prilepio sam
se uz jedan od njih i lebdeo sam s njim. Zaista sam osećao
da se krećem. U stvari, ja sam bio mehur, ili to što
je ličilo na mehur.
Onda sam čuo don Huanov piskutavi glas. Trgnuo
sam se od njega i prestao da osećam da sam ja »to«.
Njegov glas me je veoma uplašio, bio je udaljen, veoma
metalan, kao da govori kroz zvučnik. Razaznao sam neke
reci.
»Gledaj u obale«, reče on.
Video sam silnu vodu koja je brzo tekla. Čuo sam
je i kako huči.
»Gledaj u obale«, ponovo mi zapovedi don Huan.
Ugledao sam zid od betona.
Voda je sad hučala veoma bučno i taj šum me sveg
poklopio. Onda odjednom prestade kao da ga je neko
presekao. Činilo mi se da je oko mene sve crno, da
spavam.
Primetih potom da ležim u kanalu za navodnjavanje.
Don Huan mi je prskao lice vodom i pevušio, a onda
me opet gurnuo u kanal. Izvukao mi je glavu iznad
vode i naslonio je na usek kanala držeći me s leđa za
okovratnik od košulje. Moje noge i ruke preplavilo je
neko veliko zadovoljstvo. Protegao sam se. Oči su mi
se zamorile i pekle su me; podigao sam desnu ruku da
ih njom protrljam. Teško sam izveo taj pokret. Činilo
mi se da mi je ruka teška. Jedva sam je podigao iz vode,
a kad sam to najzad učinio, moja ruka je izronila
prekrivena zapanjujućom masom zelene magle. Držao
sam desnu ruku pred svojim očima. Video sam njenu
konturu kao tamniju zelenu masu okruženu veoma intenzivnim
zelenkastim sjajem. Hitro sam skočio na noge,
stao nasred vode i pogledao u svoje telo; moje grudi,
ruke i noge bili su zeleni, tamnozeleni. Ta boja bila
je tako intenzivna da mi se učinilo da je to neka lepljiva
materija. Ličio sam na onu figuricu koju mi je don
Huan pre više godina načinio od tatulinog korena.
Don Huan mi naredi da iziđem iz kanala. Po njegovom
glasu osetih da je to važno i hitno.
»Zelen sam«, rekoh.
»Ne pričaj«, reče zapovednički. »Nemaš vremena.
Izlazi odatle. Voda samo što te nije progutala. Izlazi iz
vode! Napolje! Napolje!«
Silno uplašen, iskočih iz vode.
»Ovog puta moraš mi ispričati sve što se zbilo«, reče
trezveno čim smo seli jedan naspram drugog u njegovoj
sobi.
Nije ga zanimalo da mu pričam sve po redu; interesovalo
ga je samo na šta sam naišao kad mi je rekao
da gledam u obalu. Zanimali su ga detalji. Opisao sam
mu zid koji sam video.
»Da li je taj zid bio levo ili desno od tebe?« upita.
Odgovorih mu da je zid bio pravo preda mnom.
Ali on je uporno tvrdio da je morao biti levo ili desno.
»Kad si ga prvi put ugledao — gde je bio? Zatvori
oči i ne otvaraj ih dok se ne setiš.«
On je ustao i okrenuo me; moje su oči bile sklopljene
sve dok me nije postavio licem prema istoku, odnosno
u istom pravcu u kome sam sedeo pored kanala.
Pitao me je u kom sam se pravcu kretao.
Odgovorih da sam se kretao napred, išao pravo preda
se. Insistirao je da se moram setiti i usredsrediti na
ono vreme kad sam još vodu video kao mehuriće.
»U kome su pravcu tekli?« pitao je.
Don Huan je navaljivao na mene da se setim, i ja
sam na kraju morao priznati da mi se čini kako su se
ti mehuri kretali sleva nadesno. Nisam ipak u to bio
potpuno siguran, kako je on želeo da budem. Dok me
je tako uporno ispitivao, počeo sam da uviđam kako
nisam u stanju da klasifikujem svoja zapažanja. Mehuri
su se kretali udesno kad sam ih prvi put ugledao, ali
kad su postali veći, leteli su na sve strane. Neki su, činilo
mi se, išli pravo na mene, a drugi su se razilazili u
svim mogućim pravcima. Mehuri su se kretali iznad i
ispod mene. U stvari, bilo ih je svuda oko mene. Sećam
se da sam čuo njihovo rasprskavanje, prema tome morao
sam ih opaziti i sluhom i vidom.
Kad su mehuri postali tako veliki da sam se mogao
»popeti« na jedan od njih, »video« sam kako se taru
jedan od drugog kao baloni.
Što sam se više prisećao raznih pojedinosti koje
sam opazio, sve sam se više uzbuđivao. Međutim, don
Huan je bio potpuno nezainteresovan. Rekao sam mu
da sam ih video kako se rasprskavaju. To nije bio ni
samo slušni, ni isključivo vizuelni efekat, nego nešto
neodređeno, ali ipak kristalno jasno; ti mehuri su škripali
dodirujući se. To nisam ni video ni čuo, nego sam
osetio; ja sam bio sastavni deo tog šuma i kretanja.
Pričajući o tome šta sam doživeo, duboko sam se
uzbudio. Uhvatio sam don Huana za ruku i drmusao je,
od velikog uzbuđenja. Tada sam shvatio da ti mehuri
nisu spolja bili ničim omeđeni, a ipak su iznutra bili
šuplji, i njihove ivice su menjale oblik, bile nejednake
pa čak ponekad i oštre. Spajali su se i razdvajali veoma
brzo, ali njihovo kretanje ipak nije bilo munjevito. Kretali
su se brzo, a u isto vreme i sporo.
Dok sam don Huanu pričao o tome, setio sam se
još nečega: kvaliteta boje u kojoj su, čini se, ti mehuri
bili. Bili su providni i veoma svetli, gotovo zeleni,
iako to nije bila boja u onom smislu u kome sam navikao
da vidim boje.
»Gnjaviš«, reče don Huan. »Sve to nije važno. Zadržavaš
se na pogrešnim pojedinostima. Pravac je jedino
što je tu važno.«
Mogao sam da se setim samo toga da sam se kretao,
ali ne znam u kom pravcu; don Huan ipak zaključi
da sam morao ići prema jugu, pošto su mehuri u
početku stalno proletali na moju desnu stranu — na
jug. Opet mi je energično zapovedio da se setim da li je
onaj zid bio desno ili levo od mene. Upinjao sam se da
se prisetim.
Kad me don Huan »pozvao« i ja, tako reći, izronio
na površinu, čini mi se da je taj zid bio levo od mene.
Bio sam sasvim blizu njega pa sam mogao da razaznam
udubljenja i ispupčenja od drvene armature ili kalupa
u koji je beton bio izliven. To je bilo načinjeno od veoma
uskih letvica tako da je njihov otisak delovao kompaktno.
Zid je bio veoma visok. Video sam jedan njegov
kraj i primetio da na drugom nema ugla, nego da
zavija na drugu stranu.
Sedeo je ćuteći neko vreme kao da razmišlja kako
bi se to moglo protumačiti; naposletku reče da nisam
učinio bogzna šta i da sam izneverio njegova očekivanja.
»Šta je trebalo da radim?«
On ne odgovori, nego samo coknu usnama.
»Dobro si se pokazao«, reče. »Danas si naučio da
se čarobnjak služi vodom da bi se kretao.«
»Ali jesam li video?«
Gledao me je sa čudnim izrazom lica. Kružio je
očima i rekao da ću mnogo puta morati da uđem u zelenu
maglu pre no što sam budem kadar da odgovorim
na to pitanje. Vesto je usmerio razgovor u drugom pravcu
i kazao da ja u stvari nisam naučio da se za kretanje
koristim vodom, ali sam saznao da čarobnjak to
može da čini, i da mi je namerno rekao da gledam na
obalu kanala kako bih mogao da proverim svoje kretanje.
»Kretao si se veoma brzo«, reče, »išao si brzinom
kojom se kreće onaj ko poznaje tu tehniku. Jedva sam
te stizao.«
Molio sam ga da mi objasni šta se od početka dešavalo
sa mnom. Smejao se, odmahivao lagano glavom
kao da ne veruje u to što čuje.
»Uvek insistiraš da sve saznaš od početka«, reče.
»Ali početka nema; on se nalazi samo u tvojim mislima.
«
»Mislim da je početak ono kad sam seo pokraj
kanala i pušio«, rekoh.
»Ali pre nego što si pušio ja sam morao da smislim
šta ću s tobom da radim«, odvrati on. »Morao bih
ti ispričati šta sam učinio, ali ne smem, jer bi me to
odvelo do nečega drugog. Možda bi ti štošta bilo jasnije
kad ne bi razmišljao o počecima.«
»Kaži mi onda šta se zbilo kad sam sedeo na obali
i popušio lulu.«
»Mislim da si mi sam to već rekao«, odgovori kroz
smeh.
»Da li je išta od onoga što sam činio bilo važno,
don Huane?«
On sleže ramenima.
»Sledio si tačno moja uputstva i zato ti nije bilo
teško da ulaziš u maglu ni da iz nje izlaziš. Zatim si
osluškivao moj glas pa si izronio na površinu kad god
sam te zvao. To je bila vežba. Ostalo je bilo sasvim
lako. Prosto si se prepustio magli da te nosi. Ponašao
si se kao da znaš šta treba da činiš. Kad si se mnogo
udaljio, opet sam te pozvao i rekao ti da gledaš u obalu
da bi znao koliko si daleko bio. Onda sam te izvukao
napolje.«
»Hoćeš da kažeš, don Huane, da sam zaista putovao
kroz vodu?«
»Jesi. I to veoma daleko.«
»Kako daleko«?
»Ti to ne bi poverovao.«
Pokušao sam da ga namamim da mi to kaže, ali
on više nije hteo o tome da razgovara i rekao je da
to za sada mora da se ostavi na miru. Ja sam navaljivao
da mi bar nešto kaže.
»Ne volim kad ništa ne znam«, rekoh.
»Ti sam sebe dovodiš u taj položaj«, reče. »Misli
na onaj zid koji si video. Sedi ovde na asuru i nastoj
da se setiš svake pojedinosti na njemu. Onda ćeš možda
i sam otkriti koliko si daleko otišao. Ja znam samo
to da si putovao daleko. Znam po tome što sam te
s teškom mukom jedva vratio ovamo. Da ja nisam bio
pored tebe, mogao si odlutati da se nikada ne vratiš
i u tom slučaju bi od tebe ostao samo tvoj leš pored
kanala. A možda bi se i sam vratio. S tobom nikad nisam
siguran. Prema tome, sudeći po naporu koji sam
morao uložiti da bih te vratio ovamo, rekao bih kako
nema sumnje da si bio u . . .«
Ćutao je poduže, gledajući me blagonaklono.
»Pa — možda si bio čak u planinama centralnog
Meksika«, reče. »Ne znam dokle bi stigao, možda do
Los Anđelesa ili čak možda i do Brazila.«
Don Huan se sutradan vratio kući kasno po podne.
Ja sam dotle zapisao sve čega sam se mogao setiti o
svom zapažanju. Dok sam pisao, palo mi je na um da
prošetam duž kanala i u jednom i u drugom pravcu
kako bih proverio da li sam tu mogao videti bilo šta
što bi u mojoj svesti moglo izazvati sliku onog zida.
Pretpostavljao sam da sam, možda, u nekoj omamljenosti
hodao po don Huanovom nagovoru i da me je
on tada mogao navesti da obratim pažnju na neki zid
na koji smo usput naišli. Izračunao sam da smo za
ono vreme, od trenutka kad sam prvo ugledao maglu
i časa kad sam izišao iz kanala i vratio se njegovoj
kući, mogli preći najviše dve i po milje, ako me je on
zaista naterao da hodam. I zato sam išao duž obala
kanala po 3 milje u jednom i u drugom pravcu, pažljivo
motreći ne bih li uočio nešto što me je moglo
podsetiti na zid. Koliko sam mogao da vidim, voda je
lu tekla običnim kanalom za navodnjavanje. Bio je širok
4 do 5 stopa celom svojom dužinom i ja tu
nisam mogao naći ništa što bi me podsetilo na betonski
zid, ili što bi mi nametnulo takvu sliku.
Kad je don Huan kasno po podne stigao kući, prišao
sam mu želeći da mu pročitam svoje beleške. Nije
hteo da me sluša i naterao me da sednem, a sam je
seo nasuprot meni. Nije se smešio. Reklo bi se da je
razmišljao, sudeći po njegovom prodornom pogledu
koji se zadržao negde iznad horizonta.
»Držim da si sad već svestan«, reče tonom koji
je odjednom postao veoma strog, »da je sve smrtno
opasno. Voda je isto toliko smrtonosna kao i čuvar.
Ako ne budeš dobro pazio, voda će te progutati. Juče
se to zamalo nije desilo. Ali da bi neko bio uhvaćen u
klopku, treba da pristaje na to. U tome je nevolja s
tobom. Ti si spreman da se prepustiš.«
Nisam znao o čemu govori. Napao me je tako iznenada
da nisam umeo da se snađem. Pomenuo je
preko volje to da je išao u onaj klanac i da je tamo
»video« izvorskog duha, dodavši na kraju kako sam
proigrao svoje izglede da ću »videti« vodu.
»Kako?« upitah iskreno zbunjen.
»Duh je sila«, reče on, »i kao takav, odgovara samo
na snagu. Ne možeš se opuštati u njegovom prisustvu.
«
»Kad sam se ja to opustio?«
»Juče, kad si pozeleneo u vodi.«
»Nisam se opuštao. Mislio sam da je to veoma važan
trenutak i ispričao sam ti sve što mi se desilo.«
»Šta uobražavaš ko si ti da odlučuješ šta je važno
a šta nije? Ti nemaš pojma o silama s kojima barataš.
Izvorski duh postoji tamo u klancu i on ti je mogao
pomoći; u stvari on ti je i pomogao dok nisi sve zabrljao.
Sad ne znam šta će dalje s tobom biti. Podlegao
si sili izvorskog duha i sad te on može uzeti kad
god mu se prohte.«
»Jesam li pogrešio što sam gledao sebe kako zelenim?
«
»Prepustio si se. Bio si voljan da se prepustiš. To
nije bilo dobro. Rekao sam ti to već i opet ću ponoviti.
U svetu magije možeš se održati samo ako si ratnik.
Ratnik se prema svemu ponaša s poštovanjem i ne
gazi ni po čemu ako baš ne mora. Ti se juče nisi ponašao
s poštovanjem prema vodi. Inače se sasvim dobro
ponašaš. Međutim, juče si se prepustio smrti kao
prava budala. Ratnik se ne prepušta ničemu, pa čak
ni svojoj smrti. Ratnik nije pokorni partner u odnosu
na nju; neće ga ona lako uhvatiti, i ako se taj u bilo
šta upusti, budi siguran da dobro zna šta radi.«
Nisam znao šta da mu odgovorim. Don Huan je
bio bezmalo ljutit. To me uznemirilo. Don Huan se
retko tako ponašao prema meni. Rekao sam mu da
zaista nisam bio svestan da grešim. Posle nekoliko minuta
napetog ćutanja skinuo je šešir, nasmešio mi se
i rekao da treba da odem i da se njegovoj kući ne vraćam
sve dok ne osetim da sam ovladao sobom i da se
više neću bilo čemu prepuštati. Naglasio je da moram
izbegavati vodu i da 3 do 4 meseca na smem dodirnuti
svoje telo.
»Mislim da neću moći izdržati bez tuširanja«, rekoh.
Don Huan se smejao toliko da su mu suze tekle
niz obraze.
»Ne možeš bez tuširanja! Ponekad si toliko slab
da pomislim kako me zavitlavaš. Ali ovo nije šala. Čovek
ponekad zaista gubi vlast nad sobom i onda ga
lako odvuku sile njegovog života.«
Rekao sam mu da čovek apsolutno ne može uvek
da vlada sobom. On je, međutim, tvrdio da se ratniku
nikad ništa ne dešava mimo njegove volje. Ja sam na
to pomenuo nesrećne slučajeve i rekao da bi se ono
što se meni desilo u kanalu moglo smatrati nesrećnim
slučajem, pošto ja to nisam želeo niti sam, s druge
strane, bio svestan da se ne ponašam kako treba. Govorio
sam mu o raznim ljudima koje su snašle takve
nevolje da se mogu objasniti samo kao nesrećni slučajevi;
govorio sam naročito o Lukasu, tom divnom
starom Indijancu Jaki koji je bio teško povređen kad
se prevrnuo kamion koji je on vozio.
»Čini mi se da je nemogućno izbeći nesrećne slučajeve
«, rekoh. »Nema tog čoveka koji može da kontroliše
sve oko sebe.«
»Tačno«, odbrusi don Huan. »Ali sve nije neizbežan
nesrećni slučaj. Lukas ne živi kao ratnik. Da tako
živi, znao bi da čeka, kao i to šta čeka, i ne bi pijan
vozio taj kamion. Udario je u stene pored puta zato
što je bio pijan i osakatio se ni za šta.
»Život je za ratnika strateška vežba«, produži don
Huan. »Ali ti želiš da nađeš smisao života. Ratniku nije
stalo do toga. Da je Lukas živeo kao ratnik — a
imao je priliku za to kao i svi mi ostali — on bi svoj
život postavio strateški. I tada, ako već nije mogao izbeći
taj nesrećni slučaj u kome je polomio rebra, on
bi našao načina da tu nevolju otkloni, da izbegne njene
posledice, ili da se bori protiv njih. Da je Lukas ratnik,
ne bi sedeo u svojoj prljavoj kući i umirao od
gladi. Borio bi se do kraja.«
Pomenuh don Huanu drugu mogućnost, uzimajući
njega za primer, i upitah ga šta bi se desilo kad bi
njemu u nekom nesrećnom slučaju bile odsečene obe
noge.
»Ako to ne bih mogao da sprečim i ako bih izgubio
noge«, reče, »onda više ne bih mogao da budem
čovek, pa bih se pridružio onome što me čeka tu napolju.
«
On širokim pokretom ruke pokaza oko sebe.
Rekoh da me nije dobro razumeo. Hteo sam da
mu ukažem na to da niko živi ne može predvideti sve
što može proizići iz njegovih uobičajenih, svakodnevnih
postupaka.
»Ja mogu da ti kažem samo to«, reče don Huan,
»da se ratnik ne da uhvatiti; on nikada ne stoji na
drumu čekajući da ga ko premlati. Tako on svodi na
najmanju moguću meru ono što bi ga nepredviđeno
moglo snaći. To što ti nazivaš nesrećnim slučajevima
često se veoma lako može izbeći, osim kad su u pitanju
budale koje smušeno žive.«
»Ne može se stalno živeti po pravilima strategije«,
rekoh. »Zamisli da te neko čeka naoružan jakom puškom
s teleskopskim vizirom; taj bi te sasvim jasno
video na daljini od pola kilometra. Šta bi ti radio?«
Don Huan me pogleda s nevericom pa prasnu u
smeh.
»Šta bi ti radio?« ponovih.
»Kad bi me neko čekao s puškom opremljenom
teleskopom?« reče, očigledno mi se rugajući.
»Kad bi te neko čekao u zasedi, skriven da ga ne
vidiš. Ti tu ne bi ništa mogao. Ne možeš metak da
zaustaviš.«
»Ne, ne mogu. Ali još ne razumem šta hoćeš tim
da kažeš.«
»Hoću da kažem to da ti u takvoj situaciji sva
tvoja strategija ne može nimalo pomoći.«
»A, može. Ako me neko čeka s puškom i teleskopom,
ja prosto neću ići na tu stranu.«

I am a Ventrue.

Sledeći put sam pokušao da »vidim« 3. septembra 1969.
Don Huan mi je dao da popušim dve lule mešavine.
Neposredno dejstvo bilo je isto kao ono koje sam osetio
u dva prethodna pokušaja. Sećam se, kad mi je
telo bilo sasvim obamrlo, don Huan me uhvatio pod
desno pazuho i odveo do čestara koji se proteže miljama
iza njegove kuće. Ne mogu da se setim šta smo
don Huan i ja radili kad smo ušli u žbunje niti znam
koliko smo dugo hodali; u jednom trenutku videh kako
sedim na vrh jednog brdašca. Don Huan je sedeo
lovo od mene dodirujući me. Nisam osećao njegov dodir,
ali sam ga video krajičkom oka. Čini mi se da mi
je govorio, mada nisam mogao da se setim njegovih
reči. Ipak tačno znam šta mi je rekao i pored toga
što ne mogu jasno toga da se setim. Činilo mi se da
su njegove reči slične vagonima voza koji se udaljava,
a poslednja reč je ličila na četvrtasti teretni vagon.
Znam koja je bila ta poslednja reč, ali je nisam mogao
ni izgovoriti ni jasno o njoj misliti. To je bilo stanje
u kome sam bio napola budan a slika reči poput
voza bila je kao u snu.
Onda sam sasvim slabo čuo don Huana kako mi
govori.
»Sad moraš pogledati u mene«, reče okrećući moju
glavu prema sebi. To mi je kazao 3 do 4 puta.
Pogledao sam ga i odmah uočio onu svetlost koju
sam primetio već ranije u 2 maha dok sam gledao
u njegovo lice; to je bilo kretanje sa hipnotišućim dejstvom
— svetlost se talasasto kretala u određenim delovima
njegovog tela. Među njima nije bilo jasnih granica,
ali ta talasasta svetlost nije se ni u jednom trenutku
izlivala nego se kretala u okviru tih nevidljivih
granica.
Zagledao sam se u taj svetleći predmet pred sobom,
i on je odmah počeo da tamni gubeći svetlost
a iz njenih poslednjih odsjaja izroniše poznate crte
don Huanovog lica. Mora da sam tada opet usredsredio
pogled na njega; don Huanovo lice iščeze i sjaj se
pojača. Usredsredio sam pažnju na onaj deo njegovog
lica koji je morao biti njegovo levo oko. Primetio sam
da tu nema onog kretanja svetlosti. Otkrio sam nešto
za što bi se moglo reći da liči na vrcanje varnica. To
vrcanje je bilo ritmično i nešto nalik na čestice svetlosti
zaista je snažno izletalo odatle i polazilo prema
meni da bi se odmah vraćalo kao na lastiku.
Mora da je don Huan okrenuo moju glavu. Odjednom
primetih da gledam u uzoranu njivu.
»Sad gledaj preda se«, čuh gde mi don Huan govori.
Preda mnom je, na odstojanju od, možda, dve stotine
jardi, bilo jedno veliko, dugo brdo; cela njegova
padina bila je uzorana. Horizontalne brazde su bile paralelne
od podnožja sve do samog vrha brda. Zapazio
sam da u toj uzoranoj njivi ima dosta kamenja a i 3
ogromna kamena koja su remetila pravilne crte tih
brazda. Ispred mene bilo je neko žbunje od koga nisam
mogao dobro da vidim uvalu ni klanac u podnožju
brda. S tog mesta kanjon je ličio na dubok usek gde
je zeleno rastinje bilo bujnije od onoga na golom brdu.
Činilo mi se da je to zelenilo sačinjeno od drveća koje
raste u dnu klanca. Osetio sam da mi vetar duva u oči.
Postadoh smiren i sasvim spokojan. Nisu se čule ni
ptice ni insekti.
Don Huan mi se opet obrati. Bilo mi je potrebno
nekoliko trenutaka da razumem šta govori.
»Vidiš li čoveka na njivi?« pitao me nekoliko puta.
Hteo sam da mu kažem da na njivi nema nikoga,
ali nisam mogao da izgovorim te reči. Don Huan me
s leđa uhvati za glavu — mogao sam da vidim njegove
prste nad svojim obrvama i na obrazima — i prisili
me da gledam s jednog kraja njive na drugi, krećući
lagano moju glavu zdesna nalevo pa opet nazad.
»Motri dobro na sve. Tvoj život može od toga da
zavisi«, čuh kako mi jednako ponavlja.
Prisilio me je da 4 puta pređem pogledom 180°
vizuelnog horizonta pred sobom. U jednom trenutku
kad mi je okrenuo glavu sasvim ulevo, učini mi se da
primećujem kako se nešto kreće po njivi. Krajičkom
desnog oka zapazio sam za časak neko kretanje. Don
Huan poče glavu da mi okreće opet udesno i sad sam
mogao da usredsredim pogled na pooranu njivu. Ugledao
sam jednog čoveka kako ide duž brazda. Bio je
to običan čovek, u odeći meksičkih seljaka; noge su
mu bile u sandalama, nosio je svetlosive pantalone,
a preko njih košulju s dugim rukavima od nebeljenog
platna; na glavi je imao slamni šešir, a o desnom ramenu
mu je visila mrka torba o remenu.
Don Huan je morao primetiti da sam video tog
čoveka. Pitao me jednako da li taj čovek gleda u mene
i da li mi se približava. Želeo sam da mu kažem kako
se taj čovek udaljava, leđima okrenut meni, ali mogao
sam reći samo: »Ne«. Don Huan mi reče da viknem
ako se taj čovek okrene ili ako pođe prema meni, pa
će mi on okrenuti glavu da bi me zaštitio.
Nisam se ni plašio niti strepeo od komplikacija.
Hladno sam gledao u taj prizor. Onaj čovek zastade
nasred njive. Stajao je oslonjen desnom nogom na ivicu
velikog okruglog kamena, kao da vezuje sandalu.
Onda se uspravio, izvukao kanap iz torbe i vezao ga
oko svoje leve ruke. Okrenuo mi je leđa i, licem prema
vrhu brda, počeo da gleda predeo pred sobom.
Mislio sam da ga zagleda zbog toga što je glavu lagano
okretao udesno; video sam mu profil, a onda je
celim telom počeo da se okreće prema meni sve dok
nije i gledao u mene. Trgnuo je glavom, ili načinio neki
sličan pokret tako da sam sasvim pouzdano znao
da me je video. Ispružio je levu ruku upirući njom
u zemlju pred sobom, a onda je pošao prema meni
držeći ruku i dalje u tom položaju.
»On dolazi!« viknuh bez ikakve teškoće.
Don Huan mi je sigurno okrenuo glavu na drugu
stranu, jer odjednom otkrih da sad gledam u čestar.
Rekao mi je da ne zurim ni u šta nego da »lako« gledam,
prenoseći pogled s jednog predmeta na drugi.
Dodao je i to da će stati nedaleko od mene a zatim
poći prema meni, i naredio mi da tada uporno gledam
u njega dok ga ne vidim kako svetli.
Video sam don Huana kako ide ka jednom mestu
udaljenom od mene dvadesetak stopa. Koračao je tako
neverovatno brzo i lako da sam teško mogao poverovati
da je to don Huan. Okrenuo se potom licem prema
meni i zapovedio mi da gledam u njega.
Njegovo lice je svetlelo; izgledalo je kao neka mrlja
od svetlosti. Činilo se da mu se svetlost preliva
preko grudi sve do pola njegovog tela. Imao sam isti
utisak kao kad gledam u svetlost kroz poluspuštene
kapke. Njegov sjaj, činilo mi se, prvo se širio a zatim
gubio. Mora da je pošao prema meni, jer je sad svetlost
bivala sve jača i jasnija.
Rekao mi je nešto. Upinjao sam se da razumem
i više nisam video onaj sjaj, a onda ugledah don Huana
onakvog kakvog ga obično viđam; bio je samo dve
stope udaljen od mene. Seo je na zemlju, licem prema
meni.
Kad sam usredsredio pogled na njegovo lice, opet
sam primetio nejasan sjaj na njemu. Onda mi se učini
da su po njegovom licu izukrštani tanki svetlosni zraci.
To je bilo kao da neko baca na don Huanovo lice odsjaje
sićušnih ogledalaca, ali, što je svetlost bivala jača,
obrisi njegovog lica sve su se više gubili i ono opet
postade onaj bezoblični sjajni predmet. Ponovo sam
zapazio one pulsirajuće eksplozije svetlosti što su poticale
iz onog dela njegovog lica gde se moralo nalaziti
njegovo levo oko. Nisam usredsredio pažnju na to, već
sam namerno zurio negde blizu toga gde se, pretpostavljam,
nalazilo njegovo desno oko. Odmah opazih čisto,
providno jezero svetlosti. To je bila tečna svetlost.
Primetio sam da opaziti znači nešto više nego videti;
to znači i osetiti. To jezero tamne, tečne svetlosti
imalo je neobičnu dubinu. Bilo je »prijateljski naklonjeno
«, i »dobro«. Svetlost koja je odatle izbijala nije
eksplodirala nego se lagano okretala ka svojoj unutrašnjosti,
stvarajući pri tom izvanredne odraze. Ta svetlost
me dodirivala veoma prijatno i nežno, smirivala
me, i to je u meni izazivalo osećaj nečeg izvanrednog.
Video sam simetričan krug blistavih crtica svetlosti
koje su se ritmično širile po vertikalnoj ravni
jednog dela sjajne površine. Taj krug se širio sve dok
nije pokrio gotovo svu tu sjajnu površinu a zatim se
skupio i sažeo u svetlu tačku nasred blistavog jezerca.
Video sam kako se taj krug nekoliko puta širio i skupljao.
Onda namerno načinih nekoliko koraka unazad
ne skrećući pogleda tako da sam mogao da gledam sa
oba oka. Sad sam razlikovao ritam oba ta tipa svetlosnih
eksplozija. Don Huanovo levo oko slalo je svetlosne
crtice koje su faktički izbijale iz vertikalne ravni,
dok je desno emitovalo crtice koje su zračile ne izlazeći
iz svoje ravni. Ritam ta 2 oka se smenjivao;
svetlost levog oka eksplodirala je napolje dok su se
oni snopovi svetlosti koji su zračili iz desnog skupljali
i kružili prema svom središtu. Onda se svetlost desnog
oka širila i prostirala po celoj površini dok bi se ona
eksplozivna svetlost levog oka povlačila.
Don Huan me je morao još jednom okrenuti, jer
sam sad opet gledao u pooranu njivu. Čuo sam ga kad
mi je rekao da motrim na onog čoveka.
Čovek je stajao pored kamena i gledao u mene.
Nisam mogao da razaznam crte njegovog lica, jer je
ono dobrim delom bilo zaklonjeno šeširom. Ubrzo potom
on gurnu torbu pod svoju desnu ruku i stade da
se udaljava desno od mene. Otišao je gotovo do kraja
te uzorane njive, skrenuo, i pošao prema jaruzi. Onda
izgubih sposobnost koncentracije pogleda i on nestade,
a s njim i sav taj prizor. Umesto njega, tu je opet
bilo ono pustinjsko žbunje.
Ne sećam se kako sam se vratio don Huanovoj
kući, niti se sećam šta je on činio da bi me »vratio«.
Kad sam se probudio, ležao sam na svojoj asuri u don
Huanovoj sobi. On mi je prišao i pomogao da ustanem.
Bio sam ošamućen i osećao muku u stomaku.
Don Huan me hitro i spretno odvukao u žbunje pored
kuće. Tu sam povraćao, a on se smejao.
Posle toga mi je bilo bolje. Pogledao sam u časovnik;
bilo je 11 sati uveče. Vratio sam se na
spavanje i sutradan oko 1 po podne bio sam opet
onaj stari ja.
Don Huan me stalno zapitkivao kako sam. Činilo
mi se da sam rasejan. Nisam mogao ozbiljno da se
koncentrišem. Hodao sam neko vreme oko kuće, a don
Huan me je pažljivo motrio. Išao je stalno za mnom.
Učini mi se da više nemam šta da radim pa opet zaspah.
Probudio sam se kasno po podne, i bilo mi je
mnogo bolje. Videh gomilu izgnječenog lišća svud oko
sebe. U stvari, kad sam se probudio, video sam da ležim
potrbuške na gomili lišća koje je jako mirisalo.
Sećam se da sam taj miris osetio i pre nego što sam
se sasvim probudio.
Otišao sam iza kuće i našao don Huana pokraj
kanala. Kad je video da mu se približavam, pokušao
je besomučnim mahanjem da me zadrži i natera da
se vratim u kuću.
»Trči u kuću!« viknuo je.
Trkom se vratih u kuću, a ubrzo stiže i on.
»Ne idi nikada za mnom«, reče. »Ako želiš da me
vidiš, čekaj me ovde.«
Izvinio sam mu se. On mi na to reče da ne gubim
vreme u glupom izvinjavanju koje ne može da poništi
moje postupke. Kazao mi je da me s teškom mukom
vratio i da je sada kod vode intervenisao za mene.
»Moraćemo sad da rizikujemo i da te operemo
u vodi«, reče.
Uveravao sam ga da se dobro osećam. On je dugo
netremice gledao u moje oči.
»Pođi sa mnom«, pozva me. »Ja ću te spustiti u
vodu.«
»Dobro mi je«, rekoh mu. »Vidiš, pišem beleške.«
On me snažno povuče sa asure uvis.
»Ne opuštaj se!« reče. »Za tren oka opet ćeš zaspati.
Sada možda više neću moći da te vratim.«
Otrčasmo iza njegove kuće. Pre nego što smo stigli
do vode on mi je veoma dramatičnim glasom rekao
da čvrsto zažmurim i da ne otvaram oči dok mi ne
naredi. Kazao mi je da bih mogao umreti ako i za trenutak
pogledam u vodu. Vodio me za ruku i spustio
u kanal, i to mi je prvo glavu gurnuo u vodu.
Žmurio sam dok me je on satima potapao u vodu
i izvlačio iz nje. Promena koju sam osetio bila je velika.
Ma šta da je bilo loše kod mene pre no što sam
ušao u vodu bilo je tako suptilno da ja toga zaista nisam
ni bio svestan sve dok to nisam uporedio s onim
osećanjem da mi je prijatno i da sam svež koje me
obuzelo kad me don Huan gnjurao u vodu kanala.
Voda mi uđe u nos i ja počeh da kijam. Don Huan
me izvuče napolje i odvede svojoj kući, a ja sam za
sve to vreme i dalje žmurio. Naterao me je da se presvučeni
a zatim me odveo u svoju sobu, naložio mi da
sednem na asuru, podesio položaj mog tela tako da budem
okrenut u određenom pravcu, i onda mi rekao
da otvorim oči. Otvorio sam ih i tako ustuknuo pred
onim što sam video da sam morao da ga zgrabim za
nogu. Za časak sam bio užasno zbunjen. Don Huan me
čvoknu čukljevima ruke po samom temenu. To je bio
hitar udarac, ni težak ni bolan, ali me nekako porazio.
»Šta ti je? Šta si video?« upita.
Kad sam otvorio oči, opet sam ugledao onaj isti
prizor koji sam ranije gledao. Video sam istog onog
čoveka, ali ovog puta on je bio tako blizu — samo što
me nije dodirnuo. Video sam mu lice. Ono mi je odnekud
bilo poznato. Malo je samo trebalo pa da znam
ko je to. Kad me don Huan čuknuo po glavi, taj prizor
se izgubio.
Pogledah gore u don Huana. Ruka mu je bila
spremna da ponovo udari. Nasmeja se i upita me da
li bih voleo da me još jednom čvrkne. Pustih njegovu
nogu i opružih se na asuri. On mi naredi da gledam
pravo preda se da se nipošto ne okrenem prema onoj
vodi iza kuće.
Tada sam prvi put primetio da je u sobi mrkli
mrak. Za časak nisam bio siguran da su mi oči otvorene.
Dodirnuo sam ih rukama da se uverim. Pozvao
sam glasno don Huana i rekao mu da s mojim očima
nešto nije u redu; nisam video baš ništa, međutim, maločas
sam ga video spremnog da me udari. Čuo sam
ga gde se smeje iznad moje glave, udesno, a odmah
potom on upali petrolejku. Moje oči su se za nekoliko
sekundi navikle na svetlost. Sve je bilo onako kao što
je uvek i bilo: zidovi od naboja i po njima obešeno
čudno zgrčeno suvo korenje lekovitog bilja i svežnjevi
trava, krov od rogozine, petrolejka okačena o gredi.
Video sam tu sobu bezbroj puta, ali sad sam osetio
da u njoj i u meni ima nešto jedinstveno. Sada prvi
put nisam verovao u konačnu »realnost« mojih opažaja.
Naslućivao sam to i ranije i možda sam to ponekad
suviše intelektualno tumačio, ali još nikada nisam
bio tako blizu ozbiljne sumnje. Ovog puta, međutim,
nisam verovao da je ta soba »stvarna« i za trenutak
sam imao čudan utisak da je i to prizor koji će nestati
ako me don Huan čvrkne po temenu.
Zadrhtah iako mi nije bilo hladno. Kičmom su mi
prolazili trnci. Glava mi je bila teška, naročito u onom
delu iznad samog vrata.
Požalio sam mu se da mi nije dobro i ispričao
šta sam video. On mi se smejao i rekao da je bedno
prepustiti se strahu.
»Uplašen si iako se u stvari ne bojiš«, reče. »Video
si saveznika kako te gleda, vrlo važno! Čekaj dok se
s njim nađeš licem u lice pa onda napuni gaće.«
Naredio mi je da ustanem i odem do svojih kola,
ne okrećući se prema vodi, i da tamo čekam dok on
donese konopac i lopatu. Vozio sam po njegovom nalogu
do mesta na kome smo našli jedan panj. Kopali
smo po mraku s namerom da ga izvadimo iz zemlje.
Satima sam veoma naporno radio. Nismo izvadili panj,
ali ja sam se mnogo bolje osećao. Vratili smo se njegovoj
kući, povečerali, i sve je opet bilo savršeno
»stvarno« i obično.
»Šta je to sa mnom bilo?« upitah ga. »Šta sam
juče radio?«
»Popušio si mene, a onda i saveznika«, odgovori
on.
»Kako, molim?«
Don Huan se nasme ja pa reče kako ću sad od
njega tražiti da mi ispriča sve od samog početka.
»Popušio si mene«, ponovi. »Zurio si u moje lice,
u moje oči. Video si svetlosti koje označavaju ljudsko
lice. Ja sam čarobnjak i ti si to video u mojim očima.
Ali to ipak nisi znao, jer ti se sada to desilo prvi put.
Oči ljudi nisu sve iste. To ćeš uskoro otkriti. A onda
si popušio saveznika.«
»Misliš na onog čoveka na njivi?«
»Taj koji te je pozvao nije bio čovek, nego saveznik.
«
»Kuda smo išli? Gde smo bili kad sam video tog
čoveka, hoću da kažem saveznika?«
Don Huan pokretom brade pokaza na prostor pred
svojom kućom i reče da me je odveo na vrh jednog
brežuljka. Rekao sam mu da prizor koji sam video
nema nikakve veze s pustinjskim cestarom oko njegove
kuće, a on odgovori da saveznik koji me je »zvao«
nije iz ovog kraja.
»Odakle je on?«
»Uskoro ću te tamo odvesti.«
»Šta znači to što sam video?«
»Učio si da vidiš i to je sve, ali sad ćeš ostati bez
gaća zato što se opuštaš; prepustio si se svom strahu.
Možda bi dobro bilo da mi sad opišeš sve što si video.«
Kad sam počeo da mu opisujem kako mi je izgledalo
njegovo lice, prekinuo me je rekavši da to uopšte
nije važno. Kazao sam mu da sam ga bezmalo video
kao »sjajno jaje«. Odgovorio mi je da to »bezmalo«
nije dovoljno i da će mi biti potrebno još mnogo i vremena
i truda dok ne dođem do toga da vidim.
Zanimao ga je prizor s uzoranom njivom, a uz to
i svaki detalj koga sam se mogao setiti u vezi s onim
čovekom.
»Taj te je saveznik zvao«, reče. »Okrenuo sam ti
glavu kad ti je on prilazio ne zato što bi te ugrožavao
nego zato što je bolje da čekaš. Ne žuriš nikuda. Ratnik
nikada nije ni dokon ni u žurbi. Sresti se nepripremljen
sa saveznikom isto je što i lava napasti prdežom.
«
Svidela mi se ta metafora. Obojica smo se slatko
smejali.
»Šta bi se desilo da mi nisi okrenuo glavu?«
»Morao bi sam da je okreneš.«
»A da je nisam okrenuo?«
»Saveznik bi došao do tebe i smrtno bi te uplašio.
Da si bio sam, mogao te i ubiti. Ne treba da budeš
sam u planini ili pustinji dok ne budeš umeo da se
odbraniš. Tu te saveznik može uhvatiti, ako si sam,
i iskidati na paramparčad.«
»Šta znači ono što je on radio?«
»To što te pogledao znači da ti je poželeo dobrodošlicu.
Pokazao ti je da ti je potreban ,duholovac’ i
torbica, ali ne iz ovog kraja; njegova torba je iz drugog
kraja ove zemlje. Ti ne možeš da napreduješ zato
što su pred tobom 3 prepreke — to je ono veliko kamenje.
I sasvim je izvesno da ćeš najbolju moć steći
u kanjonima i jarugama; saveznik ti je prstom pokazao
u jarugu. Ostalo u tom prizoru bilo je tu samo
zato da ti pomogne da nađeš baš to mesto gde on prebiva.
Znam gde je to mesto. Odvešću te tamo uskoro.«
»Hoćeš da kažeš kako zaista postoji taj predeo
koji sam video?«
»Naravno.«
»Gde?«
»To ti ne mogu reći.«
»Kako ćeš ga naći?«
»Ni to ti ne mogu reći, i to ne zato što ne želim
nego prosto zato što to ne bih umeo da ti objasnim.«
Želeo sam da saznam šta znači i to što sam video
isti prizor kad sam bio u njegovoj sobi. Don Huan se
nasmejao i imitirao me kako se držim za njegovu nogu.
»To je bila ponovna potvrda da te saveznik traži«,
rekao je. »Želeo je da bude siguran da ti ili ja znamo
kako te on pozdravlja dobrodošlicom.«
»A šta je s onim licem koje sam video?«
»To ti je lice poznato zato što ga zaista i znaš.
Video si ga već ranije. Možda je to lice tvoje smrti.
Uplašio si se, ali to je bilo zato što si bio nemaran.
On te je čekao, a kad se pojavio, ti si podlegao strahu.
Ja sam srećom bio tu i udario te, inače bi se on okrenuo
protiv tebe, a tako bi ti i trebalo. Da bi se susreo
sa saveznikom, čovek mora da bude besprekoran ratnik,
inače se saveznik može okrenuti protiv njega i uništiti
ga.«
Don Huan me nagovorio da ne putujem sutradan u
Los Anđeles. Izgleda da je smatrao kako se još nisam
sasvim oporavio. Insistirao je na tome da sedim u njegovoj
sobi, licem prema jugoistoku, kako bih sačuvao
snagu. Seo je levo od mene, pružio mi beležnicu i rekao
da sam ga ovog puta priklještio, jer mora ne samo
da ostane sa mnom nego i da mi govori.
»U suton te moram opet odvesti do vode«, reče.
»Još nisi čvrst i ne bi smeo čitav dan da budeš sam.
Praviću ti društvo celo pre podne, i posle podne ćeš
već biti u boljoj formi.«
Njegova briga za mene prilično me uplašila.
»Šta to kod mene nije u redu?«
»Napipao si saveznika.«
»Šta hoćeš tim da kažeš?«
»Danas ne smemo govoriti o saveznicima. Razgovarajmo
o nečemu drugom.«
Ja zaista nisam želeo ni o čemu da razgovaram.
Obuzela me neka zebnja i nemir. Ali don Huanu je ta
situacija, izgleda, bila veoma smešna, jer se smejao
sve dok mu suze nisu potekle.
»Nemoj mi reći da u vreme kad treba da govoriš
ne možeš da smisliš šta bi kazao«, reče s mangupskim
sjajem u očima.
Njegovo raspoloženje delovalo je na mene veoma
umirujuće.
U tom trenutku jedina tema koja me zanimala bio
je saveznik. Njegovo lice bilo mi je toliko poznato, a
ipak ne bih rekao da sam ga poznavao ili video ikada
ranije. To je bilo nešto drugo. Kad god sam počinjao
da mislim na njegovo lice, u glavu bi mi silovito navrle
druge misli kao da neki deo mene zna tu tajnu
ali ne dopušta da joj se približi ostatak mene. Utisak
da mi je saveznikovo lice poznato bio je toliko jeziv
da me doveo u stanje morbidne melanholije. Don Huan
je rekao da je to možda bilo lice moje smrti. Verovatno
su me te njegove reči porazile. Žarko sam želeo
da ga zamolim da mi kaže nešto više o tome, ali mi
se činilo da me don Huan drži na nekom odstojanju.
Duboko sam uzdahnuo 2 do 3 puta pa bez uvijanja
upitao:
»Šta je smrt, don Huane?«
»Ne znam«, odgovori on s osmehom.
»Mislim, kako bi opisao smrt? Meni je stalo do
tvog mišljenja. Čini mi se da svako ima neko svoje
određeno mišljenje o smrti.«
»Ne znam o čemu govoriš.«
U prtljažniku automobila imao sam Tibetansku
knjigu mrtvih. Palo mi je na um da je iskoristim za
temu našeg razgovora pošto se u njoj govori o smrti.
Rekoh mu da ću mu čitati tu knjigu i htedoh da ustanem,
ali mi on reče da sedim pa ode sam po nju.
»Jutro nije pogodno vreme za čarobnjake«, reče
objašnjavajući mi zašto moram da ostanem na miru.
»Suviše si slab da bi izišao iz moje sobe. Ovde si zaštićen.
Kad bi sad nekuda pošao, mogla bi te snaći
užasna nesreća. Neki saveznik bi te mogao ubiti na
drumu ili u čestaru, a kasnije, kad bi ljudi našli tvoj
leš, rekli bi da si umro tajanstvenom smrću ili da je
posredi nesrećan slučaj.«
Nisam bio ni u položaju ni u raspoloženju koji bi
mi dopustili da osporavam njegove odluke, pa zato gotovo
celo pre podne ostadoh u sobi čitajući i objašnjavajući
mu neke delove tibetanske knjige. On je pažljivo
slušao i nije me uopšte prekidao. Dvaput sam morao
da prekinem za kraće vreme dok je on donosio
vodu i jelo, ali čim bismo s tim završili, tražio je da
čitam dalje. Činilo mi se da ga to veoma zanima.
Kad sam završio, pogledao me je.
»Ne razumem zašto ti ljudi govore o smrti kao da
je ona slična životu«, reče tiho.
»Možda oni to tako shvataju. Misliš li da Tibetanci
vide?«
»Ne bih rekao. Kad čovek nauči da vidi, onda ništa
nije važnije od bilo čega drugog. Baš ništa. Kad bi Tibetanci
mogli da vide, smesta bi uvideli da više ništa
nije isto. Kad jednom progledamo i vidimo, ništa nam
više nije poznato; ništa ne ostaje onakvo kakvo smo
poznavali kad još nismo videli.«
»Don Huane, možda svi ne vide isto?«
»To je istina. Ne vide svi isto. Ali to ipak ne znači
da preovlađuje ono što označava život. Kad čovek nauči
da vidi, više ništa nije isto.«
»Tibetanci očigledno misle da je smrt kao život.
A šta ti misliš — kakva je smrt?« upitah.
»Mislim da smrt ne liči ni na šta i držim da Tibetanci
tu govore o nečemu drugom. U svakom slučaju,
tu ne govore o smrti.«
»Pa šta misliš, o čemu onda govore?«
»Možda mi ti to možeš reći. Ti si taj koji čita.«
Zaustih da kažem još nešto ali on poče da se smeje.
»Možda Tibetanci zaista vide«, produži don Huan,
»i ako je tako, onda su morali shvatiti da to što vide
nema nikakvog smisla pa su napisali kojekakve gluposti
zato što je za njih sve isto; u tom slučaju, to
što su napisali i nisu nikakve gluposti.«
»Meni u stvari nije stalo do toga šta Tibetanci kažu
«, rekoh, »ali mi je i te kako stalo do toga šta ti imaš
da mi kažeš. Voleo bih da čujem šta misliš o smrti.«
Zurio je u mene za trenutak, a onda se zakikotao.
Otvori širom oči i podiže obrve u komičnom izrazu
iznenađenja.
»Smrt je zavojica«, reče. »Smrt je lice saveznika;
smrt je sjajni oblak na horizontu; smrt je Meskalitov
šapat u tvojim ušima; smrt su bezuba čuvarova usta;
smrt je Henaro kad sedi na glavi; smrt sam ja kad
govorim; smrt si ti i tvoja beležnica; smrt nije ništa.
Ništa! Ona je ovde a ipak je nema.«
Don Huan se nasmeja od srca. Njegov smeh je
bio kao pesma, imao je neki igrački ritam.
»Ne shvataš, a?« reče on. »Ne mogu ti reći šta je
smrt. Ali možda bih ti nešto mogao reći o tvojoj smrti.
Ne može se sasvim pouzdano znati kakva će ona biti,
ali mogao bih ti reći kakva će možda biti.«
Tada se uplaših pa mu rekoh da želim da znam
samo to kako smrt njemu izgleda; naglašavao sam da
me njegovo mišljenje o smrti zanima uopšte, ali da
ne želim ništa da znam ni o čijoj smrti, a ponajmanje
o svojoj.
»Ja o smrti mogu da govorim samo u vezi s ličnostima
«, odgovori on. »Želeo si da ti govorim o tvojoj
smrti. Dobro! Onda nemoj da se plašiš da čuješ nešto
o njoj.«
Priznao sam da sam suviše nervozan da bih mogao
o njoj da razgovaram. Rekao sam mu da sam želeo da
govorimo o smrti uopšte, kao onda kad mi je pričao
o smrti svog sina Eulalija, kad je kazao da se život
i smrt mešaju kao magla od kristala.
»Kazao sam ti da se život mog sina širio kad je
on kao ličnost umirao«, reče. »Nisam govorio o smrti
uopšte, nego o smrti svog sina. Smrt, bez obzira na to
šta je ona, dovela je do toga da se njegov život širio
izvan njega.«
Želeo sam zaista da razgovor usmerim dalje od pojedinosti,
pa sam mu spomenuo kako sam čitao iskaze
ljudi koji su bili mrtvi po nekoliko minuta, a onda uz
stručnu lekarsku pomoć vraćeni u život. U svim tim
slučajevima o kojima sam čitao, ti ljudi su po oživljavanju
izjavili da ne mogu da se sete ničega; kada su
umirali, osetili su samo da se sve oko njih zatamnjuje.
»To je sasvim razumljivo«, reče on. »Smrt ima dve
faze. Prva je zatamnjenje. To je besmislena faza, veoma
slična prvom, početnom dejstvu Meskalita u kome
čovek oseća neku lakoću zbog koje je srećan, potpun
i sve na svetu čini mu se skladno. Ali to je samo plitko
stanje; ono se brzo gubi i čovek ulazi u drugu, novu
oblast — oblast oporosti i moći. Ta druga faza je pravi
susret s Meskalitom. Smrt je veoma slična tome. Prva
faza je plitko zatamnjenje. Ali druga je ona prava u
kojoj se čovek susreće sa smrću; to je kratak tren,
posle onog početnog zatamnjenja, i tada otkrivamo da
smo, nekako, opet ono što smo bili. Tek tada nas smrt
udari s nemim besom i silinom sve dok nam život sasvim
ne rastoči.«
»Kako možeš biti siguran da govoriš o smrti?«
»Imam svog saveznika. Dimčić mi je sasvim jasno
i nedvosmisleno pokazao moju rođenu smrt. Zato i mogu
da govorim samo o smrti ove ili one ličnosti.«
Don Huanove reči izazvale su u meni duboku zebnju,
privlačeći i odbijajući me istovremeno. Činilo mi
se da će mi otvoreno, s uobičajenim pojedinostima pričati
o mojoj smrti i da će mi reći kad i kako ću umreti.
I sama pomisao na to bacala me u očajanje, a u
isti mah je izazivala moju radoznalost. Naravno, mogao
sam ga zamoliti da mi opiše svoju smrt, ali smatrao
sam da to ne bi bilo lepo pa sam tu misao odmah odbacio.
Izgleda da je don Huan uživao u mojoj nedoumici.
Sav se grčio od smeha.
»Da li bi želeo da čuješ kakva će biti tvoja smrt?«
upita me s detinjastom radošću na licu.
Njegovo nestašno zadirkivan je delovalo je umirujuće
na mene. Od toga se moja zebnja gotovo sasvim
raspršila.
»Dobro, de, kaži mi«, odgovorih, ali me glas izdade.
On se nasmeja na sav glas. Držao se za trbuh, prevalio
na pod postrance i ponavljao podrugljivo: »Dobro,
de, kaži mi«, imitirajući moj glas. Onda se uspravi
i sede, tobože ukočeno, pa reče drhtavim glasom:
»Drugi stupanj tvoje smrti biće po svoj prilici ovakav.«
Njegove oči posmatrale su me, činilo mi se, s iskrenom
radoznalošću. Nasmejao sam se. Jasno sam
shvatio da se jedino šalom može ublažiti pomisao na
nečiju smrt.
»Ti mnogo voziš«, produži on, »pa ćeš se, možda,
u jednom trenutku opet naći za volanom. To će biti
veoma brz osećaj tako da nećeš imati vremena da o
njemu razmisliš. Odjednom ćeš, recimo, uhvatiti sebe
kako voziš kao i toliko hiljada puta pre toga. Ali, pre
nego što stigneš bilo šta da se upitaš, primetićeš neku
čudnu formaciju pred svojim vetrobranom. Ako bi je
bolje zagledao, video bi da je to oblak sličan kakvoj
sjajnoj zavojici. Ličiće, recimo, na lice koje se nalazi
nasred neba, tačno pred tobom. Dok ga budeš posmatrao,
videćeš da će se ono povlačiti sve dok ne postane
samo sjajna tačka u daljini, a zatim ćeš primetiti da
opet počinje da ti se približava; kretaće se sve brže
i brže, a onda će za tren oka tresnuti o tvoj vetrobran.
Ti si snažan; siguran sam da će smrt morati da te opauči
2 do 3 puta da bi te dokusurila.
»Tada ćeš već znati gde si i šta se s tobom zbiva;
ono lice će se opet vratiti i zauzeti svoje mesto na horizontu,
a onda će ponovo velikom brzinom nasrnuti
i tresnuti te. To će lice ući u tebe i ti ćeš tada znati
da je to sve vreme bilo lice saveznika, ili moje kad ti
govorim, a možda i tvoje rođeno kad pišeš. Smrt za
sve to vreme nije bila ništa. Ništa. Bila je jedna od
bezbroj tačkica, zagubljena među listovima tvoje beležnice.
Ali orna će ipak s neobuzdanom silinom ući u tebe
i prisiliće te da se širiš; spljoštiće te i rastegnuti
preko neba i zemlje pa čak dalje i od toga. A ti ćeš
biti nalik na maglu od sićušnih kristala koja se udaljava
i odlazi sve dalje i dalje.«
Njegov opis moje smrti veoma me impresionirao.
Očekivao sam da ću čuti nešto drugo. Dugo nisam mogao
ništa da kažem.
»Smrt ulazi kroz stomak«, produži on. »Tačno kroz
pukotinu volje. To je najvažniji i najosetljiviji deo kod
čoveka. To je onaj deo u kome se nalazi volja, a takođe
i deo tela kroz koji svi mi umiremo. Znam to
zato što me moj saveznik vodio do tog stupnja. Čarobnjak
štimuje svoju volju na taj način što dopušta da
ga smrt savlada, ali kad se spljošti i počne da se širi,
njegova nepogrešiva volja stupa u dejstvo i on opet
skupi maglu u jednu osobu.«
Don Huan sad načini čudan pokret. Otvori ruke,
raširivši prste, kao dve lepeze, podiže ih do visine lakata
pa ih okrenu tako da je palčevima dodirivao svoje
slabine, a onda ih lagano sastavi nasred svog tela, iznad
samog pupka. Tu ostadoše neko vreme. Njegove
mišice su drhtale od napora. Onda je podigao ruke uvis
dok vrhovima trećih prstiju nije dodirnuo čelo, a zatim
ih opet vratio u isti položaj na sredinu svog trbuha.
To su bili veoma upečatljivi pokreti. Don Huan ih
je izveo s takvom snagom i lepotom da sam bio ushićen.
»Volja drži čarobnjaka na okupu«, reče, »ali kako
s godinama biva sve slabiji, i njegova volja vene, pa
neminovno nastupi trenutak kad on više ne može da
zapoveda svojoj volji. Tada više nema čim da se odupre
nemoj sili svoje smrti, i njegov se život izjednačuje
sa životom svih drugih ljudi, pa se onda magla
širi izvan međa njegovog života.«
Don Huan me gledao netremice i zatim je ustao.
Ja sam drhtao.
»Možeš sada da ideš u čestar«, reče. »Prošlo je
podne.«
Bilo mi je potrebno da tamo odem, ali nisam se
usudio. Rekao bih da sam bio nervozan pre nego uplašen.
Ali saveznika se više nisam bojao.
Don Huan reče da nije važno kako se osećam sve
dok sam »čvrst«. Uveravao me je da sam u odličnoj
formi i da slobodno mogu da odem u čestar, pod uslovom
da se ne približavam vodi.
»To je nešto drugo«, reče. »Ja te moram još jednom
oprati, zato vodi ne prilazi.«
Docnije, po podne, zaželeo je da ga odvezem u obližnji
grad. Rekao sam mu da će mi vožnja dobro doći,
zato što sam još ošamućen; za mene je bila jeziva pomisao
da se čarobnjak zaista igra svojom smrću.
»Težak je teret biti čarobnjak«, reče umirujući me.
»Rekao sam ti već da je mnogo bolje da čovek nauči
da vidi. Onaj ko vidi je sve; čarobnjak je bedan u poređenju
s njim.«
»Šta je magija, don Huane?«
Gledao me je dugo gotovo neprimetno odmahujući
glavom.
»Magija je to kad usmeriš svoju volju na ključni
zglob nečega«, odgovori. »Magija je mešanje u nešto
drugo. Čarobnjak traži i nalazi ključni zglob svega na
što želi da utiče, a onda svoju volju usmerava na njega.
Čarobnjak ne mora da vidi da bi bio čarobnjak; on
samo mora da zna kako treba da se služi svojom voljom.
«
Zamolio sam ga da mi objasni šta podrazumeva
pod ključnim zglobom. Razmišljao je neko vreme, a
onda rekao da zna šta su moja kola.
»To je očigledno motor«, rekoh.
»Hoću da kažem da su tvoja kola svećice. To je
za mene ključni zglob. Mogu na njih da usmerim svoju
volju i tvoja kola onda neće funkcionisati.«
Don Huan uđe u moja kola i sede. Dade mi znak
da i ja uđem smeštajući se pri tom udobno na sedištu.
»Gledaj dobro šta ću sad raditi«, reče. »Ja sam gavran
pa ću prvo da rastreseni perje.«
Protresao je drhtanjem ćelo telo. Njegovi pokreti
su me podsećali na vrapca kad kvasi perje u bari. Spustio
je glavu kao ptica kad spušta kljun u vodu.
»Ovo mi zaista prija«, reče, pa se nasmeja.
Njegov smeh je bio čudan. Delovao je omamljujuće
na mene. Setio sam se da sam ga već mnogo puta
čuo da se tako smeje. Možda to do sada nisam dovoljno
jasno zapazio zato što se nikada nije tako dugo
smejao preda mnom.
»Gavran zatim razmrda vrat«, reče, pa poče da izvija
vrat i da trlja obraze o ramena. »Posle toga gleda
u svet jednim okom, pa onda drugim.«
Glava mu se zatresla kad je navodno prestao da
gleda svet jednim okom i prebacio vid u drugo. Njegov
smeh bio je sad piskaviji. Imao sam glup utisak da će
se on tu pred mojim očima pretvoriti u gavrana. Hteo
sam tu misao da odagnam smehom, ali bio sam gotovo
sasvim oduzet. Stvarno sam osećao kako me sa svih
strana obavija neka sila. Nisam bio ni uplašen, ni ošamućen,
niti pospan. Koliko sam mogao da prosudim,
moja čula nisu bila nimalo oštećena.
»Upali sad motor«, reče don Huan.
Okrenuo sam ključ i automatski spustio nogu na
papučicu za gas. Pokretač poče da vergla, ali se motor
ne upali. Don Huanov smeh bio je tiho, ritmično kokodakanje.
Pokušah opet, pa opet. Proveo sam možda
desetak minuta uzalud pokušavajući da uključim motor.
Don Huan je stalno kokodakao. Onda digoh ruke
od toga i zavalih se na sedištu, teške glave.
On prestade da se smeje pa me dobro zagleda, i ja
sam tada »znao« da me njegov smeh doveo u nekakav
trans sličan hipnozi. Iako sam bio potpuno svestan
svega što se zbivalo, osećao sam da nisam sasvim onaj
uobičajeni ja. Dok sam uzalud pokušavao da pokrenem
motor, bio sam veoma krotak, gotovo obamro.
Imao sam utisak da don Huan nešto čini ne samo s
mojim kolima nego i sa mnom. Kad je prestao da se
kikoće, bio sam siguran da su njegove čini prošle pa
sam impulzivno opet uključio starter. Bio sam potpuno
uveren da me don Huan hipnotisao svojim smehom
i naveo da poverujem kako ne mogu da pokrenem motor.
Krajičkom oka video sam kako me radoznalo posmatra
dok sam okretao ključ i besno pritiskao papučicu
za gas.
Don Huan me blago potapša rekavši da ću od gneva
opet postati »čvrst« pa da onda možda neće morati
da me pere vodom. Što moj bes bude više rastao, to
ču se brže povratiti od svog susreta sa saveznikom.
»Ne ustručavaj se«, čuh gde mi don Huan kaže.
»Udari kola slobodno.«
Zaori se njegov prirodni, uobičajeni smeh, i ja se
osetih smešan i pokunjeno se i sam nasmejah.
Malo kasnije don Huan reče da je oslobodio kola.
Motor se pokrenuo!

k12

28. septembar 1969.
Don Huanova kuća delovala je nekako sablasno. U
prvi mah sam pomislio da se on skriva negde oko kuće
zato što želi da me uplaši. Dozivao sam ga, a onda skupio
hrabrost i ušao u kuću. Don Huan nije tu bio. Dve
kese namirnica koje sam doneo ostavih na gomilu drva
pa sedoh da ga čekam, kao i toliko puta pre toga.
Ali posle tolikih godina druženja s don Huanom sad
sam se prvi put plašio da ostanem sam u njegovoj kući.
Osećao sam nečije prisustvo, kao da se tu sa mnom
nalazi neko nevidljiv. Setio sam se tada da sam pre više
godina imao isto ovakvo neodređeno osećanje da se
nešto nepoznato šunja oko mene kad sam sam. Skočih
na noge pa istrčah napolje.
Došao sam da kažem don Huanu kako je kumulativno
dejstvo mojih pokušaja da »vidim« počelo da ostavlja
traga na meni. Nelagodno sam se osećao; nejasno
sam se plašio bez ikakvog određenog razloga; zamarao
sam se bez ikakvog prethodnog napora. Onda me
moja reakcija na činjenicu da sam sam u don Huanovoj
kući navela na to da se sasvim jasno setim kako je
počeo i rastao taj strah u meni.
Taj strah se pojavio pre više godina, kad me don Huan
prisilio na veoma čudan susret s jednom vešticom, ženom
koju je nazivao »La Katalina«. To je počelo 23. novembra
1961, kad sam ga našao gde u kući leži sa
iščašenim zglobom. Objasnio mi je da ima neprijatelja,
vešticu koja može da se pretvori u kosa; ona je
pokušala da ga ubije.
»Čim opet prohodam, pokazaću ti tu ženu«, reče
don Huan. »Moraš znati ko je ona.«
»Zašto ona želi da te ubije?«
On nestrpljivo sleže ramenima i ne htede više ništa
da mi kaže.
Posle 10 dana opet sam ga posetio i zatekao sasvim
zdrava. Okretao je nožni zglob ulevo i udesno pokazujući
mi kako je sad dobro. Svoje brzo ozdravljenje
pripisivao je kalupu koji je sam načinio.
»Dobro je što si došao«, reče. »Danas ću te povesti
na jedan kratak put.«
Rekao mi je zatim da ga vozim u jedan pust kraj.
Stali smo tu; don Huan ispruži noge i smesti se udobno
na sedištu kao da će malo da odrema. Rekao mi je
da se i ja opustim i da budem sasvim miran; dodade
da do mraka moramo da budemo što je moguće više
neupadljivi jer je kasno po podne veoma opasno vreme
za posao koji nam predstoji.
»A kakav nam to posao predstoji?« upitah.
»Došli smo ovamo da uhvatimo La Katalinu«, odgovori
on.
Kad se već bilo dobro smrklo, izišli smo iz kola i
veoma lagano i nečujno otišli u pustinjski čestar.
S mesta na kome smo zastali mogao sam da razaznam
crne obrise brda levo i desno od nas. Nalazili smo
se u ravnom, dosta širokom kanjonu. Don Huan mi je
dao podrobna uputstva o tome kako da ostanem gotovo
prilepljen uz taj cestar i učio me kako da sedim na
»bdenju«, kako je on to nazvao. Kazao mi je da desnu
nogu podvijem pod svoju levu butinu, a da levu nogu
držim kao da čučim. Objasnio mi je da ta podvijena
noga treba da mi posluži kao opruga da bih mogao veoma
hitro da ustanem, ako bude potrebno. Onda mi zapovedi
da sednem okrenut prema zapadu, jer se kuća
te žene nalazila u tom pravcu. On je seo desno od mene
i prišapnuo mi da usredsredim pogled na zemlju, motreći,
ili tačnije, čekajući na talas povetarca pod kojim
će se žbunje lako poviti. Kad god bi povetarac dodirnuo
žbunje u koje sam zurio, trebalo je da vidim vešticu u
svom njenom »veličanstvenom, opakom sjaju«. Don Huan
je doslovno tako rekao. Kad sam ga zamolio da mi
to pobliže objasni, odgovorio je da treba da pogledam
uvis čim primetim to talasanje pa ću to i sam videti,
jer je »veštica u letu« tako jedinstven prizor da se reima
ne da iskazati.
Povetarac je stalno duvao i meni se mnogo puta učinilo
da sam primetio talasanje u žbunju. Svaki put sam
pogledao gore, spreman da doživim nešto van ovoga
sveta, ali ništa nisam video. Kad god je vetar povijao
žbunje, don Huan bi snažno udarao nogom o zemlju
i okretao se mašući rukama kao bičevima. Njegovi pokreti
bili su neobično snažni.
Pošto je propalo nekoliko mojih pokušaja da vidim
vešticu »u letu«, bio sam uveren da neću doživeti
ništa vanzemaljsko, ali don Huanovo ispoljavanje »moći
« bilo je tako izvanredno da nisam imao ništa protiv
toga da tu provedem celu noć.
U cik zore don Huan sede pored mene. Izgledao je
potpuno iscrpljen. Kretao se s teškom mukom. Legao
je na leđa i promrmljao kako mu nije pošlo za rukom
da »probode onu ženu«. Te reči su me veoma zainteresovale;
ponovio ih je nekoliko puta, a glas mu je svaki
put zvučao sve potištenije, sve očajnije. Obuzela me neobična
strepnja. Videh da svoja osećanja mogu sasvim
lako da ulijem u don Huanovo raspoloženje.
Tokom nekoliko meseci don Huan nije ni jednom
jedinom reči pomenuo ni taj događaj ni tu ženu. Mislio
sam da je zaboravio na to, ili da je našao neko rešenje
za taj problem. Međutim, jednog dana sam ga zatekao
veoma uzbuđena i on mi je rekao, na način koji je potpuno
odudarao od njegove urođene smirenosti, da je
»kos« stajao pred njim prošle noći, bezmalo ga dodirujući,
a da se on nije čak ni probudio. Ta žena je bila
toliko lukava da nije ni osetio da je ona tu. Probudio
se, kaže, srećom iznenada, u pravom trenutku da zametne
ljuti boj za sopstveni život. Don Huanov glas je bio
dirljiv, gotovo patetičan. Obuze me silno sažaljenje i
briga za njega.
Tamnim i dramatičnim glasom tvrdio je opet da ne
može nikako da je zaustavi i da će onaj dan kad ona
ponovo dođe biti njegov poslednji dan na ovom svetu.
Ražalostio sam se i malo je trebalo pa da zaplačem. Čini
se da je don Huan primetio da sam iskreno zabrinut
za njega i nasmejao se, rekao bih, hrabro. Potapšao me
po leđima i rekao da ne brinem za njega; nije on još
izgubljen, jer raspolaže još jednim adutom.
»Ratnik živi strateški«, reče s osmehom. »Ratnik
nikada ne nosi teret kojim ne može da rukuje.«
Don Huanov osmeh rasterao je moje turobne zle
slutnje. Odjednom se osetih razdragan i obojica se nasmejasmo.
On me pomilova po glavi.
»Znaš, od svega na ovom svetu ti si moj poslednji
adut«, reče iznenada gledajući me pravo u oči.
»Molim?«
»Ti si mi adut u borbi s tom vešticom.«
Nisam razumeo šta želi tim da kaže i on mi je objasnio
da me ta žena ne poznaje i da ću moći lako da
je »probodem«, ako samo budem postupao po njegovim
uputstvima.
»Kako to misliš da je ,probodem’?«
»Ne možeš je ubiti, ali možeš da je probušiš kao
balon. Ako to učiniš, ona će me ostaviti na miru. Ali ne
misli sada na to. Reći ću ti šta treba da činiš kad dođe
vreme za to.«
Prošlo je nekoliko meseci. Zaboravio sam taj događaj
i iznenadio se kad sam jednog dana stigao do njegove
kuće; don Huan je istrčao iz nje i nije mi dopustio
da iziđem iz automobila.
»Moraš odmah da odeš«, šaptao mi je sa zastrašujućim
uzbuđenjem u glasu. »Dobro me slušaj. Kupi lovačku
pušku, ili bilo koju drugu kako god znaš i umeš;
nemoj mi doneti svoju pušku, razumeš? Nabavi bilo
koju, samo ne svoju, i odmah je donesi ovamo.«
»Šta će ti lovačka puška?«
Idi sad!«
Vratio sam se s lovačkom puškom. Nisam imao dovoljno
novca da kupim novu, ali jedan prijatelj mi je
pozajmio svoju staru pušku. Don Huan je nije ni pogledao;
objasnio mi je kroz smeh da je bio onako užurban
sa mnom zato što je kos bio na kućnom krovu, i što on
nije želeo da me ta veštica vidi.
»Kad sam video kosa na krovu, palo mi je na um
da bi mogao da doneseš lovačku pušku i da je njom
prostreliš«, reče don Huan energično. »Ne želim da se
tebi bilo šta desi, i zato sam ti predložio da kupiš ili na
bilo koj drugi način nabaviš pušku. Znaš, tu pušku moraš
uništiti čim obaviš zadatak.«
»O kakvom mi to zadatku govoriš?«
»Moraš pokušati da tu ženu prostreliš lovačkom
puškom.«
Naterao me da očistim pušku trljajući je svežim
lišćem i stabljikama neke biljke naročitog mirisa. On
je istrljao dva metka i stavio ih u cevi. Onda mi je naložio
da se sakrijem negde pred njegovom kućom, da tu
čekam dok se kos ne spusti na krov i da onda pažljivo
nanišanim i opalim iz dvocevke. Iznenađenje će, pre nego
meci, prostreliti tu ženu, i ako budem moćan i odlučan,
mogao bih je naterati da don Huana ostavi na miru.
Zato moram precizno da gađam, a i moja odluka da
je prostrelim mora biti isto tako čvrsta.
»Moraš viknuti u trenutku kad budeš pucao«, reče.
»To mora biti moćan i prodoran uzvik.«
Posle toga nabacao je na gomilu svežnjeve bambusovih
prutova i drugog granja, desetak stopa od svoje
ramade. Naredio mi je da se naslonim na tu gomilu
granja, što sam i učinio, i taj polusedeći položaj mi je
bio prijatan. Leđima sam se naslonio na granje i mogao
dve duboke rupe šiljatom gvozdenom šipkom, žabo u
sam dobro da vidim krov pred sobom.
Don Huan reče da je rano i da se veštica neće još
pojaviti, pa prema tome imamo vremena da do sutona
obavimo sve pripreme; tada će se on tobože zaključati
u kuću da bi je privukao i izazvao da ga ona opet napadne.
Rekao mi je da se lepo smestim tako da mogu
da pucam ne pokrećući se. Naterao me da 2-3 puta
nišanim na krov i zaključio da je pokret kojim dižem
pušku do ramena i zatim nišanim suviše spor i nespretan
pa mi je sam načinio oslonac za pušku.
Dve grane s rakijama na gornjem delu i između
njih vezao dugačku motku. Ta njegova naprava bila mi
je oslonac tako da je moja puška mogla stalno da bude
uperena u krov.
Don Huan pogleda u nebo pa reče da mu je sad
vreme da ode u kuću. Ustao je i mirno ušao unutra,
opomenuvši me još poslednji put da moj zadatak nije
nikakva šala i da prvim metkom moram pticu da pogodim.
Kad je on otišao, suton se zadržao još nekoliko minuta,
a onda se sasvim smrklo. Činilo se kao da je mrak
čekao da ostanem sam pa da se odjednom spusti na
mene. Pokušao sam da usredsredim pogled na krov koji
se ocrtavao prema nebu; na horizontu je neko vreme
bilo dovoljno svetlosti tako da se obris krova još video,
ali onda se nebo zacrnelo i ja više nisam mogao gotovo
ni kuću da razaznam. Satima sam motrio na krov i nisam
ništa primetio. Video sam par sova kako lete ka
severu; raspon njihovih krila bio je tako veliki da se
nije moglo pretpostaviti da su to kosovi. Ali u jednom
trenutku jasno sam opazio kako se jedna manja crna
ptica spušta na krov. To je sasvim izvesno bila ptica!
Moje srce poče jako da bije, a u ušima mi je zujalo.
Nanišanih u mraku, povukoh oba oroza i sad se zaori
glasan prasak. Osetio sam kako mi je kundak posle
pucnja snažno udario u rame i čuo sam neobično prodoran
i užasan ljudski krik. Bio je glasan i jeziv i činilo
se da dopire s krova. Za časak sam bio potpuno zbunjen.
Onda se setih da me je don Huan upozorio da
treba da viknem u trenutku kad budem pucao, a ja sam
to zaboravio da učinim. Pomislih kako bi trebalo da
opet stavim metke u pušku, kad don Huan otvori vrata
i istrča iz kuće noseći petrolejku. Izgledao je veoma
uznemiren.
»Mislim da si je pogodio«, reče. »Moramo sad da
nađemo tu mrtvu pticu.«
Doneo je lestvice i ja sam morao da se popnem na
njih i gledam u ramadu, ali tu ništa nisam mogao da
nađem. Onda se popeo i on i gledao neko vreme, takođe
bez uspeha.
»Možda se ptica raspala u paramparčad«, reče don
Huan, »ako je tako, moramo naći bar jedno njeno pero.
«
Prvo smo pregledali prostor oko ramade, pa zatim
i oko cele kuće. Pri svetlosti petrolejke tražili smo sve
do jutra, a onda smo ponovo počeli da pretražujemo
prostor na kome smo tragali prethodne noći. Oko 11
časova pre podne don Huan obustavi traganje. Sede,
neraspoložen, osmehnu mi se pokunjeno i reče da mi
nije pošlo za rukom da zaustavim njegovog neprijatelja,
i da njegov život više ne vredi ni prebijene pare,
jer ta žena, razdražena, sad gori od želje da mu se osveti.
»Ali tebi ne preti opasnost«, reče don Huan, umirujući
me. »Ta žena te ne poznaje.«
Kad sam išao ka kolima, da bih pošao kući, upitao
sam ga da li moram da uništim pušku. On mi odgovori
da puška nije ništa učinila i da treba da je vratim njenom
vlasniku. Zapazio sam da je don Huanov pogled
pun dubokog očajanja. To me toliko tronulo da sam
gotovo zaplakao.
»Šta bih mogao učiniti da ti pomognem?« upitao
sam ga.
»Ništa ne možeš učiniti«, odgovori don Huan.
Ćutali smo neko vreme. Želeo sam odmah da pođem.
Bio sam veoma potišten i nelagodno sam se osećao.
»Da li bi ti zaista pokušao da mi pomogneš?« upita
me don Huan detinjastim glasom.
Ponovio sam da mu potpuno, svim svojim bićem,
stojim na raspolaganju, i rekoh da sam mu toliko privržen
da bih učinio ni sam ne znam šta samo da mu
pomognem.
Don Huan se nasmeši i upita da li to ozbiljno mislim,
na što ja opet ponovih svoju žarku želju da mu
pomognem.
»Ako ti to ozbiljno misliš«, reče, »onda za mene
možda još ima nade.«
Izgledao je oduševljen. Osmehivao se široko i nekoliko
puta je pljesnuo rukama, što uvek čini kad želi
da izrazi zadovoljstvo ili radost. Ta promena njegovog
raspoloženja bila je tako velika da sam se i ja razvedrio.
Odjednom sam osetio da su moje neraspoloženje i
potištenost pobeđeni i da je život, neobjašnjivo, opet
postao uzbudljiv. Don Huan sede, a za njim i ja. Gledao
me dugo, a onda počeo da mi veoma smireno i odmereno
govori o tome kako sam ja u stvari jedini čovek
koji mu u tom trenutku može pomoći, te da će me
on zato zamoliti da učinim nešto veoma opasno i sasvim
izuzetno.
Zastao je za časak kao da očekuje da opet potvrdim
svoju nameru, i ja mu ponovo rekoh da nepokolebljivo
želim da učinim za njega sve što treba.
»Ja ću ti dati oružje kojim ćeš je proburaziti«, reče.
Izvadi potom nekakav dug predmet iz svoje torbe
i dade mi ga. Ja ga uzeh i zagledah. Umalo mi ne ispade
iz ruke.
»To je divlji vepar«, produži on. »Moraš je njim
probosti.«
Predmet koji sam držao u ruci bio je prednji papak
divljeg vepra. Koža je bila ružna, a čekinje odvratne
pri dodiru. Sam papak bio je neoštećen i njegove
dve polovine široko razdvojene kao da je ta noga bila
rastegnuta. To je grozno izgledalo i meni se smučilo
dok sam u to gledao. On hitro uze papak od mene.
»Moraš joj ovog divljeg vepra zabiti tačno u pupak
«, reče don Huan.
»Molim?« jedva izustih.
»Moraš da držiš divljeg vepra levom rukom i njom
je moraš udariti. Ona je veštica i divlji vepar će ući u
njen trbuh i niko na ovom svetu, osim druge veštice ili
čarobnjaka, neće videti da je on tu zaboden. Ovo nije
obična borba, nego obračun čarobnjaka. Ako je ne probodeš,
ti se izlažeš opasnosti da te ona ubije tu na licu
mesta, ili će te ko od njenih prijatelja ili rođaka ubiti
iz puške, ili izbosti nožem. A može se isto tako desiti
da ti ne fali ni dlaka s glave.
»Ako ti pođe za rukom da to učiniš, ona će se grdno
mučiti s divljim veprom u trbuhu pa će mene ostaviti
na miru.«
Mene opet obuze duboka potištenost. Veoma sam
voleo don Huana. Divio sam mu se. U vreme kad mi je
postavio taj čudni zahtev, ja sam već gledao na njegov
način života i na njegovo znanje kao na nešto najviše
što čovek može postići. Kako bi iko mogao takvog čoveka
pustiti da umre? S druge strane, kako bi se iko,
hladnokrvno i svesno, mogao izložiti smrtnoj opasnosti?
Toliko sam se bio zadubio u te misli da nisam ni
primetio da je don Huan ustao i da stoji pored mene
sve dok me nije potapšao po ramenu. Pogledah u njega;
smešio se dobroćudno.
»Kad budeš osetio da zaista želiš da mi pomogneš,
vrati se ovamo«, reče, »ali ne pre toga. Ako dođeš, znaću
šta treba da učinimo. A sad idi! Ako ne budeš hteo
da se vratiš — i to ću razumeti.«
Ustao sam ne razmišljajući, seo u kola i otišao.
Don Huan me u stvari pustio sa udice. Mogao sam otići
da se nikada ne vratim, ali pomisao da mogu slobodno
da odem nije me nimalo smirila. Vozio sam još neko
vreme, a onda sam okrenuo kola i vratio se don Huanovoj
kući.
On je još sedeo pod svojom ramadom i ne bi se
reklo da se iznenadio kad me ugledao.
»Sedi«, reče mi. »Lepi su oblaci na zapadu. Uskoro
će se smrknuti. Sedi mirno i pusti da te suton sveg
ispuni. Sad radi što god hoćeš, ali kad te pozovem, gledaj
pravo u te sjajne oblake i moli suton da ti podari
moć i smirenost.«
Sedeo sam 2 sata gledajući oblake na zapadu.
Don Huan uđe u kuću i ostade u njoj. Kad je počelo da
se smrkava, vratio se.
»Suton je stigao«, reče. »Ustaj! Ne zatvaraj oči, već
gledaj pravo u oblake; digni ruke uvis otvorenih šaka
i ispruženih prstiju i kaskaj u mestu.«
Postupih kako mi je rekao; digoh ruke iznad glave
i počeh da kaskam. Don Huan mi priđe i popravi moj
položaj. Onda prisloni papak divljeg vepra uz dlan moje
leve ruke i reče mi da ga pritisnem palcem. Zatim
je vukao moje ruke naniže sve dok nisu došle u ravan
iz koje su upirale u nerandžaste i tamnosive oblake nad
zapadnim horizontom. Raširio mi je prste tako da su
moje ruke ličile na lepezu i rekao mi da ih ne savijam
preko dlanova. Veoma je važno da prste držim raširene;
ako ih savijem, to bi značilo da ne molam suton za moć
i mir, nego da mu pretim. Popravio je i moje kaskanje
u mestu. Reče da ono treba da bude smireno i ravnomerno,
kao da zaista trčim prema sutonu ispruženih
ruku.
Te noći nisam mogao da zaspim. Umesto da me
umiri, suton je u meni izazvao grozničavo uzbuđenje.
»U mom životu ima još tako mnogo nedovršenoga
«, rekoh. »Još toliko nerešenih stvari.«
Don Huan se prigušeno nasmeja.
»Ništa na svetu nije nedovršeno«, reče on. »Ništa
nije završeno, a ipak ništa nije nerešeno. Spavaj!«
Don Huanove reči me neobično umiriše.
Oko deset časova sledećeg jutra, don Huan mi dade
doručak, a onda pođosmo zajedno. Prišapnuo mi je
da ćemo onoj ženi prići oko podne, a možda i ranije.
Rekao je da bi za taj susret najbolje vreme bili rani jutarnji
časovi, zato što su veštice ujutro manje moćne
ili manje oprezne, ali one u to vreme nikad ne izlaze
iz svojih kuća znajući da su tu zaštićene. Nisam mu postavljao
nikakva pitanja. On mi je rekao da vozim glavnim
drumom, a kasnije mi je zapovedio da stanem na
jednom mestu i da pored puta parkirani kola. Dodao
je da tu moramo čekati.
Pogledah u časovnik; bilo je pet do jedanaest. Zevnuh
nekoliko puta. Bio sam zaista pospan; misli su mi
besciljno lutale tamo-amo.
Don Huan se odjednom uspravi i gurnu me. Ja poskočih
na sedištu.
»Evo je!« reče on.
Ugledao sam jednu ženu koja se ivicom njive približavala
drumu. O desnoj ruci nosila je kotaricu. Tek
tada primetih da smo se parkirali blizu jedne raskrsnice.
S obe strane druma video sam staze, paralelne s
njim, a jedan širi put, na kome je bilo i više saobraćaja,
ukrštao se s drumom; očito su ljudi koji bi išli tim
putem morali preći preko asfaltiranog druma.
Kad je žena još bila na tom seoskom putu, don Huan
mi naredi da iziđem iz kola.
»Sad to učini«, reče odlučno.
Poslušah ga. Žena je već gotovo zakoračila na asfalt.
Potrčah i stigoh do nje. Toliko sam joj se približio
da sam na licu osetio dodir njene haljine. Iz nedara
izvukoh papak divljeg vepra i zarih ga u nju. Nisam
osetio nikakav otpor prema tom tupom predmetu koji
sam držao u ruci. Videh kako je preda mnom proletela
neka senka, kao veo; okrenuh glavu udesno i ugledah
ženu gde stoji pedesetak stopa udaljena od mene, na
suprotnoj strani druma. To je bila dosta mlada, crnpurasta
žena, krepkog, zdepastog tela. Smešila se na
mene. Zubi su joj bili krupni i beli, a njen osmeh spokojan.
Očni kapci bili su joj upola spušteni, kao da želi
oči da zaštiti od vetra. Kotaricu je držala i dalje obešenu
o desnoj ruci.
Bio sam preneražen za trenutak, sav zbunjen. Okrenuh
se da vidim don Huana. On me besomučnim pokretima
pozivao da se vratim. Potrčah do njega. 3 ili
4 čoveka žurno su mi se približavala. Uđoh u kola
i brzo krenuh u suprotnom pravcu.
Hteo sam da pitam don Huana šta se to dogodilo,
ali nisam mogao da govorim; bubne opne su mi pucale
od silnog pritiska i osećao sam da se gušim. A on je,
čini se, bio zadovoljan i počeo je da se smeje, kao da
ga se nimalo ne tiče što ja nisam uspeo u svom poduhvatu.
Rukama sam tako čvrsto obuhvatio volan da nisam
mogao da ih pomerim; bile su kao smrznute, a mišice
i noge ukočene. Ja zaista nisam mogao da odignem
nogu s papučice za gas.
Don Huan me potapša po ramenu i reče mi da se
opustim. Malo-pomalo, slabio je pritisak u mojim ušima.
»Šta se tamo dogodilo?« upitah najzad.
Kikotao se kao dete ne odgovarajući mi. Onda me
upita da li sam primetio na koji se način ona žena uklonila.
Hvalio je njenu izvanrednu brzinu. To što je
don Huan govorio činilo mi se toliko neumesno da
zaista nisam mogao da ga pratim. On hvali tu ženu!
Dodao je da je njena moć bez mane i da je ona neumoljiv
neprijatelj.
Pitao sam don Huana zar mu nije žao što moj poduhvat
nije uspeo. Bio sam zaista iznenađen promenom
njegovog raspoloženja i ono mi se nije svidelo.
Reklo bi se da je čak bio veseo.
Naredi mi da stanem. Parkirao sam se ukraj puta.
On mi spusti ruku na rame i pogleda me prodorno u
oči.
»Sve što sam ti danas učinio bila je podvala«, reče
bez uvijanja. »Pravila kažu da čovek od znanja mora
da prevari svog učenika. Danas sam te prevario i pomoću
obmane te poučio.«
Bio sam zgranut. Nisam mogao da sredim misli.
Don Huan mi objasni da je sva zavrzlama s onom ženom
bila obmana; ona ga nikada nije ugrožavala, a njegova
je dužnost bila da me dovede u vezu s njom, i to
u uslovima opuštanja i moći koje sam osetio kad sam
pokušao da je probodom. Pohvalio je moju odlučnost
rekavši da je to bio čin pun moći kojim sam onoj ženi
pokazao da sam kadar da se poduhvatim krupnih stvari.
Don Huan još reče da se sav moj poduhvat sastojao
u tome da se pred njom pokažem, iako ja toga nisam
bio svestan.
»Ti je nikada ne bi mogao dodirnuti«, reče, »ali pokazao
si joj kandže. Ona sad zna da se ne plašiš. Ti si
je izazvao. Ja sam je iskoristio za svoju podvalu zato
što je ona moćna i neumoljiva i što nikada ne zaboravlja.
Ljudi su obično suviše obuzeti svojim poslovima da
bi bili neumoljivi neprijatelji.«
Žestoko se naljutih. Rekoh mu da se ne treba igrati
ni sa čijim najintimnijim osećanjima i odanošću.
Don Huan se smejao dok mu suze nisu potekle niz
obraze, a ja sam ga mrzeo u tom trenutku. Imao sam
žarku želju da ga opaučim i odem, ali njegov smeh je
imao tako čudan ritam da me gotovo paralisao.
»Nemoj toliko da se ljutiš«, reče don Huan umirujući
me.
Zatim mi je kazao da to što je činio nije nikada
bila lakrdija i da se i on jednom davno oprostio od
svog života kad je njega prevario njegov dobrotvor koji
je bio surov i koji nije o njemu vodio računa ovako kako
on, don Huan, vodi o meni. Dodao je veoma strogo
da je ona žena okušala svoju snagu na njemu i da je
zaista pokušala da ga ubije.
»Sada zna da sam se s njom poigrao«, reče kroz
smeh, »i tebe će zbog toga omrznuti. Meni ona ne može
ništa, ali tebi će pokušati da se osveti. Ona još ne zna
kolikom ti moći raspolažeš pa će te zato isprobavati,
malo-pomalo. A tebi sad nema druge do da učiš da bi
mogao da se odbraniš, inače ćeš postati žrtva te dame.
Ona nije obmana.«
Don Huan me podseti kako je ta žena odletela od
mene.
»Ne ljuti se«, reče. »To nije bila obična podvala, nego
pravilo.«
U načinu na koji je ta žena izmakla od mene bilo je
nečega zaista izluđujućeg. Video sam to svojim očima:
preskočila je celu širinu druma za tren oka. To nisam
nikako mogao dovesti u sumnju. Od tog časa usredsredio
sam svu svoju pažnju na taj događaj i malo-pomalo
sakupio sam »dokaze« da me ona zaista prati. Sve se
završilo tim da sam pod pritiskom svog iracionalnog
straha morao da odustanem od daljeg učenja.
Vratio sam se posle nekoliko sati don Huanovoj kući.
Izgleda da me je očekivao. Prišao mi je kad sam izašao
iz kola, radoznalo me zagledao sa svih strana, obišavši
dva puta oko mene.
»Zašto si uznemiren?« upitao me pre nego što sam
stigao da bilo šta kažem.
Objasnio sam mu da me nešto uplašilo tog jutra i
da sam osetio kako se nešto šunja oko mene, kao ono
davno nekada. Don Huan sede i, rekao bih, duboko se
zamisli. Lice mu je imalo neobično ozbiljan izraz. Izgledao
je umoran. Seo sam do njega i sređivao svoje beleške.
Posle veoma duge pauze njegovo se lice razvedri i
on se nasmeši.
»To što si jutros osetio bio je duh iz onog izvora«,
reče. »Kazao sam ti da moraš biti spreman na neočekivane
susrete s tim silama. Mislio sam da si me razumeo.
«
»I jesam.«
»Zašto se onda plašiš?«
Nisam mogao na to da odgovorim.
»Taj duh ti je na tragu«, reče. »Već te je u vodi dodirnuo.
Veruj mi da će te on opet pohoditi, a ti možda
nećeš biti spreman za taj susret i to će biti tvoj kraj.«
Don Huanove reči baciše me u ozbiljnu brigu. Međutim,
čudno sam se osećao; bio sam zabrinut, ali ne
i uplašen. Ma šta da mi se sad događalo, to više nije u
meni izazivalo onaj slepi strah.
»Šta bi trebalo da činim?« upitah.
»Suviše lako zaboravljaš«, reče. »Put do znanja je
naporan. Za učenje nam treba podsticaj. Na putu do
znanja uvek se borimo s nečim, izbegavamo nešto, pripremamo
se za nešto, i to nešto je uvek neobjašnjivo
i moćnije od nas. Neobjašnjive sile će ti doći. Sada je
to duh onog izvora, kasnije će to biti tvoj saveznik,
prema tome ti ne možeš da činiš ništa drugo do da se
spremaš za borbu. Pre više godina La Katalina te poterala,
ali ona je bila samo veštica, i to je bila početnička
obmana.
»Svet je zaista pun zastrašujućih stvari, a mi smo
bespomoćna bića okružena neobjašnjivim i neumoljivim
silama. Običan čovek u svom neznanju veruje da
se te sile mogu objasniti ili promeniti; on u stvari ne
zna kako bi se to moglo učiniti ali očekuje da će ih
ljudi svojim delima objasniti i kad-tad izmeniti. Čarobnjak,
međutim, i ne pomišlja na to da ih objašnjava ili
menja; umesto toga, nauči da se služi tim silama na taj
način što sebe usmeri u drugom pravcu i prilagodi se
pravcu tih sila. U tome je stvar. Čarobnjakov položaj
je samo malo povoljniji od položaja običnog čoveka.
Magija mu ne pomaže da živi bolje, naprotiv, ja bih
pre rekao da mu ona smeta, da mu život otežava i da
ga ugrožava. Otvarajući se da bi primio u sebe to znanje,
čarobnjak postaje više ranjiv od običnog čoveka.
S jedne strane, drugi ljudi ga mrze, plaše ga se i nastoje
da mu smrse konce, dok s druge strane, one neobjašnjive
i neumoljive sile koje nas sve okružuju predstavljaju
još veću opasnost po čarobnjaka. Zaista je bolno
kad te probode drugi čovek, ali to nije ništa u poređenju
s onim što osetiš kad te saveznik dodirne. Otvarajući
se da primi znanje, čarobnjak postaje plen tih sila i
može opstati samo pomoću jednog sredstva: svoje volje.
Zato on mora da oseća i da postupa kao ratnik. Ponoviću
ti to još jednom: samo kao ratnik možeš ostati
živ na putu znanja. Ono što čarobnjaku pomaže da živi
boljim životom to je u stvari snaga koju ima zato
što je ratnik.
»Obavezao sam se da te naučim da vidiš. Ne zato
što ja lično to želim nego zato što si ti bio izabran;
Meskalito te je meni pokazao. Ali moja je lična želja
da te naučim da osećaš i postupaš kao ratnik. Biti ratnik
je, u to čvrsto verujem, bolje od bilo čega drugog.
Zato sam se trudio da ti pokažem sve te sile onako kako
ih čarobnjak opaža, jer čovek postaje ratnik samo
kad se suoči s njima. Kada bi video pre nego što postaneš
ratnik, postao bi slab; stekao bi lažnu krotkost, želju
da se povučeš; tvoje telo bi propadalo zato što bi
postao ravnodušan. Moja lična obaveza je da od tebe
načinim ratnika zato da ne bi propao.
»Čuo sam te toliko puta da kažeš kako si uvek
spreman da umreš. Ne smatram da je neophodno da
tako osećaš. Naprotiv, mislim da je to beskorisno opuštanje.
Ratnik treba da bude spreman samo za borbu.
Čuo sam te takođe kad si govorio da su ti roditelji povredili
dušu. Držim da je čovekova duša nešto što može
vrlo lako da se povredi, ali ne onim postupcima za
koje ti smatraš da je mogu ozlediti. Verujem da su tebe
tvoji roditelji povredili tim što su te načinili popustljivim,
mekim, i sklonim preteranom razmišljanju.
»Ratnikov duh ne sme da bude popustljiv ni sklon
da se žali, niti sme da mu bude važno da li dobija ili
gubi. Ratnikov duh mora biti usmeren samo na borbu,
a svaka njegova bitka je poslednja bitka na ovom svetu.
Prema tome, za njega ishod gotovo da uopšte i nije
važan. Ratnik u svojoj poslednjoj bitki na ovom svetu
pušta svoj duh da teče slobodno i jasno. I, znajući da
je njegova volja bez mane, ratnik se u toj borbi smeje,
smeje.«
Završio sam s pisanjem i digao pogled s beležnice.
Don Huan me netremice gledao. Odmahivao je glavom
s jedne strane na drugu i smešio se.
»Ti zaista sve pišeš?« upita me s nevericom u glasu.
»Henaro kaže da s tobom ne može nikada da bude
ozbiljan zato što ti uvek pišeš. U pravu je; kako čovek
da bude ozbiljan s tobom kad uvek pišeš?«
Nasmejao se prigušeno, a ja pokušah da se odbranim.
»Nije važno«, reče. »Ako ikad naučiš da vidiš, držim
da ćeš to postići na neki svoj posebni način.«
Ustao je i pogledao u nebo. Bilo je oko podne. On
reče da još imamo vremena da pođemo u lov u planinu.
»Šta ćemo tamo da lovimo?« upitah.
»Jednu naročitu životinju — jelena, divljeg vepra
ili pumu.«
Ućuta časak pa dodade: »Možda čak i orla.«
Ustadoh i pođoh za njim do kola. Rekao je da ovog
puta idemo samo da osmotrimo i vidimo koju životinju
treba da ulovimo. Baš kad je hteo da uđe u kola, setio
se, izgleda, nečega. Nasmešio se i rekao da put moramo
odložiti dok ja ne naučim nešto bez čega bi naš lov bio
nemoguć.
Vratismo se i opet sedosmo pred njegovu ramadu.
Hteo sam mnogo štošta da ga pitam, ali on mi ne dade
vremena da bilo šta kažem jer odmah reče:
»S ovim smo stigli do poslednje lekcije koju moraš
znati o ratniku«, reče. »Ratnik bira predmete koji sačinjavaju
njegov svet.«
»Kad si onog dana video saveznika, i kad sam ja
morao dvaput da te perem, znaš li šta kod tebe nije
bilo u redu?«
»Ne znam.«
»Bio si izgubio svoje štitove.«
»Kakve štitove? O čemu to govoriš?«
»Rekao sam ti da ratnik bira predmete koji sačinjavaju
njegov svet. Bira ih smišljeno, jer je svaki predmet
koji izabere štit što ga brani od napada onih sila
kojima on želi da se služi. Ratnik bi, na primer, upotrebio
štitove da se zaštiti od svog saveznika.
»Običan čovek koji je isto tako okružen tim neobjašnjivim
silama ne osvrće se na njih zato što on ima
druge vrste naročitih štitova pomoću kojih se čuva.«
Ućutao je i upitno me pogledao. Nisam razumeo
šta hoće time da kaže.
»Šta su ti drugi štitovi?« upitah.
»Ono što ljudi rade«, odgovori on.
»A šta rade?«
»Pa pogledaj oko sebe. Ljudi su zaposleni onim što
ljudi rade. To su njihovi štitovi. Kad god ratnik naiđe
na one neobjašnjive i neumoljive sile o kojima smo govorili,
pukotina na njegovom telu se širi i on je zbog
toga bliži smrti nego inače; rekao sam ti već da čovek
umire kroz tu pukotinu, pa ako se ona otvori, onda njegova
volja mora biti spremna da je popuni, to jest ako
je taj čovek ratnik. A ako nije ratnik, kao ti na primer,
onda mu nema druge do da pusti da uobičajeni, svakodnevni
poslovi odvuku njegove misli od straha zbog
tog susreta, pa da tako dopusti onoj pukotini da se zatvori.
Naljutio si se na mene onog dana kad si sreo saveznika.
Naljutio sam te kad sam zaustavio tvoja kola
i rashladio te kad sam te spustio u vodu. Bilo ti je još
hladnije zato što si imao odeću na sebi. A to što si bio
ljut i što ti je bilo hladno doprinelo je zatvaranju tvoje
pukotine i tako si bio zaštićen. Ali sad, u ovom razdoblju
svog života, ti više ne možeš tim štitovima da se braniš
onako efikasno kako to može običan čovek. Ti znaš
suviše o tim silama i sad si već sasvim blizu toga da se
osećaš kao ratnik i da postupaš kao on. Tvoji stari štitovi
više nisu sigurni.«
»Pa šta onda treba da radim?«
»Postupaj kao ratnik i biraj predmete iz svog sveta.
Više ne možeš nasumce da se okružuješ raznim stvarima.
Ovo ti govorim najozbiljnije. Sada prvi put više
nisi bezbedan u životu kakvim si do sada živeo.«
»Kako to misliš da treba da biram predmete svog
sveta?«
»Ratnik susreće one neobjašnjive i neumoljive sile
zato što ih namerno traži, i zato je uvek spreman za
takav susret. Ali ti nikada nisi spreman za njega. Ako
tebe skole te sile, uhvatiće te na prepad; strah će otvoriti
šire tvoju pukotinu i tvoj život će neminovno isteći
kroz nju. Prema tome, prvo što moraš učiniti je to da
budeš pripremljen. Misli na to da saveznik može svakog
časa da iskrsne preda te i da moraš biti spreman za njega.
Taj susret nije ni šala ni zabava i ratnik se prima
odgovornosti da zaštiti svoj život. I onda, ako te sile
udare na tebe i otvore tvoju pukotinu, ti moraš svesno
da se upinješ da je zatvoriš. Zato moraš imati nekoliko
predmeta koji te veoma smiruju i pružaju ti veliko zadovoljstvo
— predmete kojima možeš smišljeno da se
poslužiš da bi svoje misli odvratio od straha i tako zatvorio
svoju pukotinu i opet očvrsnuo.«
»Kakve predmete treba da izaberem?«
»Rekao sam ti pre više godina da ratnik u svom
običnom, svakodnevnom životu mora da izabere put koji
ima srca. Dosledan izbor puta sa srcem je ono po
čemu se ratnik razlikuje od običnog čoveka. Da jedan
put ima srca, on zna po tome što oseća da je on jedno
s njim, kad oseća duboko spokojstvo i zadovoljstvo hodeći
njime. Predmeti koje čovek bira za svoje štitove su
oni koji pripadaju putu sa srcem.«
»Ali ti si rekao da ja nisam ratnik; kako onda mogu
da izaberem put sa srcem?«
»Ti si sad na raskrsnici. Recimo da do sada nisi morao
da živiš kao ratnik. Sad je drukčije, sad moraš da
se okružiš predmetima s puta koji ima srce, a sve drugo
treba da odbaciš, inače ćeš stradati prilikom sledećeg
susreta. Dodao bih i to da više nije potrebno da išta
preduzimaš da bi došlo do tog susreta. Sada ti saveznik
može doći kad spavaš, kad razgovaraš s prijateljima ili
kad pišeš.«
»Godinama sam se zaista trudio da živim u skladu
s tvojim učenjem«, rekoh. »To mi očigledno nije polazilo
za rukom. Kako bih sada mogao to da popravim?«
»Suviše razmišljaš i govoriš. Moraš prestati sam sa
sobom da razgovaraš.«
»Kako to misliš?«
»Suviše pričaš sam sebi. Nisi ti jedini. Svi mi to činimo.
Svi vodimo u sebi neke razgovore. Razmisli o tome.
Kad si sam — šta radiš?«
»Razgovaram sam sa sobom.«
»O čemu razgovaraš sa sobom?«
»Ne znam; o svačemu, verovatno.«
»Ja ću ti reći o čemu mi sa sobom razgovaramo. Govorimo
o svom svetu. U stvari, mi taj svet i održavamo
svojim unutarnjim razgovorima.
»Kako to?«
»Kad god završimo razgovor sa sobom, svet je uvek
onakav kakav i treba da bude. Mi ga obnavljamo, udahnjujemo
mu život, održavamo ga svojim unutarnjim razgovorima.
I ne samo to, nego i put biramo razgovarajući
sa sobom. Tako uvek iznova biramo jedno te isto
sve dok ne umremo, zato što i u sebi vodimo jedan te
isti razgovor do sudnjeg dana.
»Ratnik je toga svestan i trudi se da prekine s tim
razgovorom. To je još poslednje što moraš da znaš ako
želiš da živiš kao ratnik.«
»Kako mogu prestati da razgovaram sa sobom?«
»Pre svega moraš da koristiš uši da bi očima olakšao.
Otkako smo se rodili služili smo se očima da njima
prosuđujemo svet. Govorimo drugima, a i sebi uglavnom
o onome što vidimo. Ratnik je toga svestan i zato
sluša; on osluškuje šumove i zvuke sveta.«
Odložio sam beležnicu. Don Huan se nasmeja i reče
da nije hteo da mi kaže da treba na to sam sebe da
prisiljavam, i da šumove sveta treba slušati smireno i
veoma strpljivo.
»Ratnik je svestan da će se svet izmeniti čim on prestane
da razgovara sa sobom«, reče, »i zato se mora pripremiti
za taj ogromni preokret.«
»Kako to misliš, don Huane?«
»Svet je takav i takav samo zato što mi sebi govorimo
da je takav kakav je. Ako prestanemo da sebi govorimo
da je svet takav i takav, svet će i prestati da
bude takav. Ne bih rekao da si u ovom trenutku još
spreman za tako stravičan šok, i zato moraš početi polako
da razlažeš svet.«
»Ja te zaista ne razumem!«
»Tvoj se problem sastoji u tome što svet brkaš sa
onim što ljudi čine. Ni u tome nisi usamljen. Svi mi tako
radimo. To što ljudi čine, to su štitovi pred silama
koje nas okružuju; to što kao ljudi činimo pruža nam
utehu i osećanje sigurnosti; to što ljudi čine odista je
važno, ali samo kao štit. Mi nikada ne saznamo da je to
što kao ljudi činimo samo štit pa dopuštamo da to ovlada
našim životom i da ga čak i ugrozi. U stvari, mogao
bih da kažem za ćelo čovečanstvo to da je ono što ljudi
čine veće i važnije i od samog sveta.«
»Šta nazivaš svetom?«
»Svet je sve što se ovde nalazi«, reče i udari nogom
o zemlju. »Život, smrt, ljudi, saveznici, i sve ostalo što
nas okružuje. Svet je nerazumljiv. Mi ga nikada nećemo
shvatiti, nikada nećemo otkriti njegove tajne. Zato
moramo s njim postupati onako kakav on i jeste — kao
sa velikom tajnom!
»Ali običan čovek to ne čini. Za njega svet nikada
nije tajna, i kad taj obični čovek ostari, veruje da nema
zašto više da živi. Ali starac nije odgonetnuo, iscrpeo
svet. Iscrpeo je samo ono što ljudi čine. Međutim,
on u svojoj glupoj pometenosti veruje da za njega više
nema tajni u svetu. Kakvom bednom cenom plaćamo
svoje štitove!«
»Ratnik je svestan te zbrke i on nauči da prema
svemu postupa kako treba. Ono što ljudi čine ne može
nikada biti važnije od samog sveta. I zato ratnik prema
svetu postupa kao prema beskrajnoj tajni, a prema
onome što ljudi čine kao prema beskrajnoj ludosti.«

k9

Počeo sam da se vežbam u slušanju »zvukova sveta«
i vežbao sam to 2 meseca, kako mi je don Huan
odredio. U početku mi je bilo veoma teško da slušam,
a da ne gledam, ali mi je još teže bilo da ne razgovaram
sam sa sobom. Kad je drugi mesec tih vežbi bio pri kraju,
mogao sam za kraće vreme da isključim svoj unutarnji
dijalog, a takođe i da obratim pažnju na šumove
i zvuke.
Stigao sam don Huanovoj kući 10. novembra 1969.
u 9 časova.
»Trebalo bi da sad odmah pođemo na onaj put«,
rekao mi je čim sam stigao.
Odmorio sam se 1 sat i onda smo kolima pošli
prema niskim padinama planina na istočnoj strani. Ostavili
smo kola kod jednog njegovog prijatelja koji živi
u tom kraju, i produžili pešice u planine. Don Huan je
spakovao u ranac slani keks i burek za mene.
Imali smo dovoljno hrane za 1 do 2 dana. Pitao
sam don Huana da li treba više da ponesemo. Odmahnuo
je glavom odrečno.
Pešačili smo celo prepodne. Dan je bio dosta topao.
Nosio sam čuturicu vode i sam sam je gotovo svu popio.
Don Huan je samo u 2 maha pio. Kad vode više
nije bilo, rekao mi je da mogu slobodno da pijem vodu
iz potoka na koje smo nailazili na svom putu. Smejao
se što se ustežem od toga. Ali ubrzo je moja žeđ nadvladala
strah.
Rano posle podne zastali smo u jednoj manjoj dolini
u podnožju brda obraslih bujnim zelenilom. Iza tih
brda, u pravcu istoka, visoke planine ocrtavale su se
prema oblačnom nebu.
»Možeš da razmišljaš, možeš i da pišeš o onome
što razgovaramo ili o onome što ćeš zapaziti, ali ništa
ne smeš reći o mestu na kome se nalazimo«, reče.
Odmarali smo se neko vreme, a onda je on iz nedara
izvadio neki svežanj. Odvezao ga je i pokazao mi svoju
lulu. Napunio je glavu lule mešavinom za pušenje,
kresnuo palidrvce i zapalio jednu suvu grančicu, gurnuo
to zapaljeno drvce u lulu i naredio mi da pušim. Bilo
je teško upaliti lulu bez žara; morali srna da zapalimo
više grančica dok mešavina nije najzad počela da gori.
Kad sam popušio lulu, on mi je rekao da smo tu
došli zato da bih ja otkrio koju vrstu divljači treba da
lovim. Brižljivo mi je ponovio 3-4 puta da je za
mene sada najvažnije da nađem neke rupe. Naglašavao
je reč »rupe« i rekao da čarobnjak može u njima da
nađe najraznovrsnije poruke i uputstva.
Hteo sam da ga pitam kakve su to rupe; don Huan
je, izgleda, naslutio moje pitanje pa je rekao da ih je
nemoguće opisati i da one spadaju u oblast »viđenja«.
Ponovio je više puta, u raznim vremenskim razmacima,
da treba svu svoju pažnju da usmerim na osluškivanje
šumova i da se svim silama trudim da između njih pronađem
te rupe. Rekao je i to da će 4 puta svirati
na svom »duholovcu«. Ti jezivi zvuči treba da mi posluže
kao vodič prema onom savezniku koji me dočekao
dobrodošlicom; taj će mi saveznik dati poruku koju
tražim. Don Huan dodade da treba budno da pazim na
sve, jer on nema pojma o tome u kom će mi se obličju
saveznik ukazati.
Pažljivo sam osluškivao. Sedeo sam leđima naslonjen
na stenu u brdu. Osetio sam blagu obamrlost. Don
Huan me upozori da ne zatvaram oči. Počeo sam da
osluškujem i mogao sam da razaznam zvižduk ptica, šuštanje
lišća na vetru, zujanje insekata. Kad sam svu pažnju
usmerio na te zvuke, razabrao sam 4 razne vrste
ptičjeg zviždanja. Mogao sam da razlikujem i brzine
vetra, to jest da li su male ili velike; mogao sam pored
toga i da čujem šuštanje 3 vrste lišća. Zujanje insekata
bilo je fantastično. Bilo je tako mnogo raznog
zujanja da ga nisam mogao ni izbrojati na tačno razlikovati.
Utonuo sam u čudan svet zvukova kao nikad u životu.
Počeo sam da klizim na svoju desnu stranu. Don
Huan načini pokret kao da želi da me zadrži da ne padnem,
ali ja sam se sam ispravio pre njegove pomoći.
Uspravio sam se i opet tako sedeo. Don Huan me je pokretao
sve dok me nije namestio tako da sam leđima
bio naslonjen na pukotinu u steni iza sebe. Uklonio je
kamenčiće ispod mojih nogu i potiljak mi prislonio uz
stenu.
Zapovedio mi je da gledam u planine na jugoistoku.
Upravio sam pogled u daljinu, ali on mi je rekao da
ne treba da zurim nego da gledam, polako, s jednog
kraja na drugi, u brda pred sobom i rastinje po tim
brdima. Ponavljao je neprestano da treba svu svoju pažnju
da usredsredim na slušanje.
Sad opet zvuči počeše da se ističu. Nije stvar bila
toliko u tome što sam želeo da ih čujem koliko u tome
što su mi se oni nametali i prisiljavali me da ih pažljivo
osluškujem. Lišće je šuštalo na vetru koji je duvao
visoko iznad drveća, a onda se spuštao na dolinu u kojoj
smo bili. Padajući niže, dodirivao je prvo visoke jele;
taj šum je bio naročit — rekao bih bogat, hrapav,
pun šum. Zatim je vetar udarao u žbunje i lišće je šumelo
kao da je tu puno nekakvih malih stvari na okupu;
bio je to melodičan šum koji se nametao i sveg me
zaokupljao; činilo se da je bio kadar da sve drugo potisne.
Nije mi bio prijatan. Osetih se nelagodno jer mi
je palo na um da i sam ličim na šum tog žbunja — zakeram
i zahtevam nešto. Taj šum me je toliko podsećao
na mene da sam ga omrznuo. Zatim sam čuo kako
se vetar valja po zemlji. To više nije bilo šuštanje, nego
je pre ličilo na zviždanje, kao »bip-bip« ili ravnomerno
zujanje. Slušajući tako šumove koje je vetar proizvodio,
shvatio sam da se sva 3 zbivaju istovremeno.
Čudio sam se kako sam mogao da ih pojedinačno razaznam,
kad sam opet začuo zviždanje ptica i zujanje
insekata. U jednom trenutku čuo sam samo one šumove
vetra, a u sledećem se mojoj pažnji odjednom nametnula
džinovska reka drugih zvukova. Logično, svi ti
zvuci morali su biti emitovani i za ono vreme kad sam
čuo samo vetar.
Nisam mogao da prebrojim sve zvižduke ptica ni
zujanje raznih insekata, ali bio sam uveren da slušam
svaki taj pojedini zvuk u trenutku kad nastaje. Svi zajedno
oni su sačinjavali neobično veliki red. Ne mogu
to nazvati nikako drukčije osim »red«. To je bio red,
sistem šumova koji su imali svoju šemu, to jest svi su
se zvuči čuli u sekvencama.
Onda sam čuo usamljen, dug vapaj. Zadrhtao sam
od njega. Za trenutak se ne ču ni jedan drugi šum i dolinom
je zavladala mrtva tišina sve dok odjeci tog krika
nisu doprli do granica doline, a onda se opet čuše
šumovi i zvuči. Posle kraćeg pažljivog slušanja učini mi
se da sam shvatio don Huanovo uputstvo da pazim na
rupe između šumova. U šemi zvukova nalazio se i prazan
prostor između njih! Na primer, specifični zvižduci
ptica bili su ritmični i između njih su bile pauze, a
tako je bilo i sa svim drugim zvucima koje sam opažao.
Šuštanje lišća bilo je nalik na lepak koji je sve to
povezivao u homogeno zujanje. Stvar je bila u tome što
je ritam svakog tog zvuka činio jedinicu u opštoj šemi
zvukova. Tako su prostori ili pauze između zvukova,
ako sam pazio na njih, bili rupe u toj strukturi.
Čuo sam opet prodorni krik don Huanovog duholovca.
Nisam se trgnuo, ali su za časak svi drugi zvuci
utihnuli i taj trenutak sam opazio kao rupu, veoma veliku
rupu. Tačno u tom času prebacio sam pažnju sa
slušanja na gledanje. Gledao sam u grupu onižih brda
obraslih bujnim zelenilom. Silueta tih brda bila je takva
da se, s mesta sa koga sam je ja posmatrao, činilo
da na padini jednog od tih brda postoji neka rupa. To je
bio prostor između 2 brda i meni se učinilo da kroz
taj procep vidim tamnu, sivu boju planina u daljini. Za
trenutak nisam znao šta je to. Činilo se da je ta rupa u
koju gledam u stvari »rupa« u šumovima i zvucima.
Onda se zvuci opet začuše ali vizuelna slika one ogromne
rupe ostade. Ubrzo potom još sam jasnije razaznao
šemu zvukova, njihov red, i raspored pauza u njima.
Moj um je bio kadar da razlikuje i razaznaje mnoge
i mnoge pojedinačne zvuke u tom ogromnom broju
zvukova i šumova. Mogao sam, u stvari, da pratim sve
te zvuke tako da je svaka pauza između njih bila jasno
određena rupa. U datom trenutku sve su se te pauze
iskristalisale u mojoj svesti i postale neka vrsta čvrste
rešetke, određene strukture. Ja je nisam ni video ni
čuo. Osećao sam je nekim neznanim delom svog bića.
Don Huan opet okinu svoju strunu; zvuči utihnuše
kao i ranije, načinivši veliku rupu u strukturi zvukova.
Međutim, ta rupa se ovog puta slila sa onom rupom
među brdima u koju sam gledao; prosto kao da je jedna
poklopila drugu. Taj utisak da vidim obe rupe trajao
je toliko dugo da sam mogao da vidim-čujem kako
se one uklapaju jedna u drugu. Onda se opet čuše i drugi
zvuci i struktura njihovih pauza postala je neobična,
i ja sam gotovo mogao da je vidim. Počeo sam vizuelno
da opažam zvuke dok su stvarali određene šare, a onda
su sve te šare poklapale predeo oko mene isto onako
kako sam video one dve velike rupe kad su se uklapale
jedna u drugu. Nisam ni gledao ni slušao na uobičajeni
način. Činio sam nešto što je bilo sasvim drugačije,
ali što je u sebi sadržalo izvesne karakteristike i jednog
i drugog. Moja pažnja je, ni sam ne znam zašto, bila
usredsređena na onu veliku rupu u brdima. Osećao
sam da je čujem i da je istovremeno i vidim. Privlačila
me nekako. Dominirala je mojim poljem opažaj a i svaka
pojedina šara zvukova koja se uklapala u neki deo
predela oko mene bila je vezana za tu rupu.
Još jednom sam čuo onaj jezivi vapaj don Huanovog
duholovca; svi drugi zvuci utihnuše; dve velike rupe
kao da se odjednom osvetliše i ja opet ugledah onu
uzoranu njivu; saveznik je stajao na njoj kao i onda
kad sam ga prvi put video. Ceo taj prizor postade veoma
jasno osvetljen. Video sam ga dobro, kao da je na
pedesetak koraka od mene. Nisam mogao da mu vidim
lice, jer je bilo pokriveno šeširom. Onda on pođe prema
meni, dižući lagano glavu u hodu; već sam gotovo
video njegovo lice i to me strahovito uplašilo. Znao sam
da ga moram smesta zaustaviti. Neka čudna plima ispuni
moje telo, a onda sam osetio da iz mene teče »moć«.
Želeo sam da okrenem glavu na stranu da bih prekinuo
tu viziju, ali nisam mogao. U tom kritičnom trenutku
nešto mi je palo na um. Shvatio sam na šta je don Huan
mislio kad je govorio da su predmeti sa »puta sa srcem
« štitovi. Postojalo je nešto čime sam želeo da se
bavim otkad znam za sebe, nešto što me veoma zanimalo
i sveg me obuzimalo, nešto što me ispunjavalo velikim
spokojstvom i radošću. Znao sam da me saveznik
ne može savladati. Okrenuo sam glavu bez ikakve
teškoće pre nego što sam mu video celo lice.
Opet čuh sve druge zvuke; oni iznenada postadoše
veoma glasni i piskavi, kao da se zaista ljute na mene.
Njihove šare se izgubiše i oni se pretvoriše u amorfan
konglomerat oštrih, bolnih krikova. U ušima mi je zujalo
od njihovog pritiska. Činilo mi se da će mi glava
pući. Ustao sam i poklopio uši dlanovima.
Don Huan mi je pomogao da dođem do jednog potočića,
da svučem odeću sa sebe, a onda me valjao u
toj vodi. Prisilio me da ležim na gotovo sasvim suvom
dnu tog potoka, a onda je šeširom zahvatao vodu i prskao
me.
Pritisak u mojim ušima veoma je brzo opadao i bilo
je dovoljno samo nekoliko minuta da se »operem«.
Don Huan me pogleda, klimnu glavom u znak odobravanja
i reče da sam veoma brzo opet »očvrsnuo«.
Obukoh se, i on me ponovo odvede do onog mesta
na kome sam sedeo. Osećao sam se veoma snažan, živahan
i glava mi je bila sasvim bistra.
Želeo je da čuje sve u tančine o mojoj viziji. Rekao
je da čarobnjaci koriste »rupe« u zvucima za to da otkriju
određene stvari. Čarobnjakovi saveznici im otkrivaju
komplikovane stvari pomoću tih rupa u zvucima.
Nije hteo ništa pobliže da mi kaže o tim »rupama«, i
izvrdavao je da odgovori na moja pitanja, rekavši da
bi meni to saznanje moglo samo da škodi pošto nemam
saveznika.
»Za čarobnjaka je sve značajno«, reče. »Zvuči imaju
svoje rupe, a tako i sve ostalo oko tebe. Obično čovek
nije dovoljno brz da uhvati te rupe pa zato prolazi
kroz život bez zaštite. Crvi, ptice, drveće — sve to može
da nam kaže štošta, o čemu mi i ne sanjamo, kad
bismo bili dovoljno brzi da uhvatimo njihove poruke.
Dim nam može dati tu brzinu s kojom ih možemo uhvatiti.
Ali mi moramo biti u dobrim odnosima sa svim živim
bićima na ovom svetu. Zato moramo da govorimo
biljkama koje nameravamo da ubijemo i moramo im se
izviniti što ćemo im naneti bol; isto tako moramo postupiti
i sa životinjama koje smo naumili da lovimo.
Poželjno je da uzmemo samo onoliko koliko nam treba,
inače će se biljke, životinje i crvi koje smo ubili
okrenuti protiv nas i navući će bolest i nesreću na nas.
Ratnik je toga svestan pa nastoji da ih umilostivi, tako
da mu u času kad vidi kroz rupe, drveće, ptice i crvi
daju poruke pune istine.
»Ali ništa od svega toga sad nije važno. Važno je
to što si video saveznika. To je tvoja lovina! Rekao sam
ti da idemo nešto da lovimo. Mislio sam da će to biti
neka životinja. Očekivao sam da ćeš videti životinju koju
treba da lovimo. Ja sam video divljeg vepra; moj
duholovac je divlji vepar.«
»Hoćeš time da kažeš da je tvoj duholovac načinjen
od divljeg vepra?«
»Ne! U čarobnjakovom životu ništa nije načinjeno
ni od čega drugog. Ako je nešto uopšte bilo šta, onda
je to što jeste. Da poznaješ divlje veprove, znao bi da
je i moj duholovac takav vepar.«
»Šta je duholovac?«
»To je jedna struna. Pomoću nje mogu da dozovem
saveznike, ili svog ličnog saveznika, ili mogu da dozovem
izvorske, rečne, ili planinske duhove. Moj je divlji
vepar pa i urlikne kao vepar. Dvaput sam se njim poslužio
u vezi s tobom da bih dozvao izvorskog duha da
ti pomogne. Duh ti je došao isto ovako kako ti je danas
došao saveznik. Ali ti ga nisi mogao videti, jer nisi
imao potrebnu brzinu; međutim, kad sam te onog dana
odveo u klanac i posadio na kamen, znao si da je
duh gotovo sasvim na tebi, da te pritisnuo, iako ga nisi
video. Ti duhovi pomažu čoveku. Teško je vladati njima,
a mogu biti i opasni. Potrebna je besprekorna volja
da bi ih čovek držao na bezbednom odstojanju.«
»Kako oni izgledaju?«
»Drukčije svakom čoveku, kao uostalom i njegovi
saveznici. Tebi bi saveznik, verovatno, ličio na nekog
čoveka koga si nekada poznavao, ili na nekoga ko će
ti se uvek činiti poznat — takva je tvoja priroda. Sklon
si misterijama i tajnama. Ja nisam kao ti i zato je saveznik
za mene uvek nešto sasvim određeno.
»Izvorski duhovi se nalaze na naročitim mestima.
Onaj koga sam dozivao da ti pomogne bio je duh koga
poznajem. Pomogao mi je mnogo puta. On boravi u
onom klancu. U vreme kad sam ga dozvao da ti pomogne,
ti nisi bio jak i duh te čvrsto zgrabio. To nije bila
njegova namera — oni nemaju nikakvih namera — ali
ti si tamo ležao veoma slab, slabiji nego što sam pretpostavljao
da si. Posle toga te duh zamalo nije odmamio
u smrt; u onoj vodi, u kanalu, ti si bio fosforescentan.
Duh te uhvatio na prepad i samo je malo trebalo
pa da podlegneš. Kada duh jednom tako postupi, on se
kasnije uvek vraća po svoju žrtvu. Siguran sam da će
opet doći po tebe. Na žalost, tebi je potrebna voda da
bi ponovo postao čvrst posle pušenja one mešavine, i
zbog toga si u veoma nepovoljnom položaju. Ako se ne
okupaš u vodi, ti ćeš verovatno umreti, ali ako se okupaš,
duh će te uzeti.«
»Mogu li se poslužiti vodom na nekom drugom
mestu?«
»To ništa ne menja stvar. Izvorski duh iz blizine
moje kuće može da te prati ma kuda pošao, osim ako
imaš duholovca. Zato ti ga je saveznik i pokazao. Rekao
ti je da je potrebna ta naprava. On ju je omotao
oko svoje leve ruke i došao ti je pošto ti je pokazao
klanac. Danas je opet želeo da ti pokaže duholovca, kao
i prvi put kad si ga video. Pametno si postupio što si ga
prekinuo; saveznik je išao suviše brzo za tvoju snagu i
direktan sudar s njim mogao bi te teško ozlediti.«
»Kako sad mogu da dođem do duholovca?«
»Izgleda da će ti ga dati sam saveznik.«
»Kako?«
»Ne znam. Moraćeš da odeš k njemu. On ti je već
rekao gde treba da ga tražiš.«
»Gde?«
»Tamo gore u onim brdima gde si video rupu.«
»Hoću li ja tamo tražiti samog saveznika?«
»Nećeš. Ali on te već rado očekuje. Dimčić ti je otvorio
put do njega. A onda, kasnije, srešćeš se s njim
lice u lice, ali do toga će doći tek kad ga dobro upoznaš.

k10

Stigli smo u istu dolinu kasno po podne 15. decembra
1969. Don Huan je više puta rekao, dok smo se probijali
kroz čestar, da su pravci i orijentacione tačke neobično
važni u mom predstojećem poduhvatu.
»Moraš odrediti pravi smer kad se popneš na vrh
nekog brda«, reče don Huan. »Čim stigneš na vrh, o kreni
se licem u ovom pravcu.« Pokazao je na jugoistok.
»To je tvoj dobri pravac i ti treba tamo da si okrenut
uvek, a naročito kad si u nevolji. Zapamti to.«
Zastali smo u podnožju brda između kojih sam opazio
rupu. Upro je prstom u jedno naročito mesto gde
treba da sednem; seo je i sam pored mene i tihim glasom
mi davao podrobna uputstva. Rekao je da moram,
čim stignem na vrh brda, da pružim svoju desnu ruku
preda se, dlanom naniže s prstima raširenim kao lepeza,
osim palca koji treba da savijem do dlana. Zatim
moram da okrenem glavu ka severu i da stavim mišicu
preko grudi, upirući i rukom u pravcu severa, a onda
moram da igram, i to tako da levu nogu stavljam iza
desne, i da vrhovima prstiju leve noge udaram u zemlju.
Dodao je da treba, čim osetim da se toplota penje
uz moju levu nogu, lagano da mahnem rukom od
severa ka jugu, pa onda opet ka severu.
»Mesto iznad koga dlanom osetiš toplotu kad budeš
mahnuo rukom biće ono mesto na koje ćeš morati
da sedneš, a to će takođe biti i pravac u kome treba da
gledaš«, reče. »Ako se to mesto nalazi prema istoku, ili
ako je u tom pravcu«, on pri tom opet pokaza na jugoistok,
»rezultat će biti odličan. Ali ako je to mesto na
kome rukom budeš osetio toplotu u pravcu severa, dobićeš
dobre batine, ali ćeš ipak moći da sve preokreneš
u svoju korist. Međutim, ako je to mesto u pravcu juga,
moraćeš žestoko da se boriš.
»U početku ćeš morati ruku da digneš možda i četiri
puta, ali kad ti taj pokret već postane poznat, biće
ti dovoljno da samo jedanput lagano mahneš rukom,
i odmah ćeš znati da li će ti se ruka ugrejati ili neće.
»Kad jednom utvrdiš gde je to mesto na kome se
tvoja ruka zagreva, sedi tu; to ti je prva tačka. Ako si
okrenut jugu ili severu, moraćeš sam da odlučiš da li
se osećaš dovoljno jak da tu ostaneš. Ako posumnjaš u
sebe, ustani pa idi odatle. Nije potrebno da ostaješ ako
ne budeš imao samopouzdanja. Ali ako odlučiš da ostaneš,
očisti dovoljno prostora da možeš da zapališ vatru
otprilike na 5 stopa od mesta gde je tvoja prva tačka.
Vatra mora biti u pravoj liniji u pravcu u kome ćeš gledati.
Mesto na kome budeš pripremio vatru biće tvoja
druga tačka. Onda prikupi sve grančice između te dve
tačke i naloži vatru. Sedi na svoju prvu tačku i gledaj
u vatru. Pre ili posle, duh će ti doći i ti ćeš ga videti.
»Ako ti se ruka nimalo ne zagreje ni pošto je 4
puta lagano digneš i spustiš, mahni rukom polako od
severa do juga pa se okreni i mahni ka zapadu. Ako se
tvoja ruka zagreje na bilo kom mestu u pravcu zapada,
ostavi sve i beži. Trči nizbrdo prema visoravni i ne okreći
se ni za živu glavu ma šta čuo ili osetio iza sebe. Čim
stigneš u ravnicu, nemoj više trčati, ma koliko da si
uplašen; baci se na zemlju, skini jaknu, omotaj je oko
pupka pa se sklupčaj da budeš kao lopta, i kolenima
pritisni stomak. Moraš i oči da pokriješ rukama, a mišice
treba čvrsto da stisneš uz bedra. Moraš u tom položaju
ostati do jutra. Ako budeš poslušao ova jednostavna
uputstva, neće te snaći nikakvo zlo.
»Ali ako ne budeš mogao da na vreme stigneš do
ravnice, spusti se na zemlju tu gde se nađeš. Tu će ti
biti veoma teško. Izmučićeš se, ali ako ostaneš miran i
ako ne budeš gledao, neće ti faliti ni dlaka s glave.
»Ako ti ruka nigde ne oseti toplotu kad je budeš
okretao prema zapadu, okreni se opet istoku i trči u
tom pravcu sve dok ne ostaneš bez daha. Onda tu stani
i opet uradi sve isto iznova. Moraš trčati na istok, ponavljajući
te pokrete, sve dok rukom ne osetiš toplotu.«
Kad je završio s tim uputstvima, naterao me je da
mu ih ponavljam sve dok ih nisam napamet naučio. Onda
smo dugo ćutke sedeli. Pokušao sam 2-3 puta da
zapodenem razgovor, ali on mi je svaki put zapovedničkim
gestom naređivao da ćutim.
Počelo je da se smrkava kad je don Huan ustao i
bez reči pošao uzbrdo. Išao sam za njim. Na vrh brda
izveo sam sve one pokrete kako mi je naložio. Don Huan
je stajao blizu i oštro motrio na mene. Radio sam veoma
pažljivo i smireno, polako. Trudio sam se da osetim
ma i najmanju promenu temperature, ali nisam mogao
ustanoviti da li se moj dlan zagreva ili ne. Do tada
se već bilo dobro smrklo, ali ja sam ipak mogao da
trčim u pravcu istoka a da se ne spotičem na žbunje.
Zastao sam kad mi je ponestalo daha, što nije bilo daleko
od mesta s koga sam pošao. Bio sam veoma umoran
i napet. Bolele su me i mišice i listovi na nogama.
Ponovio sam tu sve potrebne pokrete, i rezultat je
opet bio negativan. Trčao sam po mraku još 2 puta,
a onda, kad sam 3. put lagano mahnuo rukom, moja
se ruka zagrejala iznad jedne tačke u pravcu istoka.
Promena temperature bila je tako jasna da sam se trgnuo.
Seo sam na zemlju i čekao don Huana. Rekao sam
mu da sam rukom osetio promenu temperature. Odgovorio
mi je da nastavim, i ja pokupih svu suvariju koju
sam tu mogao naći i naložih vatru. On je seo na 2-
-3 stope levo od mene.
Vatra poče da crta čudne, razigrane siluete. Plamenovi
bi se povremeno prelivali u duginim bojama: postali
bi modričasti a onda jarko žuti. Tu neobičnu igru
boja objašnjavao sam sebi tim što sam pretpostavljao
da je to posledica kemijskih osobina određenih grana i
grančica koje sam sakupio. Druga neobična stvar kod
te vatre bile su varnice. Od novih grančica koje sam dodavao
iskakale su veoma krupne varnice. Učinile su mi
se slične teniskim loptama koje eksplodiraju u vazduhu.
Gledao sam netremice u vatru, onako kako mi je
don Huan naredio, i osetio sam vrtoglavicu. On mi pruži
tikvu s vodom i dade mi znak da pijem. Od vode mi
je bilo lakše i divno sam se osvežio.
Don Huan se naže i šapnu mi na uvo da ne moram
da zurim u vatru, nego da treba samo da gledam u tom
pravcu. Pošto sam gledao na tu stranu gotovo pun sat,
bilo mi je hladno, a ipak sam bio vlažan od znoja. Upravo
kad sam hteo da se nagnem i dohvatim jednu grančicu,
nešto kao moljac ili tačka na mojoj mrežnjači prelete
zdesna nalevo između mene i vatre. Ustuknuh od
toga. Pogledah u don Huana, a on mi bradom pokaza
da opet gledam u vatru. Sledećeg trenutka ista ona senka
prolete u suprotnom pravcu.
Don Huan žurno ustade i poče da nabacuje zemlju
na zapaljeno granje sve dok vatru nije sasvim ugasio.
To gašenje vatre izveo je strahovito brzo. Kad sam pošao
da mu pomognem, on je već bio ugasio. Gazio je
nogama zemlju nad granjem koje je još tinjalo a onda
me gotovo odvukao nizbrdo u dolinu. Koračao je veoma
brzo ne okrećući glave i nije mi dopustio da bilo
šta kažem.
Kad smo posle više sati stigli do mojih kola, upitao
sam ga šta je bilo to što sam video. On energično
odmahnu glavom i mi se bez reči odvezosmo njegovoj
kući.
Čim smo stigli, u rano jutro, ušao je u kuću i ućutkao
me kad sam pokušao da s njim razgovaram.
Don Huan je sedeo napolju, iza kuće. Izgleda da je čekao
da se ja probudim, jer je počeo da govori čim sam
izašao iz kuće. Rekao je da je ona senka koju sam video
prošle noći bila duh, sila koja pripada upravo onom
mestu gde sam je video. Govorio je o tom biću kao o
nečemu beskorisnom.
»To samo tamo postoji«, reče. »Taj duh ne raspolaže
tajnama moći i zato je bilo besmisleno da tamo
ostanemo. Ti bi video samo brzu senku koja bi svu noć
preletala tamo-amo. Ima, međutim, i drugih vrsta bića
koja te mogu obdariti tajnama moći, ako si dovoljno
srećan da ih otkriješ.«
Doručkovali smo potom i on dugo nije ništa rekao.
Kad smo završili s jelom, seli smo pred njegovu kuću.
»Postoje 3 vrste bića«, reče on iznenada, »ona koja
ne mogu ništa da daju zato što nemaju šta da daju,
ona koja mogu samo da zaplaše, i ona koja raspolažu
darovima. Ono biće koje si prošle noći video bilo je nemo;
ono nema šta da ti da — to je samo senka. Međutim,
uz to nemo često ide jedna druga vrsta bića, jedan
zli duh, i njegova jedina osobina je da plaši ljude i životinje;
on se najčešće nalazi blizu mesta na kome prebiva
onaj nemi. Zato sam odlučio da odande brzo odemo.
Taj zli duh prati ljude pa čak ulazi i u njihove kuće
i zagorčava im život. Znam neke ljude koji su zbog
njih morali da se isele iz svojih kuća. Uvek se nađu oni
koji veruju da mogu dosta da izvuku iz tog bića, ali sama
činjenica da se duh vrzma oko kuće ne znači baš
ništa. Ljudi mogu pokušavati da ga primame, ili ga mogu
pratiti oko kuće verujući da im on može otkriti neke
tajne. Ali jedino što od toga imaju to je neki strašan
doživljaj. Znam neke ljude koji su na smenu motrili na
ta zločesta bića koja su za njima ušla u njihove kuće.
Mesecima su motrili na tog duha; na kraju je neko drugi
morao da se umeša i da odvuče te ljude iz njihove
kuće, jer su počeli da slabe i kopne. Zato je jedino pametno
što čovek može da uradi s tim bićima to da ih
zaboravi i ostavi na miru.«
Pitao sam ga kako ljudi mame duha. Odgovorio
mi je da se prvo dobro pomuče da pogode gde će se
duh ponajpre pojaviti, a onda mu na put stavljaju oružje
u nadi da će ga on dodirnuti, jer se zna da duhovi
vole sve što je u vezi s ratom. Don Huan je potom rekao
da svaki deo oružja, svaki predmet koji duh dodirne
postaje predmet s posebnom moći. Poznato je, međutim,
da onaj zli duh nikad ništa ne dodiruje, nego samo
stvara auditivnu iluziju buke.
Pitao sam zatim don Huana o tome na koji način
ti duhovi plaše čoveka. Odgovorio je da to najčešće čine
tako što se pojavljuju kao tamna senka u čovečjem
obličju; takva senka se onda vrzma oko kuće, strašno
lupa svim i svačim ili galami imitirajući ljudske glasove,
a nekada odjednom kao crna senka izbije iza kakvog
tamnog ugla.
Don Huan mi je rekao da je treća vrsta duha pravi
saveznik, onaj koji čoveku odaje tajne; ta naročita
vrsta nalazi se na usamljenim, napuštenim mestima do
kojih se gotovo nikako ne može doći. Reče da čovek koji
želi da nađe takvo biće mora da ide daleko, i to sam,
bez društva. Na udaljenom i usamljenom mestu čovek
mora sam da preduzima sve potrebne korake. Mora da
sedi pokraj vatre; ako ugleda senku, mora odmah da
ode s tog mesta. Ali mora ostati ako se pojave drugi uslo
vi, kao na primer jak vetar koji bi mogao da ugasi
vatru a njemu da ne dopusti da je ponovo potpali čak
ni posle 4 pokušaja, ili ako se, recimo, odlomi grana
s obližnjeg drveta. Grana treba da se zaista odlomi
i čovek mora da utvrdi da li se ona stvarno odlomila ili
se samo čulo kao da je pukla.
Drugo na šta treba da pazi, to je kamenje koje se
kotrlja, ili kamenčići koje kao da neko baca na vatru,
ili kakav drugi stalan šum; ako to primeti, čovek mora
da prođe u pravcu gde se nešto takvo dogodilo i mora
ići sve dok mu se duh ne otkrije.
Postoje mnogi načini pomoću kojih takvo biće iskušava
ratnika. Ono može odjednom da iskoči pred njega
u jezivom obličju, ili može s leđa da ga zgrabi i da
ga satima ne pušta. Može i drvo da obori na njega. Don
Huan reče da su to zaista opasne sile, pa iako ne mogu
neposredno, tako reći svojom rukom, da ubiju čoveka,
mogu izazvati njegovu smrt strahom, tim što će razne
stvari bacati na njega, ili što će ga saplesti tako da on
izgubi oslonac pod nogama i stropošta se u provaliju.
Rekao mi je i to da nikada ne pokušavam da se
borim, ako na takvo biće naiđem pod nepovoljnim
okolnostima, jer bi me ono sigurno ubilo. Ukralo bi moju
dušu. Zato je najbolje da se bacim na zemlju i da
trpim što me snađe sve do jutra.
»Kad se čovek suoči sa saveznikom, sa onim koji
mu odaje tajne, mora da skupi svu hrabrost kako bi
zgrabio saveznika pre nego što ovaj njega zgrabi, ili ga
mora pojuriti pre nego što ovaj njega pojuri. Mora ga
goniti nemilosrdno, a posle toga nastaje borba. Čovek
mora duha da obori na zemlju i mora ga tu držati sve
dok od njega ne dobije moć.«
Pitao sam ga da li su te sile sazdane od materije,
da li čovek može zaista da ih dodirne. Rekao sam da
ideja »duha« kod mene izaziva asocijaciju na nešto eterično.
»Ne nazivaj ih duhovima«, reče. »Zovi ih saveznicima;
zovi ih neobjašnjivim silama.«
Ćutao je neko vreme, onda je legao na leđa i glavu
spustio na prekrštene ruke. Navaljivao sam da mi kaže
da li su ta bića opipljiva, materijalna.
»Materijalna su, nego šta«, reče posle još jedne pauze.
»Kad se boriš s njima, osetiš da su čvrsta, ali to
traje samo časak. Ta bića se uzdaju u čovekov strah;
zato, ako je čovek koji se bori s jednim od njih ratnik,
to biće veoma brzo gubi svoju napetost, a čovek postaje
snažniji. Čovek može zaista da apsorbuje napetost
tog duha.«
»Kakva je to napetost?« upitah.
»Moć. Kad ih dodirneš, oni zatrepere kao da će te
istog časa raspolutiti. Ali to se samo prave važni. Napetost
nestaje ako ih čovek i dalje čvrsto drži.«
»Šta biva kad oni više nisu napeti? Da li postanu
slični vazduhu?«
»Ne, samo omlitave. Ali i dalje su od materije. Samo
to ne liči ni na šta što si ikada dodirnuo.«
Kasnije, u toku te večeri rekao sam mu da je ono što
sam prethodne noći video možda ipak bila samo neka
leptirica. On se nasmejao i veoma strpljivo mi objasnio
da leptirice lete tamo-amo jedino oko sijalica,
zato što na njima ne mogu da oprlje krila. Vatra bi ih,
s druge strane, spalila čim bi joj se približile. Ukazao
mi je i na to da je senka natkrila celu vatru. Kad je to
spomenuo, setio sam se da je senka zaista bila vrlo
velika i da je za časak sasvim zaklonila vatru. Međutim,
sve se to zbilo tako brzo da se u prvi mah nisam
toga dobro ni setio.
Onda mi je ukazao i na to da su varnice bile veoma
krupne i da su letele ulevo od mene. To sam i sam
zapazio. Rekoh da je vetar po svoj prilici duvao u tom
pravcu. Don Huan odgovori da vetra uopšte nije bilo.
To je bila istina. Dozivajući u sećanje taj doživljaj, prisetio
sam se da je ta noć bila tiha.
Još nešto što sam potpuno smetnuo s uma bila je
zelenkasta svetlost u plamenovima; otkrio sam je kad
mi je don Huan dao znak da gledam u vatru pošto je
ona senka prvi put proletela kroz moje vidno polje.
Don Huan me podsetio na to. Bunio se i što to nazivam
senkom. Reče da je to bilo okruglo i da je pre ličilo na
mehur.
Posle 2 dana, 17. decembra 1969, don Huan reče
nemarnim glasom da ja sad u tančine poznajem potrebnu
tehniku te da mogu sam otići u brda i nabaviti
predmet obdaren naročitom moći, tj. duholovca. Nagovarao
me da pođem sam tvrdeći da bi mi njegovo prisustvo
samo smetalo.
Bio sam spreman da pođem kad se on, izgleda, ipak
predomislio.
»Nisi još dovoljno jak«, reče. »Poći ću s tobom do
podnožja.«
Kad smo bili u onoj maloj dolini u kojoj sam video
saveznika, iz daljine je razgledao formaciju terena
koji sam ja onda bio nazvao rupom u brdima, i rekao
da treba da idemo još dalje na jug u one planine u daljini.
Saveznik boravi na najdaljoj tački koju možemo
da vidimo kroz rupu.
Gledao sam u tu formaciju i jedino što sam mogao
da razaznam bila je plavičasta masa dalekih planina.
Međutim, on me vodio u pravcu jugoistoka i posle pešačenja
od nekoliko sati stigli smo do tačke za koju je
rekao da je »dovoljno duboko« u saveznikovom prebivalištu.
Bilo je kasno po podne kad smo stali. Seli smo na
neko kamenje. Ja sam bio umoran i gladan; pojeo sam
od jutra do tada samo nekoliko tortilja i pio malo vode.
Don Huan iznenada ustade, pogleda u nebo, pa mi
zapovedničkim tonom reče da pođem u pravcu koji je
za mene najpovoljniji i da dobro zapamtim to mesto
gde se sada nalazimo, tako da mogu da se vratim kad
završim posao. Dodao je umirujućim glasom da će me
on tu čekati pa ma koliko se ja zadržao.
Upitah ga bojažljivo da li smatra da će mi biti potrebno
mnogo vremena da nabavim duholovca.
»Ko to zna?« odvrati on smešeći se tajanstveno.
Pošao sam prema jugoistoku, i dvaput sam se okrenuo
da vidim don Huana. On se veoma lagano udaljavao
u suprotnom pravcu. Popeo sam se na vrh jednog
velikog brda i opet pogledao u don Huana; sad je između
nas već bilo dobrih dvesta jardi. Nije se okretao
da me vidi. Trčao sam nizbrdo sve do jedne uvalice,
nalik na zdelu, među brdima, i odjednom sam bio sam.
Seo sam na zemlju za časak i upitao se šta ja tu radim.
Sam sam sebi bio smešan što tražim duholovca. Otrčah
opet nazad na ono brdo da bolje vidim don Huana, ali
nigde ga nisam mogao videti. Trčao sam nizbrdo u pravcu
u kome sam ga poslednji put video. Hteo sam da dignem
ruke od svega toga i da se vratim kući. Osećao
sam se glupo, i bio sam umoran.
»Don Huane!« dozivao sam neprestano.
Nije ga bilo nigde na vidiku. Otrčao sam opet na
vrh drugog brda; ni odatle ga nisam video. Trčao sam
dugo pokušavajući da ga nađem, ali on je nestao. Vratih
se opet na ono mesto gde smo se rastali. Smešno je reći,
ali verovao sam da ću ga tu naći gde sedi i smeje se
mojoj nedoslednosti.
»U šta sam se ja to kog đavola upetljao?« rekoh
glasno.
Shvatio sam u tom trenutku da nikako ne mogu
obustaviti to radi čega sam došao. Zaista nisam znao
kako da se vratim do svojih kola. Don Huan je nekoliko
puta menjao pravac i opšta orijentacija prema četiri
glavne tačke sveta nije mi sad bila dovoljna. Plašio
sam se da se ne izgubim u planinama. Seo sam i 1.
put u životu osetio sam, nekako čudno, da čovek nikada
ne može da se vrati na polaznu tačku. Don Huan je
rekao kako ja uvek insistiram da sve počnem od jedne
tačke koju nazivam početkom, a taj početak u stvari
ne postoji. I sad sam usred tih planina shvatio na
šta je mislio. Činilo mi se da sam polazna tačka uvek
bio ja; činilo mi se kao da don Huana nikada nije ni
bilo, i da je, kad sam ga tražio, postao ono što je u
stvari i bio: slika koja je lebdeći pored mene brzo iščezla
iza brda.
Čuo sam kako lišće šušti i osetio kako do mene dopire
neki čudan miris. Osetih i pritisak vetra u ušima,
sličan lakom zujanju. Sunce je bilo na horizontu sasvim
blizu gustih oblaka koji su ličili na traku debelo
premazanu oranž bojom, ali ono odjednom nestade iza
teške zavese nižih oblaka; ubrzo potom pojavilo se kao
grimizna lopta koja lebdi u magli. Činilo se kao da se
upinje da stigne do komadića plavog neba ali izgledalo
je da oblaci suncu ne daju vremena za to, a onda ona
oranž traka i tamne konture planina kao da ga progutaše.
1
Legao sam na leđa. Sve je oko mene bilo tako tiho,
tako spokojno, a ipak meni tako strano da me to porazilo.
Nisam želeo da plačem, ali suze mi ipak lako potekoše
niz lice.
Satima sam ostao u tom položaju. Nisam gotovo
ni mogao da ustanem. Kamenje poda mnom bilo je tvrdo,
a baš tu gde sam legao skoro da nije ni bilo nikakvog
rastinja, za razliku od bujnog zelenog žbunja oko
mene. S mesta na kome sam ležao mogao sam da vidim
rese visokog drveća na brdima prema istoku.
Najzad se prilično smrklo. Osećao sam se bolje;
bio sam u stvari bezmalo srećan. Polutama mi je mnogo
više godila i pružala mi bolju zaštitu nego jarka dnevna
svetlost.
Ustao sam, popeo se na vrh jednog brdašca i počeo
da ponavljam one pokrete koje sam naučio od don Huana.
Trčao sam 7 puta prema istoku, i tek onda
osetio promenu temperature na ruci. Naložio sam vatru
i bržljivo stražario kako mi je don Huan preporučio,
motreći na sve. Prolazili su sati i ja osetih kako me hvata
umor i hladnoća. Nakupio sam poveliku gomilu suvog
granja; bacao sam ga na vatru i približio sam joj
se. To bdenje bilo je tako naporno i intenzivno da me
izmirilo; glava je počela da mi pada od umora. Zaspao
sam u 2 maha i probudio se tek kad mi je glava
klonula u stranu. Bio sam toliko pospan da više nisam
mogao da gledam u vatru. Popio sam malo vode pa sam
se čak pljusnuo po licu da ne bih zaspao. Sanjivost sam
mogao samo povremeno da savladam. Postao sam nekako
neraspoložen i razdražljiv; osećao sam se veoma
glupo što sam tu i to me bacilo u iracionalno osećanje
zaludnosti i očajanje. Bio sam umoran, gladan, pospan
i veoma ljutit na sebe. Najzad sam odustao od borbe
da ostanem budan. Nabacao sam dosta suvog granja na
vatru i legao da spavam. Traganje za saveznikom i duholovcem
bilo mi je u tom trenutku veoma smešno i
daleko. Bio sam toliko zadremao da više nisam mogao
ni da mislim ni da razgovaram sa sobom. Zaspao sam.
Naglo sam se probudio kad je nešto puklo. Izgleda
da je taj zvuk, pa ma šta ga prouzrokovalo, potekao
odnekud tačno iznad mog levog uva, budući da sam ležao
na svojoj desnoj strani. Uspravio sam se, sedeći potpuno
budan. Levo uvo mi je zvonilo i gotovo ogluvelo
od brzine i jačine tog zvuka.
Mora da sam spavao sasvim malo, sudeći po količini
suvog granja koje je još gorelo na vatri. Nisam
čuo ništa drugo, ali ostao sam budan i na oprezi dodajući
i dalje granje na vatru.
Palo mi je na um da je to što me probudilo mogao
biti pucanj iz puške; možda se tu neko šunja, vreba me
i puca u mene. Ta misao me duboko uznemiri i izazva
pravu najezdu straha u meni. Bio sam siguran da ta žemlja
nekome pripada; ako je tako, onda vlasnici možda
smatraju da sam lopov i hoće da me ubiju, ili će
me možda ubiti i opljačkati ne znajući da nemam ništa
pri sebi. Veoma sam se zabrinuo za sebe. Osetio sam
napetost u ramenima i vratu. Klimao sam glavom gore-
-dole i čuo kako mi pucketaju vratni pršljenovi. Gledao
sam i dalje u vatru ali nisam u njoj video ništa naročito,
niti sam čuo ikakve šumove.
Posle nekog vremena malo sam se opustio i tada
mi pade na um da je sve to možda don Huanovo maslo.
Ubrzo sam sam sebe uverio da i jeste tako. Nasmejao
sam se misleći o tome. Sad naiđe još jedan talas racionalnih
zaključaka, ali srećnih ovog puta. Pomislih da
je don Huan morao posumnjati da ću se ja predomisliti
i da neću ostati u planini, ili me je video kako trčim
za njim, pa se sakrio u nekoj pećini ili iza kakvog
grma. Onda je išao za mnom pa me, videći da sam zaspao,
probudio prelomivši granu blizu mog uva. Nabacao
sam još granja na vatru i počeo krišom da se osvrćem
ne bih li ga video, iako sam znao da neću moći da
ga otkrijem ako se on tu negde skriva.
Sve je bilo sasvim spokojno: čuli su se cvrčci, vetar
među drvećem na padinama brda oko mene, tiho
pucketanje granja na vatri. Varnice su vrcale, ali to su
bile obične varnice.
Iznenada čuh kako se jedna grana prelomi nadvoje,
levo od mene. Zadržao sam dah osluškujući veoma
pažljivo. Trenutak zatim čuo sam kako je druga grana
pukla desno od mene.
Zatim čuh kako u daljini tiho pucketaju grane. Bilo
je to kao da neko gazi po njima i tako ih lomi. Taj
šum je bio bogat i pun i nekako čulan. Izgledalo je da
mi se više približava. Reagovao sam veoma sporo i
nisam znao da li da i dalje slušam ili da ustanem. Dok
sam razmišljao šta da radim, odjednom grane počeše
da pucaju svuda oko mene. Taj šum me tako brzo preplavio
da sam jedva imao toliko vremena da skočim
na noge i gaženjem ugasim vatru.
Potrčao sam nizbrdo po mraku. Dok sam se probijao
kroz cestar, pomislih kako tu nema ravnog terena.
Trčao sam i dalje trudeći se da zaštitim oči od granja.
Spustio sam se već do pola padine kad sam osetio da
je nešto iza mene i da me gotovo dodiruje. To nije bila
grana, već nešto drugo; intuitivno sam osetio da me to
sustiže. Sledio sam se od straha. Skidoh jaknu, zgužvah
je sebi na trbuh, čučnuh i pokrih oči rukama, kako mi
je don Huan preporučio. Ostao sam u tom položaju nekoliko
trenutaka i onda opazio da je oko mene mrtva
tišina. Nije se čuo baš nikakav šum. To me veoma uznemirilo.
Moji trbušni mišići stezali su se i grčevito podrhtavali.
Onda opet čuh kako je neka grana pukla. Izgledalo
je da se to desilo u daljini, ali čulo se sasvim
dobro i jasno. Puče opet, ali sad bliže. Potom je neko
vreme sve bilo tiho a onda je nešto eksplodiralo baš
iznad moje glave. Od tog neočekivanog zvuka naglo poskočili
i zamalo se ne prevalih na bok. Nije bilo sumnje
da je taj šum prouzrokovalo lomljenje grane nadvoje.
To se desilo tako blizu da sam čuo šuštanje lišća na
toj grani kad se lomila.
Posle toga je usledio niz eksplozija; svuda oko mene
nešto je veoma snažno lomilo grane. U tom trenutku
najčudnija je bila moja reakcija na tu pojavu; umesto
da se smrtno uplašim, ja sam se smejao. Iskreno
sam verovao da sam otkrio uzrok svega toga što se događa.
Bio sam uveren da mi to don Huan opet podvaljuje.
Čitav niz logičnih zaključaka učvrstio me u tom
uverenju; obradovao sam se. Bio sam siguran da ću tog
starog lisca, don Huana, uhvatiti na delu. To on oko
mene lomi granje, i znajući da neću smeti da dignem
pogleda, bezbedan je pa može slobodno da radi što god
mu se prohte. Pomislio sam zatim da je on u planini
sam, i, logično, može da proizvede samo ograničen broj
šumova. Pošto je sam, ti šumovi se moraju nizati jedan
za drugim, a najviše po 2 do 3 odjednom. Osim
toga, raznovrsnost tih šumova takođe mora biti ograničena
tehničkim mogućnostima pojedinca. Bio sam
potpuno siguran, ne mičući se ipak iz čučećeg položaja,
da je sve to igra i da mu mogu doskočiti jedino ako se
emocionalno ne uplićem u to. Sad sam zaista uživao u
toj igri. Uhvatih sebe kako se prigušeno smejem pri pomisli
da mogu da predvidim sledeći korak svog protivnika.
Pokušah da zamislim šta bih sad učinio da sam
na don Huanovom mestu.
Šum nečega što je lokalo trže me iz tih misli. Pažljivo
oslušnuh, i to se ponovi. Nisam mogao da odredim
šta je to. Izgledalo je kao da životinje loču vodu.
Opet sam to čuo sasvim blizu. Nervirao me taj šum
koji me sad podsetio na devojčicu krupnih vilica koja
žvaće gumu. Čudio sam se kako to don Huan može da
izvede, kad se to opet ču, sad s moje desne strane. Prvo
se to čulo samo jedanput, a onda sam čuo više uzastopnih
vlažnih šumova, kao da neko gazi po blatu. Bio
je to gotovo čulan, veoma neprijatan šum nogu koje gacaju
po dubokom blatu. Za časak šum prestade, a onda
se opet začu, levo od mene i sasvim blizu, možda samo
10-ak stopa dalje od mene. Sada je izgledalo kao da
neko težak gaća po blatu u gumenim čizmama. Začudio
me taj pun šum. Nisam mogao da se dosetim kako bih
ja pomoću nekih primitivnih sredstava izazvao takav
šum. Zatim čuh iza sebe kao da neko gaca po blatu, a
onda se to istovremeno začu sa svih strana. Činilo se
kao da je neko hodao, trčao, gacao po blatu svuda oko
mene.
Obuze me logična sumnja. Ako don Huan sve to
izvodi, onda on mora da trči u krug neverovatnom brzinom.
Brzina s kojom su se ti šumovi javljali isključivala
je tu mogućnost. Tada pomislih da don Huan
ipak mora imati pomoćnike. Hteo sam da porazmislim
o tome ko bi ti ljudi mogli biti, ali jačina šumova nije
mi dopustila da se koncentrišem. Zaista nisam mogao
jasno da mislim, ali ipak se nisam plašio; bio sam, možda,
samo zaprepašćen čudnim kvalitetom tih zvukova.
Ono šljapkanje je zbilja vibriralo. U stvari, te naročite
vibracije bile su upravljene na moj stomak, ili sam ih
ja možda osećao donjim delom trbuha.
Čim sam to shvatio, odjednom je nestalo moje objektivnosti
i izolovanosti. Ti zvuči su napadali moj trbuh!
Kroz glavu mi sinu pitanje: »Šta ako to nije don
Huan?« Obuze me panika. Zategnuo sam svoje trbušne
mišiće i butinama čvrsto pritisnuo zgužvanu jaknu.
Šumovi su bili sve brojniji i brži; kao da su znali
da sam izgubio samopouzdanje, počeli su tako jako da
vibriraju da mi se smučilo, hteo sam da povraćam. Borio
sam se protiv te muke. Disao sam duboko i zapevao
svoje pesme pejotlu. Povratio sam, i tada ono šljapkanje
odjednom prestade; nadjačalo ga je cvrčanje cvrčaka
i lavež kojota u daljini. Taj nagli prekid dopustio
mi je da predahnem i da se saberem. Koliko maločas
bio sam odlično raspoložen, samopouzdan i ravnodušan
— izdvojen iz svega toga; očigledno sam loše procenio
situaciju. Sve da don Huan i ima saučesnike, oni ne bi
mogli fizički da proizvedu zvuke na koje bi moj stomak
reagovao. Za tako jake zvuke morali bi da raspolažu
takvom tehnikom o kojoj sigurno nemaju ni pojma. Izgleda
da to što doživljavam nije ni igra ni »opet neka
don Huanova podvala«; ta teorija bila je samo moje
grubo objašnjenje.
Imao sam grčeve i neodoljivo sam poželeo da legnem
i ispružim noge. Odlučio sam da se pomaknem
udesno kako mi pred licem više ne bi bilo ono mesto
na kome sam povraćao. Čim sam počeo da puzim, čuo
sam kako je nešto veoma tiho skiknulo tačno iznad
mog levog uva. Sledio sam se. Sad je to skiknulo s druge
strane pored moje glave. To se čulo samo jedanput.
Učini mi se da liči na škripu vrata. Čekao sam, ali ništa
drugo nisam čuo, pa zato reših da se opet pokrenem.
Samo što sam pokušao da sasvim malo pomaknem
glavu udesno, morao sam gotovo da poskočim.
Odjednom me sa svih strana zapljusnulo skičanje. To
je čas ličilo na škripu vrata, čas na skičanje pacova ili,
zamorčića. Nije bilo glasno ni intenzivno, ali je bilo nametljivo
i opet mi izazvalo muku u stomaku. Skičanje
je prestalo kao što je i počelo; utišalo se postepeno sve
dok ga na kraju nisam čuo još samo jednom ili dvaput.
Onda sam čuo nešto slično lepršanju krila neke ptičurine
koja leti iznad žbunja. Činilo se da leti u krug
iznad moje glave. Ono tiho skičanje opet se pojača, a
uz to i klepetanje krila. Izgledalo je da jato džinovskih
ptica kruži nad mojom glavom mašući mekim krilima.
Oba ta zvuka sliše se u jedan koji me preplavi kao talas.
Osećao sam da lebdim na tom talasu koji se uvija.
Skičanje i lepršanje bilo je tako baršunasto, glatko, da
sam ga osećao po celom telu. Lepršanje jata ptica kao
da me odnekud odozgo vuklo naviše, dok mi se činilo
da me skičanje čitave vojske pacova gura odozdo i svud
oko mene.
Više nisam sumnjao u to da sam nekom glupom
greškom navukao na sebe nešto strašno. Stisnuo sam
zube, udisao duboko, i zapevao svoje pesme pejotlu.
Ti šumovi i zvuči potrajali su dugo, i ja sam im
se opirao svom snagom. Kad su utihnuli, opet je nastala
isprekidana »tišina« — onakva kakvu obično zapažam,
to jest čuo sam samo prirodno zujanje insekata
i hujanje vetra. Period tišine bio je za mene opasniji od
perioda kad su se čuli oni šumovi. Počeo sam da mislim,
da procenjujem svoj položaj i od tog razmišljanja
obuze me panika. Znao sam da sam izgubljen; nisam
imao ni znanje ni snagu da bih mogao da odbijem to
što nasrće na mene. Bio sam sasvim bespomoćan, i čučao
sam nad svojim izbljuvkom. Pomislih da mi je kucnuo
poslednji čas pa zaplakah. Želeo sam da mislim o
svom životu ali nisam znao od čega bih počeo. Ništa od
svega onoga što sam u životu učinio nije zaista bilo vredno
tog krajnjeg, poslednjeg akcenta, te prema tome
nisam imao o čemu ni da mislim. To je bilo izvanredno
saznanje. Promenio sam se od onog vremena kad sam
poslednji put iskusio sličan strah. Ovog puta bio sam
prazniji. Nosio sam uza se manje ličnih osećanja.
Pitao sam se šta bi ratnik učinio u toj situaciji i
došao do različitih zaključaka. Nešto u predelu oko
mog pupka bilo je izuzetno važno; u tim zvucima bilo
je nečeg vanzemaljskog; oni su bili usmereni na moj
stomak i pomisao da je to neka don Huanova podvala
bila je sasvim neodrživa.
Moji trbušni mišići bili su veoma napeti, mada grčeva
više nije bilo. Pevao sam i dalje dišući duboko i
osetio sam kako mi se celo telo zagreva. Postade mi jasno
da moram da postupam kako me don Huan učio,
ako želim da ostanem živ. Ponovio sam u sebi njegova
uputstva. Setio sam se tačno na kome je mestu sunce
zašlo za planine, u odnosu na brdo na kome sam se nalazio
i ono mesto gde sam čučao. Ponovo sam se orijentisao
i kad sam se uverio da sam tačno procenio gde
se nalaze četiri 4 tačke sveta, počeh da menjam
položaj, tako da mi glava bude okrenuta u novom i »boljem
« pravcu, prema jugoistoku. Lagano počeh da mičem
noge ulevo, santimetar po santimetar, sve dok ih
nisam sasvim podvio pod sebe. Onda počeh i telo da
mičem prema nogama, ali samo što sam počeo da se
lagano okrećem u stranu kad osetih neki naročit udar;
jasno sam fizički osetio kako me je s leđa nešto dodirnulo
po golom vratu. To se desilo tako brzo da sam nesvesno
vrisnuo i opet se sledio. Stegao sam stomačne
mišiće, opet počeo duboko da dišem i zapevao pesme
pejotlu. Sekund zatim osetih opet onaj laki udarac po
vratu. Zgrčih se. Vrat mi je bio go i ja ništa nisam mogao
preduzeti da se zaštitim. Opet me ono udari. To što
me udaralo po vratu bilo je nešto veoma meko, gotovo
svileno, kao ogromna, dlakom obrasla šapa nekog pacova.
Dodirnulo me ponovo i tada poče da seta po mom
vratu tamo-amo sve dok mi suze nisu potekle niz lice.
To je bilo isto kao da me krdo nemih, glatkih kengura
bez telesne težine gazi po vratu. Čuo sam meko trupkanje
njihovih nogu dok su blago prelazili preko mene.
To me nije nimalo bolelo, ali me dovodilo do ludila.
Znao sam da ću ustati i potrčati ako nešto ne preduzmem.
Zato počeh lagano da manevrišem ne bih li promenio
položaj svog tela. Kad sam pokušao da se pokrenem,
ono lupkanje po vratu još je više učestalo. Bilo
je već tako mahnito da sam se trgnuo i celim telom
okrenuo u drugom pravcu. Nisam imao pojma kakve
će biti posledice tog mog čina. To sam uradio samo zato
da ne bih tog časa poludeo.
Čim sam promenio pravac svog tela, prestalo je
ono lupkanje po vratu. Posle duge, mučne pauze čuo
sam kako se u daljini krše grane. Ti šumovi više nisu
bili tako blizu. Činilo se da su se povukli na drugi položaj
daleko od mene. Onaj šum granja koje se lomi
slio se odmah zatim s bučnim šuštanjem lišća kao da
jak vetar šiba ćelo brdo. Sve žbunje oko mene zadrhta
iako vetra nije bilo. Šuštanje lišća i pucanje grana izazvaše
u meni utisak da brdo gori. Moje telo bilo je
tvrdo kao kamen. Obilno sam se znojio. Bilo mi je sve
toplije i toplije. U jednom trenutku bio sam potpuno
uveren da brdo gori. Nisam skočio i potrčao zato što
sam od obamrlosti bio sasvim oduzet; nisam, u stvari,
ni oči mogao da otvorim. U tom času bilo mi je važno
jedino to da ustanem i pobegnem od vatre. U stomaku
sam imao strašne grčeve od kojih bi mi se dah presekao.
Sad sam se upinjao svim silama da dišem. Posle
duže borbe pošlo mi je ipak za rukom da duboko udišem,
a mogao sam i da primetim da lišće više ne šušti;
tek s vremena na vreme pukla bi još po koja grančica.
Taj zvuk od kršenja granja sve se više udaljavao, postao
sporadičan i na kraju sasvim prestao.
Mogao sam da otvorim oči. Gledao sam u zemlju
pod sobom kroz poluspuštene kapke. Već je svanulo.
Pričekao sam još malo ne mrdajući, a onda počeh da
se ispružam. Spustio sam se na leđa. Sunce je bilo nad
brdima na istočnoj strani.
Bilo mi je potrebno više sati da ispružim noge i da
se spustim do dole. Počeo sam da idem prema onom
mestu gde me je don Huan ostavio — možda jednu milju
od mesta na kome sam bio; oko podne sam tek stigao
do ruba šume, još dobrih četvrt milje do mog odredišta.
Više nisam mogao da hodam ni za šta na svetu.
Mislio sam na pume i pokušao da se popnem na jedno
drvo, ali mišice nisu mogle da održe moju težinu. Naslonio
sam se na jednu stenu i pomirio s mišlju da ću
tu umreti. Bio sam uveren da će me prožderati pume i
druge zveri. Nisam imao snage čak ni kamen da bacim.
Nisam bio ni gladan ni žedan. Oko podne sam našao
neki potočić i popio sam mnogo vode, ali voda me nije
okrepila. Dok sam tu sedeo tako bespomoćan, bio sam
očajan pre nego uplašen. Bio sam toliko umoran da
mi je bilo svejedno šta će me snaći i zaspao sam.
Probudio sam se kad me nešto protreslo. Don Huan
je stajao nagnut nada mnom. Pomogao mi je da sednem
i dao mi vode i malo cicvare. Smejao se i rekao
da jadno izgledam. Pokušao sam da mu kažem šta mi
se desilo, ali on me ućutkao i rekao da sam promašio
cilj, jer je ono mesto na kome je trebalo da se nađemo
stotinak jardi dalje. Onda me gotovo odneo nizbrdo.
Rekao je da me vodi do jednog većeg potoka u kome će
me okupati. Dok smo išli, on mi je zapušio uši nekom
travom koju je izvadio iz svoje torbice, a onda mi je
vezao oči komadom platna pošto mi je prethodno svako
oko pokrio po jednim listom. Naterao me da svučem
odeću sa sebe i da poklopim oči i uši rukama da bih
bio siguran da ništa neću ni čuti ni videti.
Don Huan mi je telo istrljao lišćem a onda me
spustio u reku. Osetio sam da je to velika reka. Bila je
duboka. Stajao sam, ali nogama nisam dodirivao dno.
Don Huan me držao za desni lakat. U početku nisam
osetio da je voda hladna, ali postepeno mi je bivalo sve
hladnije, a onda mi je postalo nepodnošljivo hladno.
Don Huan me izvukao iz vode i osušio nekim lišćem
koje je neobično mirisalo. Obukao sam se i on me poveo
odatle; otišli smo daleko i on mi je tek onda skinuo
lišće s očiju i ušiju. Upitao me da li se osećam dovoljno
snažan da mogu da idem do kola. Čudno je bilo to što
sam se osećao veoma snažan. Čak sam i ustrčao uz jedno
strmo brdo da bih mu to dokazao.
Dok smo išli prema mojim kolima, koračao sam
sasvim blizu don Huana. Posrnuo sam nekoliko puta i
on se smejao. Primetio sam da me njegov smeh veoma
okrepljuje i on postade glavni izvor moje snage; što se
on više smejao, to sam se ja bolje osećao.
Sutradan sam don Huanu ispričao redom sve što se
dogodilo od trenutka kad me on napustio. Smejao mi
se za sve to vreme, naročito kad sam mu rekao kako
sam mislio da mi to on podvaljuje.
»Ti uvek misliš da su posredi neke podvale«, reče.
»Suviše se uzdaš u sebe. Ponašaš se kao da znaš odgovore
na sva pitanja. A ništa ne znaš, mali moj prijatelju,
baš ništa.«
Don Huan me tad 1. put nazvao »svojim malim
prijateljem«. Iznenadio sam se. On je to primetio i nasmešio
se. Njegov glas je bio pun topline i to me veoma
ražalostilo. Rekao sam mu da sam bio nemaran i
trapav zato što su to moje urođene osobine, i da nikada
neću razumeti njegov svet. Bio sam duboko tronut.
On me, međutim, bodrio i tvrdio da sam se dobro
držao.
Zamolio sam ga da mi objasni značenje toga što
sam doživeo.
»Nema tu nikakvog značenja«, odgovori. »To se isto
moglo desiti svakome, a naročito nekome kao što si ti
koji već imaš otvorenu pukotinu. To je sasvim obična
stvar. Svaki ratnik koji je išao da traži saveznike pričaće
ti šta su mu oni radili. To što su s tobom činili
nije gotovo ništa. Ali tvoja pukotina je otvorena i zato
si nervozan. Ne može se preko noći postati ratnik. Sad
moraš da ideš svojoj kući i ne vraćaj se dok ne ozdraviš
i dok ti se pukotina ne zatvori.«

k7

Mesecima se nisam vraćao u Meksiko; iskoristio
sam to vreme za obradu svojih beležaka i tada sam prvi
put za tih 10 godina otkako sam postao don Huanov
učenik zaista počeo da shvatam njegovo učenje.
Osetio sam da su dugi periodi vremena koje sam provodio
daleko od njega blagotvorno i umirujuće delovali
na mene; tada sam mogao na miru da razmotrim sve
što sam otkrio pa da to zatim sredim po intelektualnom
redu koji odgovara mojoj obuci i mom interesovanju.
Ali ono što sam doživeo prilikom svog poslednjeg
odlaska na teren ukazivalo je na neodrživost mog optimizma
da ću ikada razumeti don Huanovo učenje.
Poslednje beleške sam napisao 16. oktobra 1970.
godine. Događaji koji su se tada zbili označili su prekretnicu.
Ne samo što su zatvorili jedan krug pouka,
nego su otvorili i drugi, novi, koji se toliko razlikovao
od svega što sam do sada radio da sam smatrao da na
ovom mestu treba da završim svoju reportažu.
Kad sam se približio don Huanovoj kući, video sam
ga gde sedi na svom uobičajenom mestu pod ramadom,
ispred ulaznih vrata. Parkirao sam se u hladu ispod
jednog drveta, uzeo svoju tašnu sa spisima i kesu s namirnicama
iz kola i pošao prema njemu, glasno ga pozdravljajući.
Tada sam primetio da nije sam. Pored
njega, a iza visoke gomile drva sedeo je još jedan čovek.
Obojica su gledala u mene. Don Huan mi mahnu,
a onda i onaj drugi. Sudeći po njegovoj odeći, on nije
bio Indijanac nego Meksikanac sa jugozapada. Nosio je
farmerke, drap košulju, na glavi je imao teksaški šešir,
a na nogama kaubojske čizme.
Porazgovarao sam malo s don Huanom, i onda pogledao
u tog drugog čoveka; smešio mi se. Zurio sam
trenutak-dva u njega.
»Evo nam malog Karlosa«, reče taj čovek don Huanu,
»ali on više ne govori sa mnom. Nemoj mi reći
da se ljuti na mene!«
Pre nego što sam mogao ma šta da kažem obojica
prasnuše u smeh i ja tek tada videh da je taj neznanac
don Henaro.
»Nisi me poznao, je li?« upita me smejući se i dalje.
Morao sam priznati da me zbunio svojom odećom.
»Šta radiš u ovom kraju, don Henaro?« upitah.
»Došao je da uživa u toplom vetru«, reče don Huan.
»Je li tako?«
»Tako je«, odvrati don Henaro. »Nemaš pojma koliko
topli vetar može da pomogne starom telu kao što
je moje.«
Seo sam između njih dvojice.
»Kako on to pomaže tvom telu?« upitah.
»Topli vetar priča mom telu neobične stvari«, odgovori
on.
Okrenu se don Huanu, blistavih očiju.
»Zar nije tako?«
Don Huan potvrdno klimnu glavom.
Rekao sam im da je to vreme kad duva topli vetar
zvani sveta Ana najgore doba godine za mene, i da je
zaista čudno što ga don Henaro traži, dok ja bežim od
njega.
»Karlos ne podnosi vrućinu«, reče don Huan don
Henaru. »Kad počne žega, on postane kao dete pa se
guši.«
»Gu- šta?«
»Guši se.«
»O bože!« reče don Henaro, tobože zabrinut, pa načini
pokret koji izražava očajanje, a koji je bio neopisivo
smešan.
Don Huan mu potom objasni da nisam dolazio
već nekoliko meseci zato što sam doživeo nešto neprijatno
sa saveznicima.
»I tako, najzad si sreo saveznika!« reče don Henaro.
»Mislim da jesam«, odgovorih oprezno.
Oni se glasno nasmejaše. Don Henaro me 2-3
puta potapša po leđima. To je bilo sasvim lako tapšanje
koje sam protumačio kao gest brižnog prijatelja.
Spustio mi je ruku na rame gledajući me i ja osetih spokojno
zadovoljstvo koje potraja samo časak, jer je don
Henaro tad učinio nešto što nisam mogao da objasnim.
Odjednom sam osetio da mi je na leđa navalio teret
kao od nekog velikog, teškog kamena, činilo mi se da
je povećavao težinu svoje ruke koja je počivala na mom
desnom ramenu sve dok se nisam skljokao i glavom
udario o pod.
»Moramo pomoći malom Karlosu«, reče don Henaro
pa zaverenički pogleda u don Huana.
Seo sam opet uspravno i okrenuo se don Huanu,
ali on je gledao na drugu stranu. Za trenutak se pokolebah
i tada mi pade na um neprijatna misao da se don
Huan ponaša kao da je daleko od mene i nezainteresovan
za moju sudbinu. Don Henaro se smejao; reklo bi
se da je čekao na moju reakciju.
Zamolio sam ga da mi još jednom spusti ruku na
rame, ali on ne htede. Navalio sam na njega da mi bar
kaže šta je to učinio sa ranom. Smejao se prigušeno.
Okrenuh se opet don Huanu i rekoh mu da me je težina
don Henarove ruke bezmalo smrvila.
»Ništa ja o tome ne znam«, reče don Huan tobože
ozbiljnim glasom. »Nije ruku spustio na moje rame.«
Na to obojica prasnuše u smeh.
»Šta si mi to učinio, don Henaro?«
»Samo sam ti spustio ruku na rame«, reče bezazleno.
»Spusti je opet«, rekoh.
Odbio je. Tada se don Huan umeša i zamoli me
da opišem don Henaru ono što sam opazio tokom poslednjeg
doživljaja. Mislio sam da zaista želi da opišem
to što mi se desilo, ali što sam ja ozbiljnije govorio, to
su se oni više smejali. Zastao sam 2-3 puta ali oni
su me nagovarali da nastavim.
»Saveznik će ti doći bez obzira šta osećaš«, reče
don Huan kad sam im sve ispričao. »Hoću da kažem
to da ne moraš da se trudiš da ga namamljuješ. Možeš
mirno da sediš i vrtiš palcima ili da misliš na žene, a
onda ćeš odjednom osetiti da te neko lako udario po
ramenu, okrenućeš se i saveznik će stajati pored tebe.«
»Šta mogu da učinim kad se to desi?« upitah.
»Ehej! Hej! Stani malo!« reče don Henaro. »To nije
dobro pitanje. Ne treba da pitaš šta možeš učiniti,
jer ti očigledno ne možeš ništa da učiniš. Trebalo je da
pitaš šta može ratnik da učini.«
Okrenu se prema meni, trepćući. Glava mu je bila
lako nagnuta na desnu stranu, a usta napućena.
Pogledah u don Huana ne bih li po njemu video da
li je to šala, ali njegovo lice je bilo ozbiljno.
»Dobro!« rekoh. »Šta može ratnik da učini?«
Don Henaro zatrepta pa coknu ustima kao da traži
pravu reč. Gledao me je netremice, držeći se za bradu.
»Ratnik se popiša u gaće«, reče s ozbiljnošću jednog
Indijanca.
Don Huan pokri lice, a don Henaro stade da pljeska
šakom po podu urlajući od smeha.
»Borba je nešto što nikad ne prestaje«, reče don
Huan kad su prestali da se smeju. »Kad bi se ratnik
našao u takvom škripcu, on bi prosto okrenuo leđa savezniku,
bez ikakvog dvoumljenja. Ratnik ne može da
se opusti pa prema tome ne može ni da umre od straha.
Ratnik dopušta savezniku da mu dođe samo kad je sam
potpuno spreman za to. Kad je dovoljno jak da se uhvati
ukoštac sa saveznikom, on otvori svoju pukotinu,
pa kao iz busije zgrabi saveznika, pritisne ga na zemlju
i gleda u njega netremice tačno koliko je potrebno, a
onda odvrati pogled od njega, pusti saveznika i dozvoli
mu da ode. Ratnik je, mali moj prijatelju, uvek gospodar.
«
»Šta bi se desilo kad bi saveznika gledao suviše
dugo?«
Don Henaro me pogleda pa načini smešnu grimasu
kao da je zurio u mene duže nego ja u njega.
»Ko zna?« reče don Huan. »Možda će ti Henaro ispričati
šta se njemu desilo.«
»Hoćeš li, molim te, to da mi ispričaš?«
Don Henaro ustade, proteže se uz škripu kostiju,
pa otvori oči toliko široko da je već ličio na luđaka.
»Sad će Henaro da zatrese planinu«, reče pa ode u
čestar.
»Henaro je odlučio da ti pomogne«, reče mi don
Huan poverljivim tonom. »Učinio je to isto i kod svoje
kuće i ti tada zamalo nisi video.«
Pomislih da me podseća na ono što se desilo na
vodopadu, ali on je govorio o onome čudnom tutnjanju
koje sam čuo kad sam bio u don Henarovoj kući.
»Uzgred da te pitam, šta je to bilo?« upitah. »Smejali
smo se tome, ali nikad mi nisi objasnio šta je to
bilo.«
»Nisi me nikad ni pitao.«
»Jesam.«
»Nisi. Pitao si za sve drugo samo za to nisi.«
Don Huan me pogleda kao da me optužuje.
»To je bila don Henarova veština«, reče. »Samo Henaro
to ume da izvede. Tada je samo malo trebalo pa
da vidiš.«
Rekoh mu da nikad nisam ni pomislio da »viđenje«
dovedem u vezu s onim čudnim zvucima koje sam tada
čuo.
»A zašto nisi?« upita me.
»Viđenje za mene znači oči«, odgovorih.
Gledao me pažljivo kao da sa mnom nešto nije u
redu.
»Nikad ti nisam rekao da su za viđenje potrebne
samo oči«, reče, pa s nevericom odmahnu glavom.
»Kako on to izvodi?« insistirao sam.
»Rekao ti je već kako izvodi«, odbrusi mi don Huan.
Upravo u tom času čuh neobičnu tutnjavu.
Skočih na noge a don Huan poče da se smeje. Taj
tutanj je ličio na grmljavinu lavine. Dok sam ga slušao,
shvatio sam — i to mi je bilo smešno — da moj inventar
iskustva u pogledu zvukova nesumnjivo potiče iz
filmova. Ta potmula tutnjava koju sam čuo ličila je na
zvučnu traku nekog filma u trenutku kad se jedna
strana planine survava u dolinu.
Don Huan se držao za slabine kao da ga bole od
smeha. Od gromovite tutnjave tresla se zemlja poda
mnom. Jasno sam čuo tresak kao da je neki ogroman
kamen pao pa se sad kotrlja. Čuo sam potom lomljavu
kao da se taj kamen neumoljivo kotrlja prema meni.
Za trenutak sam bio potpuno zbunjen. Moji mišići su
bili napeti, a telo spremno za bežanje.
Pogledah u don Huana. Zurio je u mene. Tada čuh
najstrašniji tresak u svom životu. To je bilo kao da je
neki ogroman kamen pao iza same kuće. Sve se zatreslo
i ja sam tad opazio nešto veoma neobično. U jednom
trenutku sam iza kuće zaista »video« kamen veliki
kao brdo. To nije bilo kao da je neka slika prekrila kuću
u koju sam gledao. Nije bila ni slika pravog kamena.
Pre bi se moglo reći da je zvuk stvorio sliku ogromnog
kamena koji se kotrlja. Ja sam u stvari »video« zvuk.
Neobjašnjiva priroda te moje percepcije bacila me u
očajanje i potpuno me zbunila. Nikad u životu ne bih
ni pomislio da su moja čula sposobna za takve opažaje.
Obuzeo me razumljiv strah i ja odlučih da bežim glavom
bez obzira. Don Huan me držao za ruku i strogo
mi zapovedio da ne bežim i da se ne okrećem nego da
gledam u onom pravcu u kome je otišao don Henaro.
Čuo sam potom buku koja je ličila na onu kad veliko
kamenje pada na gomilu, jedno pored drugog, a onda
se sve utišalo. Nekoliko minuta posle toga don Henaro
se vrati i sede. Upita me da li sam »video«. Nisam
znao šta da kažem. Pogledah u don Huana tražeći pomoć.
On je zurio u mene.
»Mislim da jeste«, reče on pa se nasmeja prigušeno.
Htedoh da kažem kako ne znam o čemu govore.
Bio sam veoma razočaran, nezadovoljan. Fizički sam
osećao gnev, krajnju nelagodnost.
»Držim da treba da ga ostavimo ovde da sedi sam«,
reče don Huan.
Ustadoše obojica i prođoše pored mene.
»Karlos uživa u svojoj zbunjenosti«, reče don Huan
veoma glasno.
Ostao sam sam nekoliko sati; imao sam vremena da
napišem beleške i da razmišljam o apsurdnosti onoga
što sam doživeo. Kad sam dobro razmislio o tome,
jasno sam uvideo da je situacija imala karakter farse
već od onog trenutka kad sam ugledao don Henara gde
sedi pod ramadom. Što sam više o tome razmišljao, to
sam sve više i više sticao uverenje da je don Huan sve
prepustio don Henaru; ta pomisao me uplašila.
Don Huan i don Henaro vratiše se u suton. Sedoše
pored mene, jedan s jedne, drugi s druge strane. Don
Henaro mi priđe bliže i gotovo se nasloni na mene. Lako
me dodirnu svojim mršavim, krhkim ramenom i ja
osetih ono isto kao kad je ruku bio spustio na moje
rame. Ogromna težina me obori i ja padoh na don Huanovo
krilo. On mi pomože da se uspravim i u šali upita
da li ja to pokušavam da mu se uvalim u krilo da
spavam.
Don Henaro je izgledao oduševljen; njegove oči su
blistale. Jedva sam se uzdržavao da ne zaplačem. Osećao
sam se kao živinče koje su silom nagnali u tor.
»Plašim li te ja, Karlito?« upita don Henaro kao
da je ozbiljno zabrinut za mene. »Izgledaš kao divlji
konj.«
»Ispričaj mu kakvu priču«, reče don Huan. »Samo
ga to može smiriti.«
Oni se odmakoše pa sedoše preda me. Obojica su
me radoznalo zagledali. Oči su im u polutami izgledale
staklaste, nalik na ogromna tamna jezera. Njihove
oči su bile zastrašujuće. To nisu bile ljudske oči. Zurili
smo trenutak jedni u druge a onda ja pogledah u stranu.
Primetio sam da ih se više ne plašim, iako su me
njihove oči bile toliko uplašile da sam drhtao. Obuzela
me veoma neprijatna zbunjenost.
Posle kraće pauze don Huan zamoli Henara da mi
ispriča šta mu se desilo kad je pokušao da u svog saveznika
gleda duže nego saveznik u njega. Don Henaro je
sedeo nekoliko stopa dalje, licem okrenut prema meni;
ništa nije rekao. Pogledah ga; njegove oči izgledale su
4 do 5 puta veće od običnih ljudskih očiju; blistale
su i čovek nije mogao da odvoji pogleda od njih.
Ono što je, reklo bi se, bila svetlast njegovih očiju dominiralo
je svim oko njih. Don Henarovo telo kao da
se skupilo; ličilo je na telo mačke pre nego na ljudsko.
Primetih 1 pokret njegovog mačkastog tela i uplaših
se. Sasvim automatski, kao da sam to radio od kada
znam za sebe, zauzeh »borbeni položaj« i počeh ritmično
da se udaram po listu. Kad sam postao svestan
tih svojih pokreta, bi mi neprijatno pa pogledah u don
Huana. On je škiljio u mene kao obično; njegov pogled
bio je pun dobrote umirio me. Glasno se nasmejao.
Don Henaro je puštao neki glas kao da prede, zatim
ustade i ode u kuću.
Don Huan mi objasni da je don Henaro veoma snažan
i da ne voli da gubi vreme na sitnice; dodade da me
je Henaro samo zadirkivao svojim očima. Rekao je da
ja, kao obično, znam više nego što i sam pretpostavljam.
Kazao je i to da je svako ko ima bilo kakvu vezu s magijom
veoma opasan u vreme sumraka, i da čarobnjaci
poput don Henara mogu tada da izvode prava čuda.
Ćutali smo nekoliko minuta. Bilo mi je bolje. Onda
on reče da će da povečera pa ćemo zatim poći
u šetnju da mi don Henaro pokaže veštinu skrivanja.
Zamolih ga da mi objasni šta podrazumeva pod veštinom
skrivanja. On odgovori da neće više ništa da mi
objašnjava jer ta objašnjenja kod mene dovode samo
do opuštanja.
Uđosmo u kuću. Don Henaro je već upalio petrolejku
i nešto je jeo.
Kad smo povečerali, sva trojica se uputismo u pustinjski
čestar. Don Huan je išao pored mene gotovo
me dodirujući. Don Henaro je išao prvi, na nekoliko
koraka ispred nas.
Noć je bila jasna; iako je na nebu bilo tmastih oblaka,
bilo je dovoljno mesečine da se sve oko nas moglo
dobro videti. U jednom trenutku don Huan zastade
i reče mi da pođem napred i da pratim don Henara.
Kolebao sam se. On me blago gurnu i reče da ne brinem.
Treba uvek da budem spreman, dodao je, i da se
uzdam u svoju snagu.
Išao sam za don Henarom i tokom sledeća 2
sata pokušavao da ga sustignem, ali ma koliko se upinjao,
nisam mogao da ga stignem. Don Henarova prilika
bila je stalno ispred mene. Ponekad bi nestao kao da
je skočio u stranu, pored staze, a onda bi se opet pojavio
preda mnom. Meni se to učinilo kao neka čudna,
besmislena šetnja po mraku. Koračao sam za njim zato
što nisam znao kako da se vratim kući. Nisam shvatao
šta to radi don Henaro. Mislio sam da me vodi na neko
skrovito mesto u čestaru da mi pokaže veštinu o kojoj
mi je don Huan govorio. Međutim, u jednom trenutku
sam imao neobično osećanje da je don Henaro iza mene.
Okrenuo sam se i ugledao neku osobu na izvesnom
odstojanju iza sebe. Začudio sam se. Napregnuo sam
se da vidim u mraku i poverovao da 15-ak koraka
iza sebe vidim siluetu nekog čoveka koji tu stoji. Ta
prilika se gotovo stopila sa okolnim žbunjem; činilo se
kao da želi da se sakrije. Gledao sam netremice u tom
pravcu i pošlo mi je za rukom da u svom vidnom polju
zadržim priliku tog čoveka iako je on pokušavao da
se sakrije iza tamnog žbunja. Onda mi kroz glavu sinu
logična pretpostavka. Pade mi na um da to mora biti
don Huam koji nas je, bez sumnje, stalno pratio. Čim
sam čvrsto poverovao u to, uvideo sam da više ne mogu
da razaznam njegovu siluetu; preda mnom se pružala
samo jednolična tamna masa pustinjskog čestara.
Otišao sam do mesta na kome sam video onog čoveka,
ali tu nisam nikoga našao. Ni don Henara nije
bilo nigde na vidiku, a kako nisam znao na koju stranu
treba da pođem, seo sam i čekao. Posle pola sata naiđoše
don Huan i don Henaro. Pozvaše me glasno po
imenu. Ustadoh i pridružih im se.
Vratili smo se kući u tišini. Prijala mi je
ta tišina, jer sam osetio da sam potpuno dezordjentiran.
U stvari, pomislih da samog sebe ne poznajem. Don Henaro
mi je činio nešto što mi nije dopuštalo da
svoje misli sredim onako kako sam navikao. To sam
shvatio kad sam seo na stazu. Automatski sam
pogledao koliko je sati kad sam seo, a onda sam sedeo
mirno kao da je moj mozak potpuno isključen. Sedeo
sam, ipak, u nekom stanju budnosti u kakvom nikada
ranije nisam bio. To je bilo stanje bez misli koje bi se,
možda, moglo uporediti sa stanjem kad čoveku ni do
čega nije stalo. Svet mi se, za to vreme, činio čudno uravnotežen;
nije bilo ničega što bih mogao uraditi bilo
da mu šta dodam, bilo da od njega nešto oduzmem.
Kad smo stigli don Huanovoj kući, don Henaro je
prostro asuru, legao na nju i zaspao. Osećao sam da
moram don Huanu da ispričam šta sam doživeo tog dana.
Nije mi dopustio da govorim.

k13

18. oktobar 1970.
»Mislim da razumem šta je don Henaro pokušao da
uradi pre neki dan«, rekao sam don Huanu.
Kazao sam to da bih ga povukao za jezik. Nerviralo
me što je stalno odbijao razgovor sa mnom.
Don Huan se nasmeši i lagano klimnu glavom kao
da se slaže sa mnom. Primio bih to kao potvrdu da nije
bilo onog čudnog sjaja u njegovim očima. Izgledalo je
kao da mi se očima smeje.
»Ti misliš da ne razumem, je li?« upitah, insistirajući.
»Mislim da razumeš . . . da, u stvari, razumeš. Shvataš
da je Henaro sve vreme bio iza tebe. Međutim, razumevanje
nije glavno u ovom slučaju.«
Prenerazilo me je to što je rekao da je don Henaro
sve vreme bio iza mene. Molio sam ga da mi to objasni.
»Tvoj um je tako nastrojen da istražuješ samo jednu
stranu toga«, reče.
On uze jednu suvu grančicu i mahnu njom po vazduhu.
Nije crtao njom po vazduhu niti je pravio neku
figuru; to što je činio ličilo je na one pokrete koje njegovi
prsti izvode kad iz hrpe semenja izbacuje plevu.
Njegovi pokreti ličili su na blago bockanje ili grebanje
vazduha tom grančicom.
Okrenuo se i pogledao me, a ja zbunjeno slegoh ramenima.
Prišao mi je bliže i ponovio te pokrete označivši
8 tačaka na zemlji. Zaokružio je prvu tačku.
»Ti si ovde«, reče. »Svi smo ovde; to je osećanje i
odatle idemo ovamo.«
Zaokružio je 2. tačku koju je nacrtao tačno iznad
prve. Zatim je vukao grančicu tamo-amo između te
dve tačke da označi jak saobraćaj.
»Međutim, ima još 6 tačaka kojima čovek može
da vlada«, reče. »Većina ljudi nema pojma o njima.«
Spustio je grančicu između te dve tačke i lupkao
njom po zemlji.
»Kretanje između ove dve tačke ti nazivaš razumevanjem.
To si činio celog svog života. Ako kažeš da razumeš
moje učenje, nisi rekao ništa novo.«
Onda je neke od onih osam tačaka spojio pomoću
crta sa drugima; tako je nastala duga trapezoidna figura
koja je imala 8 centara nejednakog zračenja.
»Svaka od ovih 6 preostalih tačaka je svet, isto
onako kako su za tebe osećanje i razumevanje 2 sveta
«, reče.
»Zašto 8 tačaka? Zašto ne beskrajan broj, kao
u krugu?« upitah.
Nacrtao sam krug na zemlji. Don Huan se osmehnu.
»Koliko ja znam, čovek može da ovlada samo nad
8 tačaka. Možda ljudi i ne mogu više od toga. A ja
sam rekao da ovlada, ne da razume, jesi li to shvatio?«
Njegov ton je bio tako komičan da sam se nasmejao.
On je imitirao, ili bolje reći rugao se mom upornom
nastojanju da nađem pravu reč.
»Kod tebe je nevolja u tome što želiš sve da razumeš,
a to nije mogućno. Ako insistiraš na razumevanju,
onda ne vodiš računa o svojoj sudbini kao
ljudskog bića. Prepreku koja ti stoji na putu nisi ni
okrznuo. Prema tome, nisi gotovo ništa uradio tokom
svih ovih godina. Doduše, prenuo si se iz svog dubokog
sna, ali to se moglo postići i drukčije.«
Oćutavši malo, don Huan mi reče da ustanem, jer
treba da odemo do kanjona. Kad smo ulazili u kola,
don Henaro iskrsnu iza kuće i pridruži nam se. Jedan
deo puta prešli smo automobilom, a zatim smo se pešice
uputili u duboku klisuru. Don Huan izabra jedno
mesto i tu se odmorismo u hladu nekog velikog drveta.
»Jednom si pomenuo«, poče don Huan, »kako je
neki tvoj prijatelj rekao, kad ste zajedno videli kako
jedan list pada sa samog vrha javora, da isti list sa tog
istog javora neće više nikada, nikad u celoj večnosti,
pasti, sećaš se?«
Setio sam se da sam mu to ispričao.
»Mi smo pod jednim velikim drvetom«, produži on,
»i ako sad pogledamo u to 2. drvo pred sobom,
možemo videti kako list pada sa samog vrha.«
On mi dade znak da gledam. Na drugoj strani useka
nalazilo se jedno veliko drvo; lišće mu je bilo požutelo
i suvo. Pokretom glave dao mi je znak da i dalje
gledam u to drvo. Pričekali smo nekoliko minuta, a onda
se 1 list s krune drveta otkinuo i počeo da pada
na zemlju; u padu je udario u drugo lišće i granje i 3
puta je odskočio pre nego što se smirio u visokom rastinju
pod drvetom.
»Jesi li ga video?«
»Jesam.«
»Ti bi rekao da taj isti list neće više nikada pasti
s tog istog drveta, je li?«
»Tako je.«
»Što se tiče tvog načina razumevanja stvari i pojava,
to je istina. Ali istina je samo za tvoj način razumevanja.
Pogledaj opet.«
Pogledah opet, ne razmišljajući, i videh jedan list
kako pada. Pri padu udari u isto lišće i granje kao i onaj
pre njega. To je bilo isto kao da na televiziji gledam
kako se ponavlja scena koju sam upravo video. Pratio
sam pogledom talasasto padanje lista sve dok nije stigao
na zemlju. Ustao sam da vidim da li su tamo dva
lista, ali od onog visokog raslinja oko stabla nisam mogao
da vidim gde je tačno list pao.
Don Huan se nasmeja i reče mi da sednem.
»Gledaj«, reče, pokazujući glavom na vrh stabla.
»Eno opet onog istog lista.«
Ja još jednom videh list kako pada sledeći potpuno
isti put kao i ona 2 pre njega.
Kad je pao na zemlju, znao sam da će mi don Huan
pokazati da opet gledam u vrh drveta pa i pogledah
pre no što mi je on to rekao. List je opet padao. Tada
se setih da sam čuo pucketanje samo kad se prvi list
otkinuo, ili, bolje reći, kad je taj list prvi put pao ja
sam ga gledao od trenutka kad se otkinuo s grane; ostala
tri puta list je već padao kad sam ja dizao glavu
da ga vidim.
Rekao sam to don Huanu i zamolio ga da mi objasni
šta on to radi.
»Ne razumem kako izvodiš to da ja vidim ponavljanje
onoga što sam već video. Šta si to učinio sa
mnom, don Huane?«
Smejao se ali mi nije odgovorio a ja sam navaljivao
da mi kaže kako je mogućno da ja gledam kako
taj isti list pada više puta. Rekoh da je to, po mom
razumu, nemogućno.
Don Huan mi odgovori da i njegov razum njemu
kaže to isto, ali da sam ja ipak svojim očima video
kako je taj list nekoliko puta padao. Onda se okrenu
don Henaru.
»Je li tako?« upita.
Don Henaro ne odgovori ništa. Nije skidao pogleda
s mene.
»To je nemogućno!« rekoh.
»Ti si okovan!« uzvriknu don Huan. »Okovima si
vezan za svoj razum.«
Objasnio mi je da je onaj isti list padao više puta
s drveta samo zato da bih ja digao ruke od pokušaja
da sve razumem. Reče mi poverljivim tonom da je meni
sve to jasno, ali da me na kraju moja manija uvek
zaslepi.
»Nema tu šta da se razume. Razumevanje je samo
nešto malo, tako sićušno«, reče.
U tom trenutku don Henaro ustade. Hitro pogleda
u don Huana; njihovi pogledi se ukrstiše i don Huan
onda pogleda u zemlju pred sobom. Don Henaro stade
preda me i poče da maše rukama napred i nazad.
»Gledaj, Karlito«, reče. »Gledaj! Gledaj!«
Tad pusti neobično oštar zvuk, kao da je nešto fisnulo.
Taj zvuk je bio isti kao da se nešto čepa. U času
kad sam čuo taj zvuk, osetio sam neku prazninu u donjem
trbuhu. Osećao sam se, strahujući, kao da padam;
to nije bolelo ali bilo je prilično neprijatno i sveg me
obuzelo. Trajalo je nekoliko sekundi a onda prestalo,
ali sam posle toga osećao nešto čudno u kolenima. Međutim,
dok je to trajalo, doživeo sam još nešto neverovatno.
Video sam don Henara na vrhu jedne planine
udaljene 10-ak milja od nas. Taj opažaj je potrajao
samo nekoliko sekundi, a to se zbilo tako neočekivano
da nisam imao vremena da bolje zagledam. Ne
mogu da se setim da li sam video priliku u prirodnoj
veličini čoveka kako stoji na vrhu planine, ili smanjenu
sliku don Henara. Ne sećam se čak ni da li je to bio don
Henaro. Ali ja sam u tom trenutku bio siguran
da ga vidim kako stoji na vrhu planine. Međutim,
onog časa kad sam pomislio da je nemogućno da vidim
čoveka na rastojanju od 10 milja, ta slika koju sam
opazio izgubila se.
Okrenuh se da vidim don Henara, ali njega tu nije
bilo.
Zaprenašćenje koje me tad obuzelo bilo je sasvim
izuzetno, kao i sve ostalo što mi se desilo. Moj razum
pokleknu pod tim teretom. Bio sam potpuno dezorijentisan.
Don Huan ustade i zapovedi mi da rukama pokrijem
donji deo trbuha i da u čučećem položaju čvrsto
priljubim bedra uz telo. Sedeli smo tiho neko vreme,
a onda on reče da će se uzdržati od toga da
mi bilo šta objašnjava, zato što čovek može postati
čarobnjak samo delanjem. Savetovao mi je da smesta
odem odatle, inače se lako može desiti da me don Henaro
ubije u svojim pokušajima da mi pomogne.
»Promenićeš pravac«, reče, »i raskinućeš okove.«
Rekao mi je da u tome što su on i don Henaro činili
nema šta da se razume, i da su čarobnjaci zaista
kadri da izvedu neobične podvige.
»Henaro i ja delamo odavde«, reče pa pokaza u jedan
centar zračenja na svom diagramu. »I to nije centar
razumevanja, ali ti ipak znaš šta je.«
Zaustih da kažem kako zaista ne znam o čemu on
to govori, ali on mi ne dade vremena već ustade i pokretom
me pozva da pođem za njim. Pošao je hitrim
korakom i ja sam ubrzo dahtao i preznojavao se pokušavajući
da idem ukorak s njim.
Kad smo ulazili u kola, osvrnuh se tražeći don Henara.
»Gde je on?« upitah.
»Znaš ti dobro gde je«, odbrusi mi don Huan.
Pre svog polaska seo sam s njim, kao što uvek činim.
Neodoljivo sam želeo da ga molim za objašnjenja. Kao
što kaže don Huan, objašnjenja su moja slabost.
»Gde je don Henaro?« upitah oprezno.
»Znaš ti gde je«, odgovori on. »Ali svaki put promašiš
zbog svog insistiranja da razumeš. Na primer,
znao si pre neko veče da je Henaro stalno bio iza
tebe; čak si se i okrenuo i video ga.«
»Nisam«, negodovao sam. »Ne, to nisam znao.«
To je u neku ruku bila istina. Moj razum nije hteo
da primi tu vrstu podsticaja kao »stvarnu«, a ipak, posle
10 godina učenja kod don Huana taj isti razum
više nije mogao da podrži moje nekadašnje kriterijume
o tome šta je stvarno a šta nije. Međutim, sva moja razmišljanja
o prirodi stvarnosti bila su čisto intelektualne
spekulacije. Pod pritiskom don Huanovih i don Henarovih
podviga moj razum je dospeo u ćorsokak.
Don Huan me pogleda; u njegovim očima bilo je
toliko tuge da sam zaplakao. Suze su mi tekle niz lice.
Prvi put u životu osetih kako mi razum smeta. Obuze
me neopisiva žalost. Zavapih nesvesno i zagrlih ga. On
me hitro čvoknu zglobovima prstiju po temenu. Osetio
sam kao da je neki talas prostrujao niz moju kičmu.
To me otreznilo.
»Suviše se prepuštaš osećanjima«, reče on tiho.

k14

Epilog

Don Huan je lagano obilazio oko mene. Činilo se da razmišlja
da li da mi nešto kaže ili ne. Dvaput je zastao,
a onda kao da se predomislio.
»Nije uopšte važno hoćeš li se vratiti ovamo ili nećeš
«, reče na kraju. »Ali — ti sada osećaš potrebu da
živiš kao ratnik. To si oduvek znao, samo sad si u položaju
u kome moraš da se poslužiš nečim na što ranije
nisi obraćao pažnju. Za to znanje morao si da se boriš;
ono ti nije pruženo na tanjiru; nije ti tek tako dato.
Morao si sam iz sebe da ga iskuješ. Ali ti si i dalje svetleće
biće. Ti ćeš, takođe, umreti kao i svi drugi. Jedanput
sam ti rekao da u svetlećem jajetu nema šta da se
menja.«
Oćutao je malo. Znao sam da gleda u mene, ali sam
izbegavao njegov pogled.
»U tebi se zaista ništa nije promenilo«, rekao je.